Osvrt na početak pandemije: Šta se gde najviše kupovalo i da li je bilo razloga za to?

Jagodina, atmosfera u prodavnici / Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Dok mnogi i dalje tvrde da je pomamu za nekim proizvodima iz supermarketa teško objasniti, činjenica je da su ljudi očigledno smatrali da su im toalet papir, brašno, crni čaj prekopotrebni. Navike u kupovini nisu iste svuda u svetu, pa tako možemo da primetimo ove razlike.

Teme za vas

Kada se malo osvrnemo na početak, odnosno polovinu marta, kada je u većini zemalja uvedeno vanredno stanje, uočićemo da su police mahnito počele da se prazne. Neke zemlje su imale dovoljno zaliha, a neke su uložile napore da ljudima obezbede tražene proizvode.

SAD su prednjačile po kupovini toalet papira, dok se u Meksiku najviše kupovalo pivo. Međutim, onda su tamošnje vlasti zabranile rad kompaniji koja proizvodi čuveno pivo Korona, jer ono ne spada u "esencijalne proizvode". Tamo se masovno pazarila i tekila.

U ime piva Korona osvanuo je heštag na Tviteru: #ConLaCervezaNo ili "Ne dirajte pivo".

U Argentini ljudi su dali primat jajima, koja su odmah poskupela kako je tražnja rasla. Primera radi, koštala su oko 2,35 američkih dolara, a onda im se cena popela na 3,52 dolara. I dok su stanovnici američkog kontinenta mislili na hranu i higijenu, Australijanci su uređivali bašte, pa je tako tamo zabeležen rast prodaje kada je reč o svim vrstama biljaka.

Stanovnici Australije su se ovih dana bavili vrtovima i cvećem / Foto-ilustracija: Pixabay

Daleki Afganistan je ove 2020. zabeležio nestašicu crnog čaja, zbog njegovih lekovitih svojstava. Oni zaista veruju da je ova vrsta čaja lek protiv korone, što je, naravno, uvećalo cenu 3 puta. Francuzi su malo poverenja ukazali čaju, a smatrali su da im je u ovim kriznim vremenima najpotrebnije brašno.

Šri Lanka je zabranila prodaju alkohola i cigareta od 20. marta, kako se ljudi ne bi odavali porocima dok su u karantinu, ali je to onda podstaklo kućne destilerije, odnosno kupovinu šećera. Zanimljivo, u Iraku su sedenje kod kuće, nervoza i gledanje televizije učinili svoje, pa su tako planule semenke.

Rusi i Bugari su masovno kupovali med i đumbir, koji se sada i kod nas traži pa dostiže cenu do 1.200 dinara po kilogramu. Kod nas se u početku najviše kupovalo brašno, kvasac, toalet papir. Tunižani su, s druge strane, poverenje poklonili belom luku, kao leku protiv korone.

U španskim i grčkim supermarketima dolazilo je do nestašice brašna, čokolade i kvasca, a u Rumuniji su počele da kolaju priče o "dilerima kvasca" koji se "bogate" usred korone. Osvanuli su čak i lažni oglasi, s ciljem da nasmeju narod, u kojima "ljudi daju stan za pola kile kvasca".

(Telegraf Biznis)