Digitalni evro: Zašto baš sad i šta to za vas znači?

Foto: Pixabay

Evropska centralna banka pokrenuće i javnu raspravu o tome kada bi mogla i kako da stvori digitalni evro. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se pandemija ubrzava i keš potiskuje iz upotrebe, a istovremeno, regulatori nervozno prate porast kripto valuta poput bitkoina.

A šta bi digitalni evro značio za građane regiona.

Šta je digitalni evro?

Digitalni ili virtuelni evro bio bi elektronska verzija novčanica i kovanica evra, bio bi i zakonsko sredstvo plaćanja i garantovala bi ga Evropska centralna banka.

Takođe bi po prvi put omogućilo bi se pojedincima da imaju depozite direktno kod ECB. Ovo bi moglo biti sigurnije nego kod komercijalnih banaka koje bi mogle da propadnu ili od držanja gotovine koja bi mogla biti ukradena ili izgubljena.

I poput gotovine, novac se može čuvati van bankarskog sistema, na primer u „digitalnom novčaniku“.

Omogućilo bi se građanima i firmama da svakodnevna plaćanja vrše „na brz, lak i siguran način“, saopštila je ECB. Digitalni evro bi „dopunio gotovinu, a ne bi je zamenio“, naglasila je ECB.

Izdavanje i prenos digitalnih novčanica mogla bi da se izvrši pomoću tehnologije poznate kao blokčejn na koju se oslanjaju kriptovalute poput bitkoina.

Zašto sada?

Pandemija Covid-19 pojačala je elektronsko plaćanje jer kupci izbegavaju novčanice i kovanice zbog straha da bi mogli da prošire koronavirus. Kao i druge centralne banke širom sveta, ECB je takođe oprezna dkada je reč o virtuelnom novcu. Ukoliko bi ljudi u evrozoni masovno prešli na virtuelne valute koje posluju van dohvata ECB, to bi moglo da ometa efikasnost njenih mera monetarne politike. Fejsbukov plan "ubrzao je razmišljanje centralnih banaka" na tu temu.

Koji su rizici?

Ljudi bi mogli da izbegnu tradicionalne račune u korist odlaska na digitalno tržište, slabeći banke u evro zoni. Rizik bi bio veći u kriznim vremenima, kada bi štediše mogle da dođu u iskušenje da pobegnu na bezbednost "digitalnog evra" i pokrenu trku na tradicionalnim bankama.

Da bi se to izbeglo, ECB bi mogla da predloži ograničavanje broja novčića koje bi svaki građanin mogao da poseduje ili zameniti.

Zabrinutost oko privatnosti i osiguranje da se „digitalni evro“ ne može koristiti za pranje novca takođe će biti deo razmišljanja ECB, jer odmerava prednosti i nedostatke u mesecima koji slede.

A kakvo je stanje sada?

Privatne digitalne valute izuzetno su nestabilne. Cena bitkoina se prepolovila od najviših nivoa krajem 2017. godine od oko 20.000 dolara (17.030 evra).

Ali poslednjih godina centralne banke počinju da traže svoj sopstveni virtuelni novac - poznat pod nazivom Digitalna valuta Centralne banke (CBDC) - kao stabilnu i alternativu. Kineska centralna banka je u aprilu započela suđenja koja su povezana sa digitalnom valutom u četiri grada, a Francuska banka takođe je započela eksperimente.

U petak je Japanska banka rekla da će pojačati istraživanje na tu temu. Banka za međunarodna poravnanja, u januaru je najavila stvaranje radne grupe posvećene tom pitanju.

Kada mogu da očekujem digitalni evro u svom novčaniku?

ECB započinje tromesečne konsultacije u ponedeljak i sprovodiće seriju eksperimenata o izvodljivosti digitalnog evra tokom narednih šest meseci.

Centralna banka ima za cilj da odluči sve o tome oko sredine 2021. i da li će pokrenuti projekat ili ne. Ali ne očekujte uskoro digitalni evro u svom elektronskom novčaniku.

Biće potrebno "između 18 meseci i tri ili četiri godine" da bi inicijativa zaživela, rekao je izvor blizak projektu za AFP.

(Telegraf Biznis)