Da li je bolje štedeti u dinarima ili evrima? Na jednom računu posle godinu dana ima 16 evra više

Foto: Shutterstock

Dinarska i devizna štednja stanovništva kontinuirano rastu dostižući rekordne nivoe, i pored neizvesnosti izazvane pandemijom. Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, čemu su doprinele blagovremeno donete mere, očuvano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem.

Teme za vas

U prethodnih osam godina dinarska štednja je povećana preko pet puta (rast od čak 75,2 milijarde dinara u odnosu na kraj 2012. godine) i krajem decembra 2020. godine premašila je 93 milijarde dinara. Pri tome, preko polovine ukupnog rasta (42,9 milijarde dinara) ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da je makroekonomska stabilnost bila preduslov za sticanje i održavanje poverenja građana u domaću valutu.

I devizna štednja u istom periodu beleži rast, iako u procentualnom smislu nešto umereniji u poređenju sa  dinarskom štednjom – porasla je za  38,2 odsto u odnosu na kraj 2012. godine, odnosno sa 8,3 milijardi evra s kraja 2012. godine povećana je na 11,4 milijardi evra na kraju 2020. godine.

Konstantni rast dinarske i devizne štednje u drugoj polovini 2020. ostvaruje se u uslovima ponovnog širenja epidemije, kao i smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što dokazuje poverenje građana u bankarski sistem.

- Očuvana makroekonomska stabilnost uticala je na to da negativni efekti zdravstvene krize imaju manje posledica na ekonomiju, pa u takvim uslovima štednja nastavlja da kontinuirano raste. Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2 odsto, očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke i krajem godine su iznosile 13,5 milijardi evra - kažu u NBS.

Foto: Shutterstock

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2020. godine je iznosilo 3,5 odsto.

Najnovija analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2020. godine još jednom pokazuje da je isplativije štedeti u dinarima. Na veću isplativost dinarske štednje uticala je: monetarna i finansijska stabilnost u dužem periodu, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, blagovremeno donete monetarne i fiskalne mere u cilju ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.

Ispitivanje isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljanje u periodu od osam godina potvrdilo je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2020. godine dobio preko 33.600 dinara više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Tako bi štediša, koji je od decembra 2019. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u decembru 2020. oko 1.900 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Za depozite oročene na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Dakle, bez obzira na to koji je period oročavanja štednje u pitanju (kratkoročno ili dugoročno) važi isti zaključak - u prethodnih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

(Telegraf Biznis)