Istina o novim cenama banaka: Da li su sve digle tarife, jesu li muljale i kako da prođete jeftinije

Foto: Shutterstock

Banke, kojih u Srbiji ukupno ima 26 nisu većinom podigle svoje usluge, potvrđeno je za naš portal. Takođe, nema govora o navodnom dogovoru o povećanju cene održavanja računa, isplati gotovine, SMS obaveštenja, korišćenju bankomata i drugih usluga.

Kako su rekli za Telegraf Biznis u Narodnoj banci Srbije (NBS), banke moraju da obaveste svoje klijente unapred o eventualnom menjanju svog cenovnika, a dodatno, svaki klijent ima pravo izbora i mogućnost da raskine ugovor sa bankom.

Ono što se takođe zaboravlja, a kako pojašnjavaju za naš portal, jeste činjenica da postoje nove funkcionalnosti koje mogu da se urade i bez odlaska u banku što neke koriste za poskupljenje usluga, a druge da umanje neke druge. Odnosno, koristeći mobilno bankarstvo možete izbeći naplatu određenih tarifa.

Trenutno najniža cena održavanja računa iznosi 95 dinara, dok u pojedinim da cifra ide i do 500, u zavisnosti od paketa i ugovora. Građani bi svakako trebalo da obrate pažnju, naročito na sitna slova u ugovorima, i da izbegavaju dozvoljeni minus koji je na primer, najskuplji banakrski proizvod, a na kraju se on i ne iskoristi, dok naknada uredno teče.

- Ukazujemo da je, kao što je to slučaj i u ostalim državama s tržišnom ekonomijom, visina naknada koju pružalac usluga naplaćuje za usluge koje pruža, predmet samostalne poslovne politike i odluke tog pružaoca usluga, kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, propisima i odlukama ne utvrđuje konkretnu visinu naknada za pojedine usluge koje pružaju banke ili platne institucije i institucije elektronskog novca. Zadatak centralnih banaka je da usmeri pružaoce platnih usluga da informacije o naknadama učine korisnicima što „vidljivijim“ - rekli su za Telegraf Biznis u NBS.

Visina naknade koju banka naplaćuje korisnicima je jedan od bitnih uslova pod kojima banka pruža određenu uslugu, i to je jedan od obaveznih elemenata okvirnog ugovora o platnim uslugama.

Takođe, banke su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike.

Banka mora da vam javi dva meseca pre

- Кako je visina naknade za usluge koje banka pruža obavezni element okvirnog ugovora o platnim uslugama, u slučaju korisnika fizičkih lica, banka je dužna da o njihovoj promeni informiše korisnika pismenim putem i to dostavljanjem predloga izmena (u ovom slučaju predloga novih naknada) najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene. Ako je tako ugovoreno okvirnim ugovorom između korisnika i banke, može se utvrditi da će se smatrati da se korisnik platnih usluga saglasio s dostavljenim predlogom izmena ako pre dana početka njihove primene nije obavestio banku da se s tim predlogom nije saglasio - napominju za naš portal.

Prilikom dostavljanja predloga izmena okvirnog ugovora (uključujući, dakle, i izmene naknada koje banka naplaćuje za platne usluge), banka je dužna da istovremeno s dostavljanjem tog predloga obavesti korisnika platnih usluga o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena može da raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog.

- Dakle, korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati izmene (konkretno povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža) i može raskinuti  ugovor s bankom i ona o tom pravu mora i da ga obavesti - kažu u NBS. 

Na tržištu naše zemlje posluje 26 banaka, 14 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca i korisnici platnih usluga mogu izabrati nekog od tih pružalaca platnih usluga, tj. onog za kojeg ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da zadovolji njihove interese.

Upravo kako bi se građanima i privredu što više pojednostavila odluka u vezi izbora, na internet prezentaciji Narodne banke Srbije obezbeđen je informativni pregled naknada pružalaca platnih usluga povezanih s platnim računima i u okviru tog pregleda naknada korisnici mogu prema određenim ponuđenim kriterijumima razmotriti ponude više njih.

Kako da prođete jeftinije?

Foto-montaža: Shutterstock, A. Nalbantjan

- Кada je reč o onlajn korišćenju bankarskih usluga, ukazujemo da banke u praksi imaju niže naknade za platne usluge, tj. izvršavanje platnih transakcija korišćenjem m-banking i e-banking aplikacija, u poređenju sa izvršavanjem platnih transakcija na šalteru banke.

Pojedine banke npr. u okviru jedinstvene naknade za vođenje i održavanje određenog paketa tekućeg računa omogućavaju klijentima da određen broj plaćanja (a neke banke i sva plaćanja) izvršena kroz m-banking i e-banking izvrše bez dodatne provizije banke.

Na taj način banke s jedne strane efikasnije upravljaju resursima i troškovima (npr. troškovi po osnovu rada ekspozitura ili obrade primljenog gotovog novca i sl.), a s druge strane podstiču i klijente da koriste bezgotovinske načine plaćanja, što je i klijentima u interesu, jer ne moraju da odlaze lično u ekspozituru, ne moraju da čekaju u redovima, a mogu sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme da izvrše plaćanje - pojašanjavaju u NBS.

Treba razumeti da kao što banka donosi poslovnu odluku kojom utvrđuje visinu naknade za usluge koje pruža, tako banka opredeljuje i šta će sve obuhvatiti tom naknadom. U tom smislu u praksi je moguće da određena banka ne naplaćuje posebno naknadu za uslugu elektronskog bankarstva, već samo jednu jedinstvenu naknadu za održavanje celog paketa usluga povezanih s platnim računom.

S druge strane, neka druga banka će možda imati nižu naknadu za održavanje i vođenje platnog računa, ali će uz nju dodatno naplati posebnu naknadu za izvršavanje transakcija korišćenjem aplikacije elektronskog bankarstva. Takođe, određene banke npr. imaju poslovnu politiku da ne naplaćuju naknadu za izvršavanje prvih pet ili deset transakcija u aplikaciji elektronskog bankarstva, ali će za svaku transakciju preko tog broja naplatiti određenu naknadu.

- Na kraju, imajući u vidu broj pružalaca platnih usluga na našem tržištu, teško je govoriti o nekoj određenoj dinamici prema kojoj se vrše promene visine naknada koje oni naplaćuju za usluge koje pružaju, jer kao što smo već istakli, reč je o individualnim odlukama i poslovnim politikama svakog od njih, a koje oni donose vodeći se zakonitostima jednog konkurentnog tržišta i svojim poslovnim interesima među kojima je svakako i što veći broj zadovoljnih korisnika - kažu u centralnoj banci.

Takođe, saglasno Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su dužne da najkasnije 15 dana pre početka primene, na vidnom mestu u poslovnim prostorijama i na Internet stranici obezbede da se korisnik upozna sa primenom opštih uslova poslovanja koja obuhvata i akta kojima se utvrđuje naknade i druge troškove koje banka i drugi davaoci finansijskih usluga naplaćuju korisnicima (npr. tarifa naknade).

Foto: Shutterstock

Dakle, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali s obzirom da u Republici Srbiji trenutno posluje 26 banaka, svakoj banci je u interesu, da ima konkurentnu ponudu svojih usluga.

S tim u vezi, banke su u predugovornoj fazi dužne da korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, odnosno ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje, na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca iste usluge i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu, savetuju u NBS.

Podsetimo, pojedne banke su povećale cenu svojih usluga, pa tako SMS sada košta 100 dinara, zatim je za 200 dinara ili 66 odsto skuplja usluga zamene kartice ukoliko je ukradena ili izgubljena, pa se umesto 300 dinara sada plaća za to 500 dinara. Uvedena je i naknada za proveru stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Ipak, napominjemo da je ovo reč samo o onim bankama koje su već obavestile svoje klijente o istim novinama, što svakako nije svih 26 na našem tržištu kako se pojavila informacija ranije.

(Telegraf Biznis)