Kasno je kad shvatite da je umesto telefona stigla cepanica: 5 načina da uhvatite trgovca prevaranta

Foto: Shutterstock

Iako mnogi kupuju preko Instagrama i Fejsbuka, dok god nema razloga za pritužbe, retko koji potrošač se zapita da li robu poručuje od registrovanog prodavca.

Teme za vas

Broj građana koji su se žalili na prodavce sa društvenih mreža i to prijavili Udruženju potrošača Vojvodine i Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) svakodnevno raste. Zbog toga je i objavljena crna lista trgovaca - spisak više od 150 naloga za koji nisu ispoštovali neku od zakonskih odredbi o internet trgovini.

Dodatni problem je što u slučaju onlajn kupovine robe od fizičkih lica pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete - zbog čega je i važno informisati se upravo zbog odredbi gde taj zakon može da štiti. 

Kako onda da prepoznate prevaranta i da se zaštite?

Potrošači ne znaju često kako se proverava prodavac. Nisu sigurni ni da li kao kupci kupuju od registrovanog pravnog lica.

- Zakon prepoznaje trgovca kao registrovano pravno lice a potrošača kao fizičko lice. Kupovinom putem društvenih mreža, najbitnije je da se potrošač informiše da li trgovac posluje u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini, da li ima istaknut PIB, matični broj, sedište, odgovorno lice. Ako trgovac poštuje odredbe ovog Zakona u tom slučaju se radi od registrovanom trgovcu i u tom slučaju ukoliko dođe do nesaobraznosti proizvoda potrošač je zaštićen i svoja prava može da ostvaruje u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

Marko Dragić/Foto: Privatna arhiva/Ustupljen materijal

S druge strane, ukoliko trgovac nije registrovan i nema istaknute odredbe Zakona o elektronskoj trgovini, u tom slučaju u pitanju je kupovina od fizičkog lica, i nema primene Zakona, to je kupovina na sopstvenu odgovornost, upozorava naš sagovornik.

- U slučaju eventualne nesaobraznosti proizvoda potrošač nije zaštićen Zakonom, već može samo da tuzi trgovaca putem privatne tužbe - kaže nam Dragić.

Naš sagovornik ukazuje da je poslovanje neregistrovanih trgovaca, jedan od probama koje država mora u što kraćem roku da rešava.

- Na taj način je država oštećena na milione dinara na ime poreza, trebalo bi da se više da se aktiviraju tržišna i poreska inspekcija, ukoliko ni ti kapaciteti nisu dovoljni, proširiti ovlašćenja Udruženjima potrošača - dodaje.

Kolike su kazne za neregistrovane trgovce?

Kada se prevaratni "uhvate", neregistrovanim trgovcima trajno oduzima roba i zabranjuje dalji rad, a oni koji žele da nastave da rade moraju prvo da se upišu u registar Agencije za privredne registre.

Podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za koji je propisana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za fizičko lice.

I da ponovimo još jednom: trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

(Telegraf Biznis)