Zašto se Srbi plaše poreza, koliko za njega ukupno dajemo godišnje i ko tačno plaća PDV?

https://ft1p.rs/poreski-savetnik-milan-trbojevic/Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Porez je, hteli to ili ne, nekako završio među onim rečima kojih se plašimo. Strah uglavnom ide iz neznanja, a mi se pak ne trudimo da ga prevaziđemo. Znamo da neki porez negde mora da se plati i tu se uglavnom priča o njemu završava (i tamo gde se isti izbegava).

Teme za vas

Poreska pismenost je zbog toga, nažalost, niska. Probali smo da da se prisetimo i razjasnimo neka od važnih i čestih pitanja koja postavljamo sebi u bradu, na šalteru ili kolegijumu a tiču se onog čuvenog "moram neki porez da platim".

U razgovoru za Telegraf Biznis, Milan Trbojević objašnjava osnovne pojmove ali i koliko je važno da prestanemo da se plašimo poreza. 

Trbojević je mnogim pomogao da izađu iz čuvene situacije "fali ti jedan papir". On je knjigovođa i poreski savetnik, osnivač i vlasnik knjigovodstva "Knjiški moljac" specijalizovanog za rad u IT sektoru i mali biznis i pokretač bloga FT1P na kojem obrađuje teme vezane za poresku stranu biznisa, a sebe zove kratko i jasno – sajber knjigovođom.

• Kako preduzetniku reći da se ne plaši poreza?

- Najlakši način je tako što će da ih upozna i da razume da porezi imaju neke svoje logike i da se mogu generalno razvrstati u nekoliko kategorija. Kada se upoznate se nekom temom makar opšte onda će i strah biti manji ili ga neće ni biti.

• Kojih pet termina ljudi najčešće ne znaju kada je reč o porezu?

- PDV za koji najčešće i najviše ljudi i čulo, ali ne razumeju da njih kao i sve druge poreza plaća krajnji korisnik tj. kupac. Doprinosi su dosta misteriozni naročito doprinos za nezaposlenost koji u slučaju gubitka posla može doneti to da osoba dobije novčanu nakandu određeni period kada izgubi posao. Porez na dividendu to je ustvari porez na isplatu dobiti, porez na kapitalnu dobit to je suštiniski porez na primer kada neko poseduje akcije i proda ih na razliku u ceni koju je ostvario na to plaća porez na kapitlanu dobit.

• Pomažete naročito preduzetnicima početnicima - šta vas najčešće pitaju?

- Najčešće pitanje je koji oblik firme otvoriti i za male preduzetnike to je i najbitnije pitanja da bi izabrali praktično najbolji oblik za sebe. Velika nepoznanica je i PDV i šta tačno firma plati koji deo tog PDV i kada, trudnička i porodiljska bolovanja su takođe česta pitanja preduzetnica.

• Koliko vrsta poreza mora da plati preduzetnik kada osniva firmu?

- Plaća 4-5 vrsta poreza, doprinosa i taksi najčešće. Tri doprinosa koji su doprinos za penzijsko, zdravstveno i nezaposlenost, porez na dobit kao i eko taksu. Ono što je promenljivo je suštinski i moguće još neke takse i slično zavisno šta će tačno raditi na primer, da li će tražiti neko uverenje za koje se plaća taksa.

• Da li je poznato koliko građanin u proseku, plaća ukupno poreza?

- Kod nas je dosta visoka stopa poreza i doprinosa na rad koji iznosi oko 65%, ljudi slabo to poznaju pošto to za njih plaća firma ali to je visoka stopa i kada to uzmete skoro polovinu godine plaćate te doprinose za države, a druga polovina je vaša.

Zavisno od vrste poreza imamo i niže stope koje su najčešće 10%, 15% ili 20%.

• PDV je možda "najgora" reč koja se pominje kada je reč o poreskom sistemu, šta vi kažete?

- PDV je stvar koji ćete viđati svakog dana bili vi preduzetnik ili ne, videće to u kafiću, u supermarketu kada kupujete hleb, na računu za struju, telefon, internet i slično i nešto što je dosta veliki bauk za preduzetnike ali nije nešto tako strašno.

Kada razumemo da PDV plaća naš kupac koji od nas kupuje neku uslugu ili robu mi vidimo da je problem sa te strane i ako nemamo novca za PDV možda je potrebno da razmislimo da su naši kupci loši, svakako sa druge strane uvek je dobro kada stopa PDV ili nekog drugog poreza padne.

Suština je u tome da ćete pre promeniti kupce ili povaćati cenu svojih usluga nego promeniti zakon da se neka stopa promeni.

• Koje su istine i zablude o porezu, zašto je odbojan kao pojam?

- Pre svega zato što Vam neko uzima novac i to nije baš simpatično. :) Druga stvar je što nismo dovoljno edukovani zašta služi taj novac, šta je budžet države kako se on formira, kako se troši i da se ipak neke stvari koje su nama podrzumevane npr školovanje, rođenje deteta i slične stvari koje zato što plaćamo neke poreze su nam "besplatne".

Nisu one suštinski besplatne mi smo to platili kao i svi drugi. Normalno je u ljudskoj prirodi da on želi sve za sebe da uzme, ali sa druge strane postoje kazne koje ga u tome sprečavaju.

Glavna stvar je opismeniti se poreski da razumete zašto vi to plaćate i šta suštinski dobijate za tako nešto, opet iz tih poreza se finansijraju i javne kuhinje pa se svaki građanin bavi i humanitarnim i plemenitim radom na indirektran način.

• Kažu da je važnije od toga koliko novca napraviš, zapravo koliko možeš da zadržiš - kako da nas poreski sistem ne "osiromaši", u kom pravcu treba da se edukujemo?

-  Kažu da je jedna stvar pravljenja "bogatstva", a druga veština je održavanje "bogatstva" tu porezi igraju bitnu ulogu zato što mogu biti velika stvarna rashoda. Sistem kod nas je kreiran da podstiče indidualna ulaganja i "porez" na rad je 65%, a porez na zarade od akcija je 15% i tu vidite da je suština da se želi privuči kapital koji bi pravio više novca ovde, a rad je najviše oporezovan o čemu je možda potrebno razmisliti da li ipak nešto treba povećati ili nešto smanjiti kako bi ravnoteža bila bolja.

• Fiskalni račun mnogi gotovo i da ne gledaju, i ne prave razliku između računa i predračuna - koje stavke ispravan račun mora da ima?

• "Kažu da je jedna stvar pravljenja "bogatstva", a druga veština je održavanje "bogatstva" tu porezi igraju bitnu ulogu"/Foto: Facebook/Milan Trbojevic

- Fiskalni račun ima svoju formu koja je zadata tačno i na njemu možete videti ko ga izdaje, šta je tačno otkucano, koje su poreske stope koji je ukupan iznos datum i vreme i po automatizmu svaka fiskalana kasa poštuje tu formu.

Kod predračuna i računa ili fakture i profakture nastaje više zabune. Profaktura ili predračun je nešto što je informativnog karaktera i samo tome i služi i po osnovu toga može i platiti, da bi nešto bio validan dokument to je faktura ili račun. Faktura ili račun sadrži podatke o onom ko kupuje, o onome ko prodaje adresu, pib, naziv tih firmi.

Iznos ukupne fakutre podatke o PDV ili o oslobođenju od PDV, iznos, vrstu i količinu robe ili usluge, datum prometa i samo je faktura i račun validan knjigovodstveni dokument ne i profaktura ili predračun.

• Da li je poreska pismenost veština 21. veka?

- Svet je sve složeni pa i sami biznisi i porezi prate tu materiju do pre nekoliko godina nismo ni znali šta su kriptovalute, a sada imamo propise koji to oporezuju i prepoznaju. Poreska pismenost će razlikovati one koji će imati više novca ili sačuvati više novca od onih koji to neće uraditi, kada slušamo različite poslovne mentore naročito strane jedna od stavki o kojoj oni pričaju da je jako važno voditi računa su porezi, a upravo će poreska pismenost tu moći da pomogne.

• Digitalizacija je gotovo na svim važnim agendama, ali gde je porez u e-sistemu?

- Digitalizacijom procesa porezi će se lakše obračunavati i biće sve transparentnije nego ranije kada je to bilo u pitanju. Digitalizacija dovodi i do "ubrzavanje" odluka, a neke odluke prilično zavise od poreskog dela pa ukoliko nemate novca za svog finansijskog direktora biće jako bitno da imate poresku pismenost.

Porezi će na Vas uticati hteli to vi ili ne, a na Vama je da ih naučite i u novom elektronskom sistemu ih preokrenete u svoju koristi.

• Počinje era digitalnih nomada - kako oni plaćaju porez? Zamislite da tri radnika, tri različite države mesec dana rade na plaži u Grčkoj - koliko će ko da plati porez kad se vrati u matične zemlje?

- Kod nas to u zemlji je i dalje problematično zato što je veliki problem utvrditi da su oni nešto zaradili u Srbiji i da li su bili u tom trenutku rezidenti ili ne, ovo je problem sa kojim se suočava ceo svet.

Zakonski, kod nas postoji oslobođenje za ovakav vid kada stranci dolaze 90 dana ne moraju ništa plaćati kod nas, ta mera je bila generalno više formalnog tipa pošto je jako teško da ćemo to utvrditi.

Kako se ceo svet povezuje sve bolje u budućnosti će to digitalizacijom biti rešeno, možda ne u tako skorijoj budućnosti ali povezivanje različitih država to će biti moguće rešiti.

(Telegraf Biznis)