• 0

Srbi obožavaju ovu kafu, a često košta kao konkretan obrok: Šta se krije iza cene?

, Telegraf Biznis

Espreso indeks nam pokazuje kupovnu moć građana pomoću cene kratkog espresa i prosečne zarade, a kako je sa mokom, koja košta barem 3 puta više od espresa? Može li je priuštiti maltene svaki građanin?

  • 0
Kafa mocha, moka

Foto: Shutterstock

Danas postoji dosta indeksa, odnosno parametara na osnovu kojih se prate cene nekih proizvoda/usluga, odnosno meri standard u zemljama širom planete.

Te "putanje" kojima se kreću cene, ali i plate, lakše je pratiti usled globalizacije: kada u većini svetskih zemalja imamo prisutne iste lance restorana, kafića, kafeterija, modnih brendova itd.

Većini je dobro poznati čuveni Mekov indeks, a slične studije rade se i na osnovu cene espresa. I Telegraf Biznis je o tome pisao u julu ove godine, na nivou Srbije, kada je izvučen zaključak da Kostolčani mogu da kupe najviše espresa.

Naime, Espreso indeks nam pokazuje kupovnu moć građana pomoću cene kratkog espresa i prosečne zarade. Računica je pokazala da prema espreso indeksu - najveću kupovnu moć u Srbiji imaju Kostolac, Obrenovac i Lajkovac, a najmanju Svrljig i Raška.

Ovaj put analiziramo kafu moka (mocha), ali ne u kontekstu indeksa, već toga kako se generalno ta vrsta napitka kotira u našoj zemlji, šta dobijamo i za koliko novca, da li je prosečna cena od 3 ili 4 evra visoka za naše standarde.

Kako nastaje moka?

Postoje razne verzije, pri čemu svaki lokal "zadržava pravo" da moku sprema na svoj način, mada je osnov isti. Moka treba da sadrži espreso, čokoladni sirup (toping), mleko (sprema se na pari), šlag i čokoladne mrvice. Poslednja dva se ponekad izostave, zavisno od filozofije same kafeterije.

Razlikuju se i topla, odnosno hladna moka (ice), kao i mililitraže. Ipak, prosek je da napitak sve skupa ima oko 300 do 450 ml. Naravno, zavisi i kako se služi: u nekim lokalima moka se sipa u standarde šolje/čaše od stakla ili keramike, a negde u plastične ambalaže - čak i ako pijete u lokalu, tj. ne nosite "za poneti".

U prvom slučaju plaćate uslugu serviranja i pranja posuđa, a u drugom serviranje i samu potrošenu ambalažu. Drugim rečima, teško je "izmeriti" taj parametar. Takođe, ni količina nekada nije presudna, već ukus. Koliko je kafa "jaka", a šlag kremast, kakav je toping, koja vrsta kafe se koristi... Takođe, umesto topinga nekada se koristi kakao prah, a po želji se u kafu dodaje led.

Osim toga, toping može biti na bazi mlečne, bele ili crne čokolade, sa dodatkom mlevenog oraha, lešnika, rendane pomorandže, čilija... Varijanti je pregršt, a svaki dodatni sastojak podiže cenu.

Isto tako, treba imati u vidu da cene šećera opet skaču, a on je osnov barem 50% sastojaka klasične moke: ima ga u šlagu, topingu, mrvicama. Dodatno, kupci sve češće traže biljne alternative za mleko, poput napitaka od lešnika, badema, soje.

Kafa s ovim mlekom skuplja 30%

U 2018. globalno tržište bademovog mleka bilo je procenjeno na 5,2 milijarde dolara, a ocena je da će u periodu od 2019. do 2025. porasti 14,3 odsto. Ono je savršena zamena mleku za vegane, budući da je na biljnoj bazi, a poznato je i koliko rapidno napreduje ta industrija.

Poređenje cena mleka

1. Bademovo mleko od 1l košta oko 300 dinara, zavisno od trgovinskog objekta i proizvođača.

2. Ovseno mleko premašuje tu cifru, i košta od 320 do čak 400 dinara, po litru.

3. Sojino mleko je oko 350 dinara za 1 litar.

Bademovo mleko

Foto: Shutterstock

4. Litar dugotrajnog kravljeg mleka može se naći već za 80 dinara, posebno na akcijama.

5. Na tržištu postoji i "kokos mleko sa pirinčem", po ceni od 300 dinara za litar.

Dakle, lako možete zaključiti koliko je faktora "u igri" prilikom pravljenja ovakvih kafenih specijaliteta i kako to dalje utiče na formiranje cene. Naravno, ne treba zaboraviti ni brend, odnosno popularnost nekog napitka koja nesumnjivo utiče na cenu. 

Svakako, ne treba zanemariti da, osim sastojaka, plaćate i ambijent, kompletnu uslugu. Za jednu moku, mleko za 2 dl može koštati oko 30 dinara, šlag 10 dinara manje, kao i toping. Sveukupno, napitak ima krajnju cenu barem 3 do 4 puta veću nego što je trošak za sirovine, ali zato se i naglašava da to nije jedino što plaćate i toga svaki kupac treba da bude svestan. Takođe, ono manje opipljivo, što takođe ulazi u cenu, jeste umeće barmena itd.

Video: Osetite ukus luksuza: Ovo je kapućino od zlata koji košta svega 22 eura

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke