Detalji zbrke oko plaćanja CarGo preko Pejpala: Ko dobija kovertu, koje su kazne i da li zastarevaju

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Na adrese pojedinih građana počele su da stižu "čudne" koverte. Ili barem, neočekivane. Kako kažu naši sagovornici, ni sami nisu znali šta čitaju, da li im preti neka kazna i kome su se zamerili.

Jedna od adresa bila je i ona Nikole Paruna, politikologa i marketing stručnjaka, koji za naš portal ističe da je mera besmislena. Naime, pokrenuti su prekršajni postupci protiv fizičkih lica koja su u proteklih nekoliko godina vršila kupovinu kredita za korišćenje CarGo aplikacije putem servisa PayPal.

Koverta sadrži zapravo predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja koji potpisuje Narodna Banka Srbije. Ako je za utehu, takvih transakcija nije bilo u ogromnom broju i  - uz sporazumno priznanje krivice ne plaćate nikakvu kaznu.

Na osnovu podataka do kojih je došao Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, uočeno je da su fizička lica izvršene usluge prevoza u i Srbiji plaćali u devizama, što je suprotno članu 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju. Drugim rečima, kada ste putem Pejpala vršili dopunu kredita za vožnju, prekršili ste zakon jer ste transakciju izvršili u devizama sa domaćom kompanijom.

- NBS je pokrenuo prekršajni postupak protiv mene jer sam platio uslugu preko paypala 2015. godine 10 evra, za šta je zaprećena kazna 5.000-150.000 dinara, plus sudski troškovi - kaže Parun za Telegraf Biznis.

On priznaje da devizno poslovanje, odnosno plaćanje u stranoj valuti između građana i pravnih lica koji prodaju robu ovde nije dozvoljeno. Ali je besmisleno sada "juriti" i "kriminalizovati" ljude koji tada nisu imali drugačiju opciju, navodi.

- Prvo tada retko ko je bio upoznat sa detaljima zakona, a kompanija nije ni imala drugu opciju za plaćanje. Odnosno, funkcionisalo je putem kredita, što je išlo preko Pejpala. Dalje, malo je nas takvih koji su imali slične transakcije, da ne govorim o tome što bi slučaj trebalo da je već zastareo - navodi nam on.

Kako nam je rekao, potpisaće sporazum i veruje da će troškovi sudskog postupka ići na njegov račun.

NBS je pokrenuo prekršajni postupak protiv mene jer sam platio uslugu preko paypala 2015. godine 10€, za šta je zaprećena kazna 5.000-150.000rsd + sudski troškovi.Bolesti mozga ne biraju— Toliko. (@parun_) September 20, 2021

Preciznije, trenutno je zapravo kazna za ovaj prekršaj samo opomena u vidu sporazuma, što pojedini tumače i blagonaglonošču NBS. A evo kako su iz centralne banke objasnili ceo slučaj za naš  portal:

- Tokom 2016. godine Poreska uprava (koja je tada bila nadležna za sprovođenje kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata) je izvršila kontrolu deviznog poslovanja privrednog društva CARGO TECHNOLOGIES DOO koje je pružalo usluge prevoza u Republici Srbiji. U postupku kontrole utvrđeno je da je ovo privredno društvo za izvršene usluge, rezidentima - fizičkim licima, naplaćivao u devizama, preko strane institucije elektronskog novca. Imajući u vidu da se saglasno Zakonu o deviznom poslovanju sva plaćanja i naplate u Republici Srbiji vrše u dinarima, osim izuzetno, u slučajevima koji su eksplicitno propisani zakonom, kada se ove transakcije mogu vršiti i u devizama. Poreska uprava je zbog utvrđenih nezakonitosti odnosno nepravilnosti podnela nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, protiv ovog privrednog društva i odgovornog lica u tom društvu, kao i protiv fizičkih lica – korisnika usluga - objašnjavaju u NBS.

S obzirom da je Narodna banka Srbije 2019. godine preuzela taj deo posla od Ministarstva finansija i Poreske uprave, kao sukcesor ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ona je korisnicima usluga ovog privrednog društva predložila zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, a imajući u vidu da se radi o neznatnom stepenu krivice kao i činjenici da najčešće nisu bili svesni da usled njihovog činjenja može nastupiti zabranjena posledica.

- Na ovaj način Narodna banka Srbije je nastojala da opomene korisnike ovih usluga da su obavezni da postupaju u skladu sa propisima u Srbiji, da ih edukuje i upozna s tim propisima, uz uverenje da će se ovom opomenom postići da građani ubuduće sva plaćanja u Srbiji vrše u dinarima, i to preko pružalaca platnih usluga koji imaju dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje ovih usluga u Srbiji i nad kojima NBS vrši nadzor - navode nam oni.

Kako su nam istakli, Narodna banka Srbije je korisnicima usluga predmetnog privrednog društva, predložila zaključivanje sporazuma o priznanju prekršaja, kojim bi ova lica priznala izvršenje prekršaja za koji se terete navedenim zahtevom, a za koji je Zakonom o deviznom poslovanju propisana novčana kazna u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara. Potpisivanjem ovog sporazuma okrivljeni bi se saglasili da im sud umesto određivanja novčane kazne kao prekršajnu sankciju izrekne opomenu.

Foto: Shutterstock

Otkada traje kontrola i da li može ovaj prekršaj da zastari?

Кontrola deviznog poslovanja privrednog društva koje je usluge prevoza u Republici Srbiji naplaćivalo od građana u devizama, a koju je izvršila Poreska uprava, obuhvatila je period od marta do novembra 2015. godine, otkrivaju nam u NBS.

Kako su nam rekli u NSB, zbog utvrđenih nezakonitosti odnosno nepravilnosti, Poreska uprava je u novembru 2016. godine podnela prekršajnom sudu zahtev za pokretanje postupka protiv ovog privrednog društva i 67 fizičkih lica – korisnika njegovih usluga.

- Postupak po predmetnom zahtevu kod nadležnog suda je još uvek u toku. Za prekršaje propisane Zakonom o deviznom poslovanju vođenje prekršajnog postupka zastareva u roku od 10 godina od dana izvršenja prekršaja. S tim u vezi predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja upućen je na adrese 67 okrivljenih fizičkih lica – korisnika usluga, te samo oni mogu da očekuju takav predlog - ukazuju nam oni.

U međuvremenu su iz kompanije CarGo naveli i da "niko nije išao svesno u prekršaj, već su svi išli u susret napretku, željni promena i inovacija", dok su se kasnije otvorili domaći procesori plaćanja sa kojima su krenuli da sarađuju.

(Telegraf Biznis)