Svet u kandžama inflacije: Nove kupovne navike, veći računi i dvoslojni toalet papir

Foto: Shutterstock

Otkako je krenula pandemija, ako se još tačno sećamo tog dana, meseca i godine - ili nam se "vreme stopilo" - krenula je i ekonomska kriza u celom svetu.

U praksi, to je izgledalo ovako: ometena su brojna poslovanja usled zdravstvene krize, što se odrazilo na profit, likvidnost, poslodavce i same zaposlene. Strepnja, strah, panika. Sećate se fotografija iz supermarketa sa praznim rafovima gde inače stoje toalet papiri?

Teme za vas

Te potrepštine sada ima, mada je značajno poskupela zbog rasta cene celuloze i problema u lancima snabdevanja, o čemu smo detaljnije pisali krajem prošle godine.

Prema pisanju hrvatskih medija, i tamo su cene toalet papira drastično skočile - do čak 40%, pa se postavlja pitanje da li će građani širom sveta "troslojni papir zameniti dvoslojnim", i koliko će im nadalje biti važan miris proizvoda, sama ambalaža, lojalnost brendu.

Naravno, to je samo jedan delić priče. Istovremeno je došlo do poskupljenja gotovo svega: od građevinskog materijala, preko proizvoda za higijenu i domaćinstvo, pa do hrane i usluga. A onda, taman kada je delovalo da se koroni, konačno, nazire kraj - usledio je rat.

Foto: Stringer / Sputnik / Profimedia

Da, i ovu godinu prate brojne turbulencije, dok "obični građani" mogu samo nemo da posmatraju nemile događaje i iščekuju šta će biti sutra. O tome koliko je globalna kriza uzela maha dosta dobro svedoče i fotografije i priče koje dobijamo iz naprednih zemalja, jakih ekonomija.

Uzmimo za primer Austriju, zemlju koju su proteklih decenija naselili brojni strani državljani, sa ciljem da tamo nađu sreću, stabilnost. Nije sporno to da li su našli sve te benefite, sigurno da jesu, ali nas pomalo zabrinjava što je jedna takva ekonomija prilično uzdrmana sada.

U Nemačkoj nema ulja, ili su cene paprene, Tunis, Egipat i Francuska takođe kubure s važnim sirovinama, koje se masovno uvoze iz Ukrajine i Rusije.

Foto: Shutterstock

Dan posle sutra

Posle višemesečnih, takoreći višegodišnjih blokada - ljudi ponovo mogu da putuju, ali... Usled rasta troškova (hrana, računi, gorivo itd), sve je teže planirati letovanje/zimovanje. Jednostavno, planeta je počela da štedi. 

Da li smo ranije "bacali" novac na nepotrebno ili ne, vrlo je individualna stvar, ali jedno je sigurno: kasice-prasice, slamarice, koverte sakrivene ispod dušeka i štednja u banci - sada su na snazi više nego pre.

- Ono što je nekada bila regularna cena proizvoda, pa smo čekali akciju, sada je zapravo akcijska cena. Više i ne mogu da pratim stanje kao ranije; uđem u market, uzmem šta mi treba jer drugačije se ne može. Raspolažem onim što imam, ali se rashodima definitivno sve teže "ulazi u trag" - kaže nam I.T. (50) iz Beograda.

Neki građani u Hrvatskoj žale se ovih dana na poskupljenje dostavne usluge, tzv. take-out hrane. Više se i eksperimentiše, "meri", biraju se proizvođači koji - za neke kupce - ranije možda nisu bili u opticaju, ali koji sada daju niže cene pa su "u prednosti".

To pokazuju i istraživanja sa Zapada. Naime, čini se da nikad nije bilo više sprovedenih "potrošačkih anketa". One su sada glavne u SAD i Evropi. Jedna koju je sproveo CNBC govori da većina Amerikanaca strahuje od rastućih troškova i inflacije.

Foto: Shutterstock

Drugim rečima, već su promenili svoje navike u kupovini ili to nameravaju da učine.

Oko 53% njih je smanjilo izdatke za restorane i dostavu hrane, a 39% sada više štedi, što se odražava i na vožnju javnim prevozom umesto automobilom. Mesečne pretplate na razne usluge, koje su u SAD posebno zastupljene, sada su redukovane kod 35 odsto Amerikanaca.

Slično je i u Evropi. Prema britanskim anketama, trećina Evropljana je smanjila izdatke za restorane i dostavu, a osim toga, odriču se i rekreacije i zabave. Više se hrane kod kuće, te je tako u Velikoj Britaniji potrošnja brašna skočila za 28 odsto u odnosu na isti period 2019.

Više se kupuje i testenina, čiji je skok 17%.

Gas, kao posebna priča

Zbog ovog energenta vodi se ljuta borba između Rusije i EU. Posledice, naravno, opet osećaju građani: kroz veće račune u domaćinstvu i ostala poskupljenja. Neke članice Unije nisu ni za uvođenje naftnog embarga Rusiji, a kamoli gasa - na koji se oslanja većina.

Podsećamo vas i na izjavu ministarke privrede Austrije, Margarete Šrambek, koja kaže da je embargo na uvoz ruskog gasa - "jasna crvena linija" za Austriju. Šrambek je, medijima nemačke Funke grupacije, rekla da se ne smeju upućivati odgovarajući signali, ako se tako ne može izdržati.

Foto: Tanjug/AP

- Ni mi, ni Nemačka ne bismo izdržali - naglasila je ona, dodajući da su Austrija i Nemačka jasno protiv embarga na ruski gas jer bi to više štetilo nego koristilo.

Šrambek je poručila i da Nemačka neće u budućnosti moći da računa na skladišta gasa u Austriji - predviđena za tu zemlju, kao što postoje u mestu Haidah.

Što se tiče Srbije, predsednik Vučić je pre dva dana rekao da je nama veći problem nafta, nego gas. Ipak, dodao je sledeće: "Srbija zavisi 100 odsto od ruskog gasa i uvozi 60 procenata ruske nafte i nema sada reči o diverzifikaciji sanbdevanja".

Takođe, ukoliko Rusija obustavi isporuku prirodnog gasa Evropskoj uniji, Hrvatska će moći da popuni najviše 30 odsto svog gasnog skladišta, procenila je Evropska mreža operatera prenosnog sistema za gas (ENTSOG) koja okuplja kompanije za transport gasa članica EU.

Dakle, ostaje da se vidi u kom pravcu će se situacija odvijati i kako će svet dočekati narednu zimu, a do tada - ostaje nam da se nadamo najboljem.

(Telegraf Biznis)