Zara u Srbiji tražila od kupaca lične podatke: Proveravali smo da li krše zakon

Foto: Pexel, Promo

Pojedini brendovi u Srbiji tražili su lične podatke svojih potrošača prilikom kupovine u njihovim radnjama, odnosno onlajn kupovine, što nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, potvrđeno je za Telegraf Biznis.

Trgovac, naime, nema pravo da traži lični dokument potrošača.

Naime, modni brend Zara je, kako nam se žalilo nekoliko potrošača, tražio podatke sa lične karte pri online kupovini, odnosno prilikom vraćanja robe. Dodatno, druga kompanija H&M tražila je ličnu kartu potrošača kako bi uporedila podatke sa platne kartice.

Kako nam objašnjeno u kompaniji Inditex, podatke traže isključivo prilikom online kupovine i to zbog zakona koji je ispred Poreske uprave. Odnosno, takav je zahtev te institucije prema trgovcima.

Iz Inditexa, u čijem je vlasništvu Zara, napominju da oni podatke samo iz tog razloga uzimaju, trudeći se da ispoštuju konkretan zakon.

S druge strane, iz Kabineta Poverenika nam je potvrđeno da su imali prijavu koja se odnosi na ovaj slučaj. Međutim, kako nam je objašnjeno, postojao je i zahtev Poreske uprave o traženju podataka. To opet govori o čestoj neusklađenosti naših pojednih pravnih akata.

"Kada je reč o onlajn kupovini koja se vrše preko internet stranice jednog poznatog brenda, dobili smo nedavno, zasad jednu prijavu, te su preduzete radnje za utvrđivanje svih činjenica radi eventualnog pokretanja inspekcijskog nadzora. Naime, prema važećem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, pravni osnov za prikupljanje podataka o ličnosti, između ostalog, može biti pristanak, ugovor, ili određena odredba zakona po kojoj neko lice ima pravo da prikuplja podatke o ličnosti. U konkretnom slučaju utvrđeno je da postoji zahtev Poreske uprave da se od kupaca prilikom onlajn kupovine traže podaci o broju lične karte i i pasoša", rečeno je za Telegraf Biznis iz Službe Poverenika.

Imajući u vidu da su istražne radnje povodom navedenog slučaja u toku, javnost će biti obaveštena nakon okončanja istih, precizirano nam je. I iz Nacionalne organizacije udruženja potrošača (NOPS) navode da je reč o kršenju zakona o zaštiti podataka.

"Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je prekršen, trgovac nema pravo da traži bilo kakav lični dokument od potrošača nevezano da li je u pitanju kupovina van poslovnih prostorija ili u poslovnim prostorijama, sem onih osnovnih ime i prezime i adresa za isporuku proizvoda. Lične podatke je moguće obrađivati isključivo uz prethodnu saglasnost potrošača", rekao je za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskoj filijali NOPS.

U međuvremenu, na mejl naše redakcije stigao je odgovor i iz filijale H&M-a u Hrvatskoj:

"Želeli bismo da vam najljubaznije objasnimo da naša prodavnica H&M Hennes & Mauritz d.o.o., s namerom da osigura najviši nivo sigurnosti za naše kupce, sledi sva pravila banaka, koja između ostalog govore da karticu može koristiti isključivo osoba čije je ime utisnuto na kartici. Takođe, želimo da vas obavestimo da nije rutina naše kompanije da naši zaposleni prilikom kupovine proveravaju lične karte. U nastavku Vam šaljemo uputstva banke na koja je upućeno svako prodajno mesto kao i svaki vlasnik kartice.

Uz proveru zaštitnih elemenata kartica pripazite i na:

- Koristi li karticu zaista njen pravi i jedini korisnik?

- Karticu može koristiti isključivo osoba čije je ime utisnuto na kartici.

- Ako je na kartici muško ime, a pred vama stoji žena, karticu sasvim sigurno ne koristi prava osoba (bez obzira radi li se o rodbini, deci ili supružnicima)."

Šta možete da uradite? 

Služba Poverenika podseća da građani imaju pravo da znaju kako se koriste njihovi podaci.

"Takođe, u vezi sa obradom podataka o ličnosti prilikom onlajn kupovine, naglašavamo da Služba Poverenika podstiče građane na njihovo uključivanja u ostvarivanje svojih prava korišćenjem odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na način što ih upućuje da se sami obrate kompanijama, odnosno brendovima koji prikupljaju, analiziraju, skladište, ili na drugi način vrše obradu podataka o ličnosti, i da zatraže informacije o tome da li obrađuju njihove podatke, koja je svrha takve obrade, koje vrste podataka obrađuju, o predviđenom roku čuvanja podataka o ličnosti, o postojanju prava da se zahteva ispravka ili brisanje podataka o ličnosti, prava na ograničenje obrade i prava na prigovor na obradu, o pravu da se podnese pritužba Povereniku".

Foto: Shutterstock

Građani, navodi se, imaju pravo da im se daju dostupne informacije o izvoru podataka o ličnosti, ako podaci o ličnosti nisu prikupljeni od lica na koje se odnose, informacije o postojanju postupka automatizovanog donošenja odluke, uključujući profilisanje, pravu na pristup svojim podacima o ličnosti, kao i pravu da im se dostavi kopija podataka koji se obrađuju.

"Takođe, pored redovnih nadzora koje sprovodi Služba Poverenika, a koji se vrše prema licima koja obrađuju podatke o ličnosti građana, smatramo da su ove vrste prijava, od velikog značaja, a i jedan od vidova uključivanja građana u zaštitu podataka o ličnosti, jer fizički nije moguće izvršiti sveobuhvatne nadzore prema svim licima koji obrađuju podatke o ličnosti od strane inspektora, te nam su nam ovakve prijave od velike pomoći radi otkrivanja eventualnih povreda ZZPL, odnosno postupanja suprotno odredbama ZZPL i otklanjanja posledica takvog postupanja", navode nam u Kabinetu.

Da li ste imali slučna iskustva? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)