Štednja nikada nije bila isplativija

Foto: Shutterstock

Jer koliko god čuvali novac u nekom svom kutku, daleko od očiju javnosti, ta ušteđevina će vam svake godine gubiti na vrednosti u zavisnosti od visine inflacije.

Mnogi misle da je štednja u vreme krize nemoguća i pritom drže novac u bankama za crne dane, gore od današnjih. A istina je da je tek sada, u ova krizna vremena, štednja najisplativija pošto su gotovo sve banke podigle kamate na štednju.

Sačuvajte novac i podignite njegovu vrednost

Zbog toga je štednja u banci najbolji način da istovremeno čuvate novac i ne samo zadržite nego i podignete njegovu vrednost. Istine radi, prethodnih godina to praktično nije bilo moguće jer su banke u Srbiji, pod uticajem svetskog trenda, držale veoma niske kamatne stope. Šta više, mnoge štediše su se plašile da će ih, kao u nekim razvijenim zemljama, štednja u banci baciti u trošak i da će kamatne stope biti čak i negativne.

Na sreću, to se nije dogodilo. I ne samo da se nije dogodilo, nego su prethodnih meseci mnoge banke u našoj zemlji podigle kamatne stope i štednju učinile nikad isplativijom u poslednje vreme. Koliko je štednja u vreme svetske krize pametna odluka najbolje znaju oni koji su to činili pre više od 10 godina kada je ceo svet bio u finansijskim nevoljama pa su uspeli itekako da podignu vrednost svoje ušteđevine.

Izaberite sigurnu banku

Naravno, da bi štednja bila pametna mora, najpre, biti sigurna i pouzdana. Nažalost, naučili smo to još tokom jezivih devedesetih godina. To znači da je potrebno, prvo, izabrati stabilnu banku koja ima potpuno čistu istoriju poslovanja u našoj zemlji, bez velikih trzavica, promena vlasničke strukture, imena, učestalih spajanja sa drugim strankama. Nažalost, takvih banaka u Srbiji je veoma malo. Dovoljno je samo pogledati noviju istoriju kretanja na domaćem tržištu pa primetiti da su se od kraja prošle godine dogodile čak četiri fuzije banaka: Komercijalna i NLB banka postale su NLB Komercijalna, Rajfajzen je kupio Kredit Agrikol banku, a AIK banka Sberbanku i nastavila da posluje kao Naša AIK banka. Konačno, spojile su se Eurobank i Direktna banka i postale Eurobank Direktna.

I to nije sve, u aprilu prošle godine integrisale su se Vojvođanska i OTP banka u OTP banku Srbije dok su pre nekoliko godina grčke banke otišle sa srskog tržišta. Alfa banku je preuzela AIK banka, a Pireus banku Direktna banka koja je prethodno kupila Findomestik i Kragujevačku KBM banku. Treba podsetiti i da je Banka Intesa do 2005. godine bila Delta banka pa je onda prisvojila Panonsku banku dok je Unikredit banka na početku bila HBV banka, a potom Expo banka.

Imajući sve to u vidu, pravi je izazov u Srbiji stabilno i bez promena poslovati na tržištu banaka. Retke banke su to uspele, a među njima su, primera radi, domaća Poštanska štedionica ili nemačka ProCredit banka…

Dostupne banke 24/7

Da bi sigurna štednja bila isplativa neophodno je pored pouzdane izabrati i banku koja nudi najpovoljnije uslove štednje. Mnogi misle da se pod uslovima podrazumeva samo visina kamatnih stopa, ali sve je više klijenata banaka koji ne žele na tradicionalan način putem šaltera da posluju sa bankama. Drugim rečima, hoće da uz novac uštede i vreme, a to im omogućuje usluga elektronskog bankarstva koja im je, za razliku od šaltera, dostupna svakog dana 24 sata. Savremeno poslovanje banaka ne može se ni zamisliti bez usluge elektronskog bankarstva.

Najisplativija oročena štednja

Kada je reč o najisplativijoj štednji i dalje najviše novca donosi oročena devizna štednja pošto na nju većina banaka daje najpovoljnije kamatne stope. ProCredit banka u tome prednjači trenutno jer na oročenu deviznu štednju na 12 meseci nudi nominalnu kamatnu stopu 1,25 odsto, a efektivnu kamatnu stopu 1,06 odsto. Drugim rečima, ako oročite u Prokredit banci 50.000 evra na 12 meseci dobićete na računu 50.531,25 evra nakon godinu dana ili imati zaradu od "čistih" 531,25 evra. Minimalni iznos za oročenu deviznu štednju je 5.000 evra.

Velike kamatne stope na oročenu deviznu štednju imaju Alta, Expobanka i Api banka kod kojih se na oročenih 50.000 evra na 12 meseci može zaraditi 425 evra. U Adiko banci oročenih 50.000 evra nakon godinu dana donosi dodatnih 295 evra dok je u Eurobank Direktnoj čist dobitak 215 evra.

S druge strane, oročena devizna štednja na 25 meseci donosi još povoljnije uslove i veću zaradu u Prokredit banci pošto je tada nominalna kamatna stopa 1,4 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,18 odsto. To znači da se nakon 25 meseci na oročenih, primera radi, 50.000 evra dobija 51.239,69 evra ili čistih 1.239,69 evra. Inače, mininimalan iznos za oročenu deviznu štednju na 25 meseci u Prokredit banci je, takođe, 5.000 evra. Poređenja radi, oročenih 50.000 evra na 25 meseci donosi u Alta banci 51.104 evra ili čistih 1.104 evra dok u Adiko banci zarada pod tim uslovima štednje je daleko manja – čistih 708 evra.

Štedite i raspolažite novcem u svakom trenutku

Naravno, nestabilna situacija u celom svetu zbog rata u Ukrajini, velika poskupljenja osnovnih životnih namirnica i energenata, kao i nestašice stvorile su kod mnogih dilemu da li će im u slučaju pogoršanja situacije biti potrebna ušteđevina praktično u svakom trenutku. Na sreću, u većini banaka u našoj zemlji postoji i mogućnost štednje tokom koje klijent može istovremeno i da čuva novac i da zaradi, ali i da u svakom trenutku podiže ili dodaje novac na račun. Takva štednja se zove flex ili štednja po viđenju. Istina, u slučaju takve štednje kamatne stope su niže nego prilikom oročene štednje.

Banke koje nude flex ili štednju po viđenju su Mobi banka, Eurobank Direktna, Naša AIK banka, Prokredit, OTP banka Srbija, Erste banka… Primera radi, u Mobi banci možete prilikom štednje po viđenju raspolagati svojim dinarima ili devizama u svakom trenutku i pritom imati neograničen broj uplata na račun. S tom razlikom što se obračunata kamata pripisuje depozitu po isteku kalendarske godine. Poređenja radi, u Prokredit banci kamate se obraćunavaju dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuju mesečno dok se račun za flex štednju može otvoriti i uz pomoć elektronske usluge bankarstva. To znači da klijent u svakom trenutku može da podiže i dodaje do 5.000 evra dnevno na račun.

(Telegraf.rs/PR)