"Zašto sam spremna da dam 350 dinara za dobru kafu?": Šta sve plaćate kada ste u kafiću?

Foto: Telegraf.rs, Shutterstock

U moru komentara kako je sve poskupelo, što je činjenica, ipak, ima i onih koji smatraju da treba razlikovati cene osnovnih namirnica i cene usluga koje spadaju u "luksuz", tj. u sekundarne.

U tom smislu, pisala nam je Beograđanka M. A. (38), koja kaže kako plaćanje ručka ili kafe napolju doživljava "malo drugačije".

Teme za vas

- Saglasna sam da ima bezobraznih vlasnika i menadžera, koji postavljaju nerealne cene, a pritom je usluga loša. Ali, ako je usluga dobra, i ako je to neki naš užitak u toku dana, smatram da nije greh izdvojiti malo više novca - kaže ona i dodaje:

"Volim da, barem jednom nedeljno, sednem u neki od svojih omiljenih kafića i naručim kafu kakvu kod kuće ne mogu da spremim. Uglavnom je to kapućino sa sojinim mlekom, koji nimalo nije jeftin u odnosu na prosek, ali je stvar izbora".

Kako kaže, ljudi često zaboravljaju da u kafiću/restoranu ne plaćaju samo sirovine i namirnice, već i kompletnu uslugu: od održavanja prostora, preko posluživanja i serviranja, pa do lokacije, atraktivnosti mesta.

Inače, još 2019, dakle, pre korona krize, a onda i rata u Ukrajini, pisalo se o poskupljenjima kafe. U 2022, zaključno sa oktobrom, ova za mnoge "zlatna" sirovina poskupela je 14,8% u prodavnicama. Kao ključni razlozi za tako nagli skok cena navode se:

1. Duplirani troškovi sirove kafe: Brazil proizvodi više od 35% svetske kafe, tako da kada vreme u Brazilu nije pogodno, to stvara probleme celoj industriji kafe, a lani vreme nije bilo sjajno za uzgoj kafe. Kombinacija suše i mraza u Brazilu je značila da se proizvede mnogo manje kafe nego što se očekivalo 2021. 
2. Blokada usled kovida u Kini i rat u Ukrajini su ozbiljno poremetili globalni lanac snabdevanja, što znači da proizvodi (poput kafe) ne mogu da stignu tamo gde treba.
3. Uslužna industrija i dalje ima problem da nađe radnike: Kada su ograničenja uvedena zbog korone ukinuta krajem 2021, svi su, razumljivo, želeli da se vrate u kafiće i restorane, ali trenutno nema dovoljno osoblja.

Cena zrna soje na vrhuncu prošlog juna

Kada je reč o biljnim napicima, kao alternativama za mleko, konstatovano je da je kravlje mleko u 2022. na neki način - po procentu rasta cene - čak nadmašilo svoje "rivale", odnosno tradicionalno skuplje varijante.

Soja je značajno poskupela lani, i dostigla vrhunac u junu - od 737,1 dolara po metričkoj toni, a onda je u novembru 2022. došlo do pada cene na 648,9 dolara za istu meru.

Ipak, treba istaći da se cene na globalnom tržištu ne "prelivaju" odmah, već je reakcija zakasnela (do nekoliko meseci), tako da će biti potrebno vreme da se stvari vrate u "normalu". Osim toga, potražnja je velika.

U 2021. je, u poređenju sa 2020, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje. Pritom, u odnosu na desetogodišnji prosek, površine pod pšenicom su uvećane za 5%, a soje za skoro 29 odsto. Kukuruz "kaska" za 3 procenta, a suncokret sa 4,8 odsto.

Foto: Telegraf.rs

U domaćim marketima, cene biljnih napitaka (od soje, kokosa, badema, ovsa, pirinča itd) kreću se od 200/250 dinara, pa do 450 RSD, u proseku. Tržišni lider Alpro je imao 32 povećanja veća od 5% i podneo je najveći teret inflacije cena "u prolazu".

Najveći rast cene bio je skok od 18,9% za napitak od soje (Alpro Soya No Sugars chilled drink) u prodavnicama Morrisons, gde je krajem avgusta cena za litar iznosila 1,89 funti. Time je ova linija postala 21,9% skuplja nego na početku 2022.

Poskupele su i ostale varijante, a mi smo dobili informaciju da u kafiću, gde je naša čitateljka naručila ovaj kapućino, koriste upravo Alpro brend.

Kakvo je vaše iskustvo i da li posećujete restorane i kafiće kao i pre?

(Telegraf Biznis)