Ovi ljudi su zauvek prestali da peru veš: Manji računi su samo jedan od razloga

Foto:Shutterstock

U svetu je zavladao globalni pokret koji sebe naziva "Bez pranja". Ovi ljudi su zauvek prestali da peru svoj veš. Neki kažu da veš nisu prali i po godinu dana, drugi da ga samo provetravaju, a ima i onih koji ga peru na sebi, dok se tuširaju.

Oni koji su prestali da koriste mašine za veš kažu da su im računi manji, a odeća duže traje. Uz to, tvrde, pomažu i životnoj sredini.

Teme za vas

Kada je Tim, kao i mnogi od nas, počeo da radi od kuće tokom pandemije kovida, počeo je i sa opuštenijim pristupom oblačenju. To ga je navelo da razmisli o vremenu i energiji koje ga je koštalo pranje veša.

- Bilo je to otprilike u vreme kada smo dobili drugo dete, tako da sam bio potpuno preopterećen stvarima - kaže on. - Sve što mogu da izbacim iz svog života vidim kao izazov, tako da je pranje bilo samo jedna stvar manje.

On i njegova supruga, s obzirom na njihovo dvoje dece, kažu da su prali veš dva puta nedeljno, ali su se onda odlučili na neobičan eksperiment.

S obzirom da je Tim počeo da radi od kuće i da mu više nije bilo važno kako i šta nosi, prestao je da pere odeću.

- Izdržao sam punu godinu bez da sam uopšte prao svoje stvari, kaže, dodajući da sada odeću pere jednom u šest meseci. Ionako ga, kaže, ljudi preko Skajpa ili Zuma vide samo do ispod vrata, a često kameru i ne uključi.

Foto: Shutterstock

Supruga i deca i dalje peru svoj veš u mašini, ali on baš ne želi da odustane, majicu i pantalone, jednom kad ih obuče ne skide sa sebe po dve nedelje.

Čarape, tvrdi, ne koristi, jer nosi sandale na bosu nogu, čak i po zimi.

- Pranje čarapa mi je uvek bio najveći problem, a donji veš? E pa zna da mi izdrži po čitavu nedelju. Ponekad umesto veša nosim kupaći pa se u njimu i tuširam. Kad se osušim ja osuši se i on, nabraja.

Ali, postavlja se pitanje šta je sa neprijatnim mirisima?

- Čim to osetim odmah menjam, odgovara inženjer i dodaje da jednostavno odeću ne treba prati toliko često koliko ljudi misle ili su navikli.

Tim je zapravo deo globalnog pokreta koji sve više uzima maha - tzv. "bez pranja", piše Gardijan.

Sve je počelo s kosom, kad su ljudi masovnije počeli da izbacuju šampon iz upotrebe. Prali bi kosu samo vodom, a onda je ispalo da je odeća sledeća došla na red. Svetski mediji su na to počeli da upozoravaju još i pre kovida. Teza je sledeća- pranje veša je jednostavno dosadan i monoton posao, jer dok su kuvanje i kupnovina namirnica olakšani kroz razne aplikacije i popularne društvene mreže, pranje veša se jednostavno ne može smatrati kul kućnim poslom.

Sve je počelo s teksasom. Ljudi koji ga vole počeli su da tvrde da postoje istraživanja i nepisana pravila da se teksas zapravo ne treba prati, osim ako se  po njemu proliju piće ili hranu.

Foto: Shutterstock

- Farmerke jednostavno izgledaju bolje i duže traju, ako se ne peru, tvrdi drugi sagovornik Gardijana, britanski učitelj Danijel, dodajući da se tada manje novca troši na kupovinu novih, a ako se ređe kupuju, biće ređe proizvednje, a to je dobro za životnu sredinu.

- Ne, neoprane farmerke ne smrde. Čak i da ste bili na roštilju, dovoljno je da ih provetrite preko noći, uveren je Danijel.

Pokret zabrane pranja dobio je dodatni zamah nakon što su počela opsežna upozorenja o klimatskim problemima. Koliko šteti prirodi ako peremo veš na 90 stepeni, koliko vode koristimo, koliko deterdženata zagađuje životnu sredinu – sve su to pitanja koja su počela da se postavljaju.

- Proredila sam pranje veša negde u zimu prošle godine, kaže čitalac Gardijana, takođe Britanka Dženi. Njen glavni motiv su bili sve veći računi za komunalije i upravo taj negativan uticaj na životnu sredinu.

- Većini robe je zapravo potrebno samo malo osveženja, na primer, ja ih poprskam sredstvom koje otklanja neprijatne mirise.

Ken, penzionisani univerzitetski profesor, iznosi svoje iskustvo. Njegova porodica je u mašini za pranje veša prala šest puta nedeljno, a sada su to sveli na jednom nedeljno. I to na temperaturama nikad većim od 30 stepeni.

- Klimatski alarm i niži troškovi su mi bili okidač, a veš peremo noću kada je struja jeftinija. Osnovni postulati pokreta pranja stoga nisu nečistoća, smrad i širenje bakterija, već održivost.

Foto: Shutterstock

Peremo samo kada treba, štedimo, pomažemo životnoj sredini, odeća traje duže, a veš mašine su uvek na hladnim programima, tvrde „članovi” pokreta. Osim toga, kupuju odeću na buvljacima i tako recikliraju staru odeću.

Šarlot je takođe podelila svoje iskustvo:

- Nosim odeću između 20 i 30 puta pre nego što je operem. Ponekad je dovoljno samo provetriti odeću, a kuvam isključivo u starim sportskim majicama za koje mi je svejedno da li se zaprljaju.

Medicinski brat u psihijatrijskoj bolnici kaže da dolazi na posao u džemperima od vune. Ima ih četiri, a za poslednjih godinu dana nije ih oprao ni jednom.

- Po potrebi isperem fleku sa njih sunđerom, a do sada se niko nije bunio da se neprijatno oseća ili tako nešto, kaže on.

Cele nedelje nosi vunene pantalone i pere čarape nakon što ih nosi tri-četiri dana.

– Voda je ključni resurs i pazim da je ne rasipam previše, zaključuje, ali priznaće da je i lenjost važan faktor. Za druge, novac je takođe važan faktor.

Mišel, grafički dizajner i bubnjar, kaže da je bila siromašna kada je bila mlada i da stan u kome je živela nije imao mašinu za veš. Prala je sve ručno, pa je naučila da bude taktična, a nije imala ni novca ni slobodnog vremena da toliko brine o vešu.

Kao i drugi pre nje, ona tvrdi da odeću treba provetravati, a iskreno veruje da se time pomaže životnoj sredini.

- Proizvođači dobro zarađuju od naše fobije od prljavštine, deterdženti zagađuju naša mora i reke, a kroz medije se promoviše sumanuto intenzivan nivo čistoće. Istovremeno, naša planeta pati.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci su podeljeni. Neki tvrde da je ono što danas smatramo "čistim" kulturno, istorijski i društveno potpuno drugačije nego ranije.

Alison, domaćica iz Glazgova, to potvrđuje svojim primerom.

- Mama me je naučila da sve treba da se opere i ispegla odmah nakon što ga jednom obučem, ali sam rešio da iznošenu odeću vratim u fioke sa čistom. Plašio sam se da će ljudi reći da sam prljav, ali sam shvatio da nikoga nije briga. Mislim da bi se moja majka zgrozila da zna, ali ni ona ne primećuje promenu kod mene. Zašto se toliko truditi. Štedimo novac, pomažemo životnoj sredini, a odeća traje duže.

(Telegraf biznis)