Koja je razlika između medijalne i prosečne zarade? Iznosi 22.599 dinara, a evo ko koju prima

Foto: Shutterstock

Prosečna majska bruto zarada iznosila je 138.332 dinara, dok je prosečna neto plata iznosila 100.170 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Tom prilikom istaknuto je i da medijalna neto zarada za maj iznosi 77. 571 dinar.

Ovo znači da je 50 odsto zaposlenih primilo 77. 571 dinara, odnosno medijalnu netu zaradu, ali šta to zapravo predstavlja?

Razlika između medijalne i prosečne zarade

Medijalna zarada jeste srednja vrednost kada se sve zarade sortiraju od najmanje do najveće, i srednja vrednost uzorka uzme kao definitivna. Pak, prosečna plata daje generalan pogled na zarade, medijalna zarada identifikuje tačku u sredini distribucije.

Teme za vas

Definicija medijalne zarade: Srednja vrednost svih plata koje su poređane po veličini - od najniže do najviše.

Kako se računa: Ako je broj plata neparan, medijalna zarada je srednja plata, a ako je broj plata paran, medijalna zarada je aritmetička sredina dve srednje vrednosti.

Primer:

- Plate (neparan broj): 300, 400, 500, 600, 700 jedinica valute

Medijalna zarada: 500 (srednja vrednost)

- Plate (paran broj): 300, 400, 500, 600, 700, 800 jedinica valute

Medijalna zarada: (500 + 600) / 2 = 1100 / 2 = 550

Definicija prosečne plate: Predstavlja aritmetičku sredinu svih plata u nekoj grupi ili populaciji. Računa se tako što se zbir svih plata podeli sa brojem zaposlenih.

Kako se računa: Zbir svih plata podeljen sa brojem zaposlenih.

Primer:

- Plate: 300, 400, 500, 600, 700 jedinica valute

Prosečna plata: (300 + 400 + 500 + 600 + 700) / 5 = 2500 / 5 = 500

Na delu, nakon što je danas objavljeno koliko iznosi prosečna neto zarada i medijalna neto zarada, razlika je čak 22.599 dinara.

Brojni ekonomisti sa naših prostora misle da najbolji pokazatelj plata u Srbiji upravo medijalna zarada jer se njom obuhvataju svi poslodavci koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac s obračunatim zaradama, umesto da se prosečna zarada izračunava na osnovu reprezentantivnog uzorka.

Tu su obuhvaćene zarade zaposlenih u radnom odnosu, ali i zarade mimo radnog odnosa, odnosno ugovori o privremeno-povremenim poslovima. Statistika ne obuhvata naknade po osnovu ugovora o delu i sve naknade za koje se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Zašto medijalna zarada?

Medijalnu zaradu Republički zavod za statistiku iskazuje od marta 2018. godine kao novu metodologiju izračunavanja prosečne neto mesečne zarade. Računica od ranije koja je korišćena od 1963. godine, otišla je u istoriju jer je pokazivala više proseke zarada.

Pre primene medijalne zarade, RZS je uzimao zarade koje su isplaćene u izveštajnom mesecu, bez obzira na to na koji se mesec odnose i kada su zarađene. Tako se dešavalo da poslodavac kasni s isplatom zarada i da onda odjednom isplati tri u jednom mesecu i tako veštački povećava stvarnu zaradu.

(Telegraf Biznis)