Čovek u ćevabdžinici doživio neplanirano prosvetljenje: "Naručio sam porciju i onda SHVATIO - ovako NE IDE!"

U doba rastućih cena i inflacije, sve više građana preispituje svoje potrošačke navike – naročito kada je reč o hrani iz restorana i fast food lokala. Nekada luksuz rezervisan za posebne prilike, obedovanje van kuće danas sve češće izaziva osećaj prevarenosti.

O tome se povela i burna rasprava na Redditu, gde su korisnici podelili lična iskustva, poređenja i filozofije trošenja na gotovu hranu. Sve je počelo objavom jednog korisnika koji je svoje “prosvetljenje” doživeo – u ćevabdžinici.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Njegova poruka glasila je:

"Dok sam studirao, jeo sam isključivo u menzi. Nikada nisam kuvao niti kupovao namirnice, pa nisam ni obraćao pažnju na cene. Naravno, nekada bih naručio kobasicu za 300 dinara ili picu za 600, i pomislio: za te pare mogu da pojedem 4 do 8 obroka u menzi. Ali znao sam da je 6,5 dinara za ručak privilegija studenata, pa nisam bio šokiran. Danas kuvam sam i ne naručujem gotovo četiri godine, ali mi se povremeno omakne da odem u restoran – i uvek se pokajem."

"Pre neki dan nisam stigao da spremim ručak i svratim u poznatu ćevabdžinicu. Platim 940 dinara za malu porciju velikih ćevapa, koji nisu bili ništa bolji od onih koje sam sam spremim kod kuće. Onda sam sabrao: kilu sirovih ćevapa platim 585 dinara, pet kilograma krompira na akciji dođe oko 230 dinara, i ostane još 115 dinara za kilu luka."

"Kada sve saberem, za jedan obrok sam dao para koliko bih imao za četiri do pet dana kuvanja."

"Osećamo da nas varaju"

Na ovaj post nadovezali su se brojni komentari korisnika. Jedan od njih piše:

"Uvek je bilo skuplje jesti napolju, ali sada je razlika drastičnija. Percepcija cena se promenila – jednostavno, svi imamo osećaj da nas neko tu vara."

Drugi dodaje:

"Na Balkanu svi dižu cene bez pokrića, samo dok narod ćuti. Nema to veze sa troškovima, već sa kratkovidom pohlepom."

Treći se uključio ličnim primerom:

"Prijatelj mi ima mali restoran. Ima više posla nego ikad, ali neće da zaposli još ljudi. Kaže: kako da se rasteretim osim da podignem cene?"

Foto: Shutterstock

Na to je neko odgovorio:

"Loš pristup. Postoji hiljadu načina da se rastereti posao – skrati radno vreme, smanji broj narudžbina, radi jedan dan manje… U Italiji i Portugalu mali porodični restorani opstaju decenijama, a ne dižu stalno cene", prenosi Dnevno.hr.

"Vreme je valuta koju ljudi ne računaju"

Jedan korisnik prisetio se uobičajene situacije:

"Predložim da naručimo jumbo picu, a prijatelj kaže – za te pare možemo kod kuće napraviti dve bolje. Ali, naravno, samo ako već imaš pripremljeno testo, sos i sir. U suprotnom – ode celo popodne. Poenta je da je vreme valuta koju ljudi ne računaju."

Bilo je i duhovitih komentara – jedan je pogrešno napisao “origami” umesto origano, pa su usledile replike:

“Najgore kad nemam spreman origami”, “Brat slaže labuda pre nego što stavi picu u rernu”, i “Servira prijateljima papirnog labuda.”

“Nema tih para zbog kojih bih prao sudove”

Foto: Telegraf

Na kraju, jedan korisnik rezimira svoje viđenje:

"Nema tih para zbog kojih bih trošio sate na kuvanje i pospremanje. Radije platim. Vreme mi je vrednije."

Objašnjava i da radi vikendom i da je tek nedavno uspeo da angažuje tehničara koji mu olakšava posao.

(Telegraf Biznis)