Mislili ste da u Njujorku ne biste mogli ni da prezalogajite? U ovom evropskom gradu hrana košta 6% više

Cene namirnica značajno variraju među evropskim gradovima – čak i unutar iste zemlje. Euronews Business detaljno analizira "Indeks namirnica" Dojče banke kako bi otkrio gde su potrošačke korpe najskuplje, a gde najjeftinije.

Nedeljna kupovina namirnica je neizbežan trošak za sve nas, ali se cene širom Evrope u velikoj meri razlikuju od grada do grada.

Teme za vas

"Indeks namirnica" istraživačkog instituta Dojče banke pokazuje gde je tipična potrošačka korpa najskuplja u evropskim gradovima 2025. godine.

Na osnovu podataka sa sajta Numbeo, indeks upoređuje troškove osnovnih namirnica u većim gradovima širom sveta, uključujući mnoge evropske. Izračunava se na osnovu ponderisanih cena svakodnevnih proizvoda kao što su mleko, hleb, jaja, voće i meso, koristeći podatke iz Numbeove kategorije "Tržišta". Svakom gradu dodeljuje se rezultat, pri čemu je Njujork referentna tačka sa vrednošću 100. Indeks ne uzima u obzir kupovnu moć, što je važan faktor u poređenju gradova.

Dakle, koji evropski gradovi imaju najviše troškove namirnica? A gde je najpovoljnije za nedeljnu kupovinu?

Foto: Shutterstock

Švajcarski gradovi su najskuplji

U izveštaju Mapping the World’s Prices, Ženeva se nalazi na vrhu indeksa kao najskuplji grad na svetu. Njen indeksni rezultat iznosi 106, što znači da su cene namirnica 6% više nego u Njujorku. Drugim rečima, potrošačka korpa koja u Njujorku košta 100 evra, u Ženevi bi koštala 106 evra.

Još jedan švajcarski grad, Cirih, rangiran je kao drugi najskuplji u Evropi, sa rezultatom 103.

To su ujedno jedini evropski gradovi koji su skuplji od Njujorka, koji je osnova za poređenje u ovom indeksu.

Od pet američkih gradova uključenih u Indeks namirnica (San Francisko, Njujork, Boston, Čikago i Los Anđeles), svi su skuplji od bilo kog evropskog grada – osim Ženeve i Ciriha. San Francisko se takođe nalazi iznad Njujorka, sa indeksom 104.

Sledeća tri najskuplja evropska grada su Oslo (78), Pariz (71) i Luksemburg (66). Iako su značajno jeftiniji od Njujorka i švajcarskih gradova, i dalje se nalaze među prvih pet najskupljih u Evropi.

Gradovi sa srednjim cenama namirnica

Brojni evropski gradovi imaju indekse između 58 i 63, što se smatra srednjim rasponom. U ovu grupu spadaju: Helsinki (63), Beč (63), Kopenhagen (63), Milano (62), London (62), Brisel (61), Edinburg (61), Frankfurt (58), Dablin (58), Amsterdam (58), Minhen (58) i Stokholm (58).

Budimpešta i Varšava nude najjeftinije namirnice

Najjeftiniju grupu čine gradovi sa indeksom 55 i niže. Među njima, Budimpešta i Varšava (obe sa rezultatom 37) su najjeftiniji evropski gradovi na listi. To znači da potrošačka korpa koja u Njujorku košta 100 evra, u glavnim gradovima Mađarske i Poljske košta svega 37 evra – odnosno, 63% jeftinije nego u Njujorku.

Foto: Tanjug/AP

Ostali gradovi sa najnižim indeksom cena namirnica su Istanbul (39), Prag (42), Lisabon (44), Atina (46), Madrid (46), Barselona (49), Rim (51), Birmingem (51) i Berlin (55).

Nije iznenađenje da indeks otkriva i značajne razlike u cenama između gradova unutar iste zemlje. Na primer, indeks za London je 62, dok je za Birmingem 51.

Globalno gledano, Kairo ima najniži rezultat – samo 20. To znači da je potrošačka korpa u Njujorku pet puta skuplja nego u Kairu.

Cene namirnica u Parizu 54% više nego u Madridu

Među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija, Francuska je najskuplja, a Španija najpovoljnija kada je reč o cenama namirnica. Njihovi indeksi su sledeći: Pariz (71), London (62), Berlin (55), Rim (51) i Madrid (46).

To znači da potrošačka korpa koja u Parizu košta 71 evro, u Madridu košta samo 46 evra – odnosno, Pariz je 54% skuplji od Madrida.

Pariz je takođe značajno skuplji od Rima (za 39%) i Berlina (za 29%). U poređenju sa Londonom, razlika je manja – Pariz je skuplji za 15%.

(Telegraf Biznis/Seebiz.eu)