Nastavlja se rast cene omiljenog pića Srba - evo koliko ćemo sada plaćati za ovo ZADOVOLJSTVO!

Kafa je sve skuplja – i verovatno će postati još skuplja. Cena kafe na svetskom tržištu već duže vreme drži rekordne nivoe, a prognoze ne deluju ohrabrujuće. Globalno tržište prolazi kroz nestabilan period pod uticajem klimatskih, ekonomskih i logističkih pritisaka, a analitičari upozoravaju da sledi najveći poremećaj u snabdevanju u poslednjih deset godina.

Za ljubitelje kafe u Srbiji to znači samo jedno – šoljica espresa, kapućina ili turske kafe mogla bi uskoro da poskupi. Cene sirove kafe direktno utiču na troškove uvoza, a pošto Srbija gotovo u potpunosti zavisi od uvoza, svako globalno poskupljenje pre ili kasnije stiže i do domaćih kafića i prodavnica.

Teme za vas

Klimatske promene i carine podižu cene

Međunarodna organizacija za kafu (International Coffee Organization – ICO), osnovana 1963. godine u Londonu pod okriljem Ujedinjenih nacija, redovno objavljuje analize i prognoze o tržištu kafe.

Foto:Shutterstock.com

„Globalno tržište kafe suočava se sa ozbiljnim poremećajima zbog klimatskih promena i geopolitičkih tenzija. Suše u Brazilu i Vijetnamu smanjile su prinose arabike i robuste, dok američke carine od 50 odsto na brazilski izvoz dodatno podižu cene”, stoji u njihovom poslednjem izveštaju.

Procene govore da bi stabilizacija cena mogla da nastupi tek za tri godine, kada nove plantaže počnu da daju rod – pod uslovom da se globalni uslovi ne pogoršaju.

U Srbiji se već oseća posledica tog trenda. Uvoznici i pržionice najavljuju blagi rast cena od 10 do 15 odsto u narednim mesecima, što znači da bi šoljica kafe u kafićima mogla da pređe i 250 dinara u proseku.

„Pojas kafe“ - i granice opstanka

Kafa se uzgaja u vrlo specifičnom geografskom pojasu poznatom kao “coffee belt” – pojas kafe, koji se proteže između 23° severno i 25° južno od ekvatora.

Tu, gde su klima, nadmorska visina i tlo idealni za rast biljke Coffea arabica i Coffea canephora (robusta), nastaje gotovo sva kafa koja se pije u svetu – pa i u Srbiji.

Najveći proizvođač je Brazil, koji pokriva oko 36 odsto svetske proizvodnje, zatim slede Vijetnam (17%), Etiopija (6,5%), Indonezija (6%) i Kolumbija (5%). Ove zemlje zajedno daju više od 70 odsto svetske proizvodnje kafe.

Brazil i Vijetnam dominiraju količinom, dok Etiopija i Kolumbija proizvode premium kafu, koju najčešće kupuju evropski pržioničari – među njima i oni iz Srbije.

Klimatske promene menjaju ukus i cenu

Na porast cene kafe najviše utiču klimatske promene. Brazil i Vijetnam pogođeni su sušama i ekstremnim temperaturama, zbog čega su prinosi manji, a troškovi proizvodnje rastu. Indonezija i Uganda suočavaju se s poplavama koje oštećuju useve i otežavaju berbu, prenosi Poslovni.hr.

Dugoročne klimatske promene smanjuju površine pogodne za uzgoj kafe, što bi moglo da dovede do smanjenja globalne ponude u narednim decenijama.

Sličan efekat osećaju i srpski distributeri, koji već plaćaju znatno više za uvoz, dok se manje pržionice bore da zadrže konkurentne cene.

Foto:Shutterstock.com

Bolesti, manjak radnika i skuplja proizvodnja

Još jedan ozbiljan problem je lisna rđa, gljivična bolest koja pogađa arabiku, posebno u Latinskoj Americi, smanjujući prinose i do 20 odsto.

Osim toga, nedostatak radne snage postao je veliki izazov. Berba kafe, naročito arabike, zahteva ručni rad, a u zemljama poput Brazila i Kolumbije sve je teže pronaći sezonske radnike.

Rastu i troškovi proizvodnje – cene đubriva, pesticida i goriva skočile su usled globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja.

Za srpske potrošače, to znači da će uvozna kafa postati skuplja, dok će domaći brendovi pokušati da kompenzuju troškove manjim pakovanjima ili nižim kvalitetom mešavina.

Tržište zahteva održivost, farmeri jedva opstaju

Sve više potrošača traži organsku kafu i proizvode iz fer trgovine, ali sertifikacija i ekološki standardi dodatno povećavaju troškove za uzgajivače.

Kako kaže Ana Marija Linares, ekonomistkinja Svetske banke za Latinsku Ameriku:
„Klimatske promene i geopolitičke tenzije stvaraju savršenu oluju za tržište kafe. Cene će i dalje biti rekordno visoke jer globalni deficit traje već četvrtu godinu zaredom.”

U Srbiji to potvrđuju i domaći prerađivači – troškovi sirovine rastu, a marže padaju. Uprkos višim cenama, potrošnja kafe ne opada jer, kako kažu ugostitelji, “Srbi će radije odustati od deserta nego od jutarnje kafe.”

Foto:Pexels

Porezi i krajnja cena u šoljici

U zemljama Evropske unije, na cenu šoljice kafe najviše utiču porezi i trošarine. U Srbiji, iako PDV na kafu nije među najvišima, uvozne carine i rast transportnih troškova dodatno opterećuju cenu.

Zbog uvođenja carina na Brazil, kafa u Sjedinjenim Američkim Državama sada je 21 odsto skuplja nego prošle godine, a taj trend ne zaobilazi ni Evropu i Balkan.

Na globalnom nivou, dnevno se popije oko 2,25 milijardi šoljica kafe, a analitičari očekuju da će potrošnja ostati stabilna, ali da će prosečna šoljica u narednoj godini biti skuplja između 4 i 7 odsto.

Za ljubitelje kafe u Srbiji – to znači da će jutarnji ritual postati luksuzniji, ali i da će kvalitetna kafa postajati sve vredniji užitak.

(Telegarf Biznis)