Gorivo košta 1.000 dinara

Svakog petka, nešto pre podneva, objavljuju se nove cene goriva. Tako je bilo i ove nedelje kada je javnost obaveštena da su oba derivata poskupela. Za neke ovo možda menja računicu i utiče na kućni budžet, dok drugi promenu neće ni osetiti.

Ipak, u Zemunu živi jedna žena koju ove promene uopšte ne dotiču, jer za nju gorivo već godinama ima istu, fiksnu cenu.

Teme za vas

Njena anegdota, koja se godinama prepričava u krugu porodice i prijatelja, postala je simpatičan primer kako se nositi sa stalnim promenama cena.

Sve je počelo pre nekoliko godina, dok je još bila vozač početnik. Na pitanje člana porodice koliko je košta benzin, njen odgovor je bio kratak.

- Hiljadu dinara - rekla mu je Zemunka, sasvim ozbiljna.

Malo zbunjen, čovek je upitao kako je moguće da je gorivo mesečno košta samo hiljadu dinara.

- Mene gorivo uvek košta hiljadu dinara. Ja ne znam koliko je litar, znam samo da je moj budžet za gorivo hiljadu dinara. Bilo da cena raste ili pada, moj budžet je isti. Prema tome, za mene je cena uvek ista - hiljadu dinara - rekla je tada kroz smeh.

Od tada se ova priča prepričava i predmet je šale u njenom okruženju.

Ipak, poruka ove priče krije se u psihološkom mehanizmu preživljavanja: kada ne možete kontrolisati cenu, kontrolišite sopstveni trošak. Fiksiranjem svog budžeta na "hiljadu dinara", Zemunka stvara iluziju stabilnosti u nepredvidivom ekonomskom okruženju, pretvarajući nemoć u ličnu strategiju. Njena priča nije o ekonomskoj pobedi, već o prilagođavanju, gde se potrošnja smanjuje u skladu sa mogućnostima, a humor koristi kao odbrambeni mehanizam za lakše prihvatanje realnosti koju je nemoguće promeniti.

Dublje posmatrano, ova anegdota je savršen odraz ograničene ekonomske moći i niskog životnog standarda. Ona pokazuje da potrošnja nije uslovljena stvarnim potrebama, već krutim budžetskim ograničenjima, gde je odricanje postalo standardna reakcija na svako poskupljenje. Takav mentalitet, fokusiran na "mikro-ekonomiju" sopstvenog novčanika, razvio se kao posledica dugogodišnje nestabilnosti i uči nas da je za mnoge jedina preostala pobeda - kontrola nad onim malo što se ima.

(Telegraf Biznis)