Hrvatski penzioneri najsiromašniji u Evropi: Evo na kom je mestu Srbija, podaci šokiraju

Hrvatske penzije su znatno niže od troškova života. Najnovije istraživanje pokazuje da penzioner u Hrvatskoj godišnje dobije 5.600 evra penzije, dok prosečni troškovi iznose 9.300 evra. Hrvatskim penzionerima tako nedostaje čak 40 odsto sredstava za osnovne potrebe, što ih svrstava na samo dno liste među 30 evropskih zemalja.

Hrvatska se nalazi na dnu lestvice kada je reč o odnosu penzija i životnih troškova. Istraživanje agencije Data Pulse obuhvatilo je 27 članica Evropske unije, ali i Srbiju i Crnu Goru, što Hrvatsku ipak nije izvuklo sa poslednjeg mesta. Na to mesto dospela je s podatkom da hrvatska penzija pokriva samo 60 odsto troškova, što znači da penzionerima nedostaje još 40 odsto sredstava da bi preživeli mesec.

Teme za vas

Na vrhu je Rumunija sa 21 odsto u plusu

Iako se često ističe da su slovenačke penzije veće, Slovenija se našla odmah iza Hrvatske, sa 39 odsto sredstava koja penzionerima nedostaju za život, dok je Mađarska u minusu od 38 odsto. Srbija i Crna Gora su, poređenja radi, u minusu od 25 odsto, piše Mirovina.hr, dok je prosek Evropske unije 20 odsto sredstava koja nedostaju za pokrivanje mesečnih troškova iz penzije.

Na vrhu liste je Rumunija, gde penzionerima nakon podmirenja svih troškova ostaje čak 21 odsto sredstava, a sledi Češka sa 18 odsto viška. Poljska je u plusu četiri odsto, a Španija tri odsto, dok penzioneri u svim ostalim zemljama imaju negativan bilans.

Podaci za 2023. godinu, na kojima se zasniva istraživanje agencije Data Pulse, pokazuju da penzioner u Hrvatskoj godišnje prima 5.600 evra penzije, dok prosečni životni troškovi iznose oko 9.300 evra. S druge strane, rumunski penzioner prima oko 5.800 evra bruto godišnje, dok mu je za život potrebno oko 4.800 evra.

Penzije su u međuvremenu porasle za 109 evra

Čak 90 odsto penzionera u Hrvatskoj, kao i u Mađarskoj, Bugarskoj i Srbiji, živi u sopstvenoj nekretnini, dok je svega 10 odsto u podstanarskom statusu. U zemljama poput Nemačke, Austrije i Holandije veći je udeo onih koji žive u iznajmljenim stanovima nego u sopstvenim nekretninama. Zbog toga su troškovi stanovanja u Hrvatskoj za većinu penzionera znatno niži nego kod njihovih vršnjaka u zapadnoevropskim zemljama.

Zbog toga iznos penzije sam po sebi ne igra presudnu ulogu, kao na primer u Luksemburgu, gde penzioneri godišnje primaju više od 34.000 evra, ali su im životni troškovi veći od 50.000 evra godišnje.

Moguće je da Hrvatska ne bi bila poslednja na listi da su uzeti u obzir podaci iz 2024. ili 2025. godine, kada je zabeležen rekordan rast penzija i plata u zemlji. Prosečna penzija prema opštim propisima krajem 2023. godine iznosila je 452 evra, a krajem 2025. godine 561 evro - što je povećanje od više od sto evra. Međutim, istovremeno su rasli i troškovi života, uz godišnju stopu inflacije od preko tri odsto.

(Telegraf Biznis/Mirovina.hr)