Zanimanja koja zlata vrede, a mladi njima ne žele da se bave: Na spisku nisu samo zanati

Hrvatskoj hronično nedostaju građevinski radnici i konobari, dok je, na primer, poslovnih ekonomista ili frizera previše. Zavod za zapošljavanje objavio je preporuke za upis u srednje škole i na fakultete. Broj deficitarnih zanimanja, kažu, uporno raste, a učenici se često opredeljuju upravo za ona zanimanja u kojima već postoji višak radne snage.

Snježana radi kao mesarka, što je posao kojim se danas malo ko želi baviti.

Teme za vas

"Već oko pet godina radim ovaj posao, zahtevan je i težak. Mladi danas uglavnom ne žele da rade ovaj posao i veoma je teško pronaći radnika koji bi se bavio ovim zanimanjem", ispričala je Snježana za Dnevnik.

Mesari su među zanimanjima koja bi, prema preporukama Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, trebalo više upisivati. U četiri najveća grada, prema analizama, nedostaju zanatlije – zidari, krovopokrivači, stolari, bravari, pekari i poslastičari.

Potrebno je i više lekara, medicinskih sestara i tehničara, logopeda, inženjera mašinstva, kao i stručnjaka iz STEM oblasti.

"Deficitarna zanimanja se već godinama ne menjaju mnogo, ali se menja njihov broj, on raste. Ta neusklađenost tržišta rada između potreba poslodavaca i onoga što nudi obrazovni sistem postaje sve izraženija", objasnila je zamenica direktora HZZ-a Ivana Mehle.

Sve više nedostaje kuvara i konobara, koji su traženi i na primorju i u unutrašnjosti zemlje. U zadarskoj turističkoj školi, kažu, kvote se brzo popunjavaju.

"Svake godine imamo dva odeljenja kuvara, jedno odeljenje konobara i jedno odeljenje poslastičara. Imamo dobru saradnju s poslodavcima – restoranima i hotelima gde naši učenici obavljaju praktičnu nastavu. Ali život nosi svoje, možda rade godinu, dve ili tri, pa se prekvalifikuju, a onda se ponovo vrate", rekla je Diana Radić Škara, direktorka Hotelijersko-turističke i ugostiteljske škole u Zadru.

Prema preporukama, na tržištu rada trenutno ima previše poslovnih ekonomista, marketinških stručnjaka, sociologa i dizajnera.

"To su zaista samo preporuke, a koliko će biti uvažene zavisi od kapaciteta, infrastrukture i mogućnosti samih obrazovnih ustanova. One uzimaju u obzir naše preporuke tamo gde je to moguće", poručila je Mehle.

Postoje i zanimanja koja su u jednom delu zemlje višak, a u drugom manjak, poput frizera i kozmetičara.

"Majka mi je frizerka i tako se rodila želja za tim zanimanjem. Još u šestom razredu želela sam svoju prvu frizersku lutku", rekla je Marija Majetić, učenica treće godine, smer frizer.

"Gledala sam šta me generalno zanima. Najviše me privlači nega kože; najviše radimo sa kožom, radimo tretmane tela i razne masaže", dodala je Petra Šimunić, učenica prve godine, smer kozmetičar.

Na jedno upisno mesto za frizera u Obrtničkoj školi za lične usluge prijavilo se šest učenika.

"Poslodavci nas tokom cele godine kontaktiraju i traže radnu snagu. Već sada se pripremaju za ovu završnu godinu – zovu i pitaju imamo li nekoga, pozivaju učenike na sezonski rad, tako da nema bojazni da oni koji žele da rade neće pronaći posao", rekla je Darinka Štampar Šmaguc, direktorka Obrtničke škole za lične usluge.

Posao koji želiš i koji je tražen danas vredi zlata, doslovno.

(Telegraf Biznis/Dnevnik.hr)