Cene voća u Srbiji skočile 68 odsto!

Ekstremni klimatski uslovi, rast troškova i uticaj trgovinskih lanaca izazvali su drastično poskupljenje, dok voćari imaju najmanju korist.

U poslednjih godinu dana voće u Srbiji poskupelo je za čak 68 odsto, što predstavlja rekordan skok cena na domaćem tržištu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Teme za vas

Ovakav rast cena nije rezultat jednog faktora, već spleta nepovoljnih okolnosti i tržišnih kalkulacija, uz značajan uticaj drastičnog podbačaja roda u prethodnoj sezoni.

Klimatski udari prepolovili prinose

Ekstremne vremenske neprilike - od kasnih mrazeva do dugotrajnih suša - prepolovile su prinose jabuka, krušaka i jagodičastog voća. Kada je domaće robe manje, cena prirodno raste, ali stručnjaci ocenjuju da to ne objašnjava u potpunosti ovoliki skok maloprodajnih cena.

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je za RTS da suna cenovnu nestabilnost uticali i rast cena nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su u Srbiji znatno skuplji nego u pojedinim drugim zemljama.

Klimatski ekstremi postaju sve učestaliji. Kajsije su, na primer, procvetale krajem februara, a hladni talas u aprilu uništio je rod. Zbog nesigurnih cena, proizvođači odlažu ulaganja u nove tehnologije i unapređenje proizvodnje, što dodatno ugrožava stabilnost tržišta.

Najmanju korist imaju voćari

Iako se često krivica svaljuje na primarne proizvođače, stručnjaci ističu da voćari imaju najmanju korist od poskupljenja. Većina ih proda robu otkupljivačima tokom berbe po cenama koje jedva pokrivaju visoke troškove đubriva, goriva i radne snage. Glavne generatori rasta cena u maloprodaji, navode stručnjaci, su hladnjačari i veliki trgovinski lanci. Hladnjačari, koji kontrolišu skladištenje, doziraju količine voća na tržištu, koristeći slabiji rod kao argument za podizanje cena i navodeći visoke troškove električne energije. Trgovci potom dodaju svoje marže.

Statistički podaci pokazuju da se razlika između otkupne cene na njivi i one na polici marketa uvećava i po nekoliko puta.

Uvoz dodatni pritisak na tržište

Dodatni problem predstavlja nekontrolisani uvoz voća, koji tokom sezone obara cenu domaćim proizvođačima, dok van sezone izaziva visoke cene u maloprodaji. Na finalnu cenu utiču i visoki troškovi transporta i logistike.Da li stiže pojeftinjenje?

Leposavić navodi da su trenutni prinosi dobri i kvalitet roda bolji, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prošlu godinu i da će doći do stabilizacije. Slično mišljenje iznosi i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević, koji smatra da su se stvorili objektivni uslovi za snižavanje cena u maloprodaji. Međutim, upozorava da trgovci i dalje raspolažu zalihama otkupljenim po višim cenama, ali da takva situacija ne može dugo da potraje. Već krajem aprila ili početkom maja, kada na tržište stignu značajne količine domaćih jagoda iz plastenika, trenutne cene mogle bi postati neodržive.

Jedan od faktora koji bi mogao primorati trgovce na snižavanje cena jeste i to što sve veći broj potrošača izbegava kupovinu voća zbog visokih cena.

Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić ističe da su cene voća i povrća previsoke, te da su građani s pravom nezadovoljni.

- Suočili smo se sa nesvakidašnjom situacijom da su se zbog paprenih cena maline i trešnje kupovale na grame - navodi Perinčić, dodajući da visoke cene utiču i na inflaciju i otežavaju njeno suzbijanje.

Ipak, izražava skepsu da će do realnog pada cena zaista doći, posebno imajući u vidu strahovanja potrošača da bi trgovci, nakon isteka uredbe o ograničenju marži, mogli dodatno povećati maloprodajne cene. Na visoke cene, osim vremenskih nepogoda, utiče i loša agrarna politika, zbog koje sve manje poljoprivrednika nastavlja proizvodnju, piše NIN.

(Telegraf Biznis)