"Nude platu od 1.450 evra, ali ove godine bez smeštaja i obroka. Pa, ko će im to raditi, ja sigurno neću?"

Svake godine sve manje Slavonaca odlazi da radi sezonu na Jadranu. Iako su Slavonci nekada bili glavni radnici na hrvatskoj obali, taj trend se značajno promenio. To pokazuju i podaci koje je za Večernji.hr ustupio Hrvatski zavod za zapošljavanje. Naime, prošle godine je u sezoni sa područja Slavonije, odnosno iz područnih kancelarija i službi iz Osijeka, Vukovara, Vinkovaca, Virovitice, Slavonskog Broda i Požege, radilo 1.125 ljudi, dok je 2021. godine ta brojka bila gotovo dvostruko veća, tada je na sezonu odlazilo 2.050 Slavonaca. Dve godine ranije, 2019. godine, sezonski je radilo tri puta više Slavonaca nego prošle godine, njih 3.586, dok je u odnosu na 2015. godinu ta brojka gotovo pet puta manja, jer je tada u sezoni radilo 5.112 radnika.

"Napominjemo da su tu samo radnici koji su pre odlaska na rad u turističku sezonu bili u evidenciji Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (ukupan broj turističkih sezonskih radnika je mnogo veći)", navode iz HZZ-a, ali je silazni trend odlaska na sezonske poslove itekako vidljiv. Kada se uporedi ukupan broj sezonskih radnika iz 2015. godine, kada ih je sa HZZ-a na sezonu odlazilo 9.042 iz cele Hrvatske, više od polovine tog broja (5.122) činili su Slavonci. Prošle godine je iz cele Hrvatske na sezonu otišlo 2.547 radnika, od toga 1.125 iz Slavonije.

Teme za vas

To potvrđuje i Marinela, koja godinama radi sezonu kao recepcionerka, budući da je završila Ugostiteljsko-turističku školu u Osijeku, pa joj je lakše da nađe posao na obali nego u rodnom gradu.

"Čini mi se da je svake godine sve manje naših radnika, a sve više stranaca. Poslednje dve godine radila sam u Istri i tamo je najviše državljana Bosne i Hercegovine i Srbije. Čak me je prošle godine jedna devojka iz Srbije s kojom sam radila pitala: 'Šta ćete vi kada vam ni mi više ne budemo dolazili?'. Iskreno, nisam znala šta da joj odgovorim", kaže 38-godišnja Marinela.

Na pitanje da li su strani radnici spustili cenu rada, odgovara.

"Jesu sigurno. Prošle godine sam radila na recepciji u jednom hotelskom kompleksu u Istri, plata mi je bila 1.450 evra, imala sam smeštaj i jedan obrok dnevno. Sada nude istu platu, ali bez smeštaja i obroka. To nije normalno, ne znam ko će im tako raditi. Ja sigurno neću, jer ne znam gde bih našla smeštaj usred turističke sezone u jednoj od najposećenijih turističkih destinacija", ističe i dodaje da sezonski posao više nije ono što je nekada bio.

"Ranije smo mogli da odradimo pet meseci sezone, kod kuće nađemo neki posao sa minimalnom platom i ostatak godine lepo živimo od onoga što smo uštedeli tokom sezone. Sada za to nema šanse. Plate jesu nešto bolje nego ranije, ali su i troškovi života drastično porasli", kaže ona.

Da će slavonskih radnika i ove godine biti manje u sezoni, potvrđuju i iz HZZ-a.

"Očekuje se nastavak trenda smanjenja sezonskog zapošljavanja radnika iz slavonskih županija. Najčešći poslovi u kojima se zapošljavaju sezonski radnici, pa tako i radnici iz Slavonije, jesu u delatnosti smeštaja, pripreme i usluživanja hrane. S obzirom na potrebe za radnicima koje iskazuju poslodavci, najviše zapošljavanja očekujemo u zanimanjima konobara/konobarice, čistača/čistačice, kuvara/kuvarice, pomoćnog kuvara/pomoćne kuvarice, turističkog animatora/turističke animatorke, kao i drugim srodnim zanimanjima", dodaju iz HZZ-a.

Ipak, nisu svi radnici iz Slavonije nezadovoljni onim što se nudi na Jadranu. Zorica iz Osijeka kaže da je poslednje tri godine išla na sezonu i da je prezadovoljna.

"Čistila sam jedan porodični hotel na Kvarneru. Vlasnici su divni, imala sam besplatan smeštaj, obroke i platu veću od 1.000 evra, kakvu kod nas ne bih mogla da dobijem kao čistačica. Moja deca su odrasla i meni nije problem da odem da radim nekoliko meseci, tako da ću i ove godine ići, ali nešto kraće jer imam porodične obaveze u septembru", ispričala je ona.

(Telegraf Biznis/Večernji)