Šok na letovanju: Ovde parking košta 2.340 dinara na sat, a dnevna karta ide do neverovatnih 29.000 dinara!

Letovanje na Jadranu za mnoge turiste koji dolaze automobilom postaje sve skuplje iskustvo, a jedan od najvećih udara na budžet više nije samo smeštaj, već i trošak parkiranja. Problem nije samo u pronalaženju slobodnog mesta u prepunim turističkim centrima, već i u cenama koje tokom leta drastično rastu.

U većini primorskih gradova postoje dve tarife – zimska i znatno skuplja letnja, koja uglavnom traje od juna do kraja septembra, a ponegde i duže. Tokom sezone cene parkiranja se često udvostručuju ili čak utrostručuju, što vozačima stvara ozbiljan i često neplaniran trošak.

Teme za vas

Kada se tome dodaju visoke cene smeštaja i goriva, jasno je da letovanje na Jadranu postaje sve veći luksuz.

Razlike u cenama od grada do grada su ogromne. U pojedinim mestima sat parkiranja košta svega 30 centi, dok na najatraktivnijim lokacijama cena dostiže nekoliko desetina evra.

Apsolutni rekorder je Dubrovnik, gde u takozvanoj nultoj zoni, u neposrednoj blizini Starog grada, jedan sat parkiranja košta čak 20 evra, dok dnevna karta može da dostigne neverovatnih 250 evra.

Ovakve cene deo su gradske strategije borbe protiv saobraćajnih gužvi i prekomernog turizma, ali za mnoge posetioce predstavljaju pravi finansijski šok.

Međutim, Dubrovnik nije jedini grad u kojem će vozači morati duboko da zavuku ruku u džep. U Omišu, jednom od popularnijih turističkih mesta, parkiranje u najskupljoj zoni košta pet evra po satu.

Sa druge strane, Zadar je među najpovoljnijim gradovima, gde se u pojedinim zonama automobil može parkirati za svega 30 centi po satu, piše Večernji list.

Split, Rijeka i Zadar uglavnom su pristupačniji vozačima zahvaljujući većem broju javnih parkinga i garaža, dok su manja turistička mesta znatno skuplja tokom sezone.

Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković brani visoke cene kao sredstvo za regulaciju saobraćaja i deo strategije kojom se grad pozicionira kao „destinacija izvrsnosti, a izvrsnost ima svoju cenu“.

On je najavio razvoj sistema „park and ride“, nakon čega bi parking u centru grada bio rezervisan uglavnom za stanovnike.

Za građane Dubrovnika mesečna parking karta košta manje od osam evra, što jasno pokazuje da su visoke cene prvenstveno namenjene turistima i dnevnim posetiocima.

Problem visokih cena prepoznat je i na državnom nivou. Ministarstvo turizma i Hrvatska turistička zajednica pozvali su turistički sektor na odgovornu i konkurentnu cenovnu politiku, uz naglasak na odnos cene i kvaliteta.

Međutim, reakcije turista postaju sve glasnije. Društvene mreže preplavljene su komentarima o cenama u Hrvatskoj.

Jedan turista je poručio da bi „Dubrovnik postideo i Cirih“, dok drugi tvrde da se, uprkos ljubavi prema zemlji i ljudima, zbog visokih cena više neće vraćati.

Stručnjaci upozoravaju da visoke cene nisu samo posledica želje za brzom zaradom, već i visokih troškova rada, energenata i hrane, kao i inflacije koja je među najvišima u evrozoni.

Istovremeno, Hrvatska se suočava sa sve jačom konkurencijom na Mediteranu. Albanija i Crna Gora postaju sve popularnije kao jeftinije alternative, pa će naredne sezone pokazati da li će strategija skupog i ekskluzivnog turizma biti održiva ili će deo tradicionalnih gostiju potražiti povoljnije destinacije.

(Telegraf Biznis)