Strani mediji bruje o cenama na Jadranu: Kugla sladoleda 5 evra - sezona pred kolapsom?

Plaže su pune, trajekti popunjeni, a stari gradovi preplavljeni turistima. Ipak, kako piše Heute, turistička sezona u Hrvatskoj izaziva burne debate. Razlog za to su ponovo povišene cene na Jadranu - a kritike sada stižu čak i iz same zemlje.

Ministar turizma Tonči Glavina poziva sektor da preduzme mere protiv rasta cena. Hrvatska mora da "ostane konkurentna", zbog čega bi cene trebalo prilagoditi "nadole".

Teme za vas

Premijer zove na uzbunu

Hrvatski premijer Andrej Plenković još je oštrije reagovao, izrazivši veliko nezadovoljstvo posebno zbog visokih cena u supermarketima duž obale. Kako prenosi austrijski list "Kleine Zeitung", on smatra da je potpuno neprihvatljivo i nenormalno da isti proizvodi u unutrašnjosti zemlje budu znatno jeftiniji nego na ostrvima.

Ova razlika u cenama jasno se vidi i na nezaobilaznoj poslastici tokom letnjeg odmora. Dok kugla sladoleda u Varaždinu, prema izveštaju, košta još 1,60 evra, u turističkim središtima na Jadranu uglavnom se traži između 2,50 i 3,50 evra. U pojedinim poslastičarnicama na rivi u Splitu kugla košta čak četiri do pet evra.

Velika navalica

Uprkos rastu cena, Hrvatska ostaje jedna od najomiljenijih turističkih destinacija u Evropi. Pre svega, dobra dostupnost automobilom i blizina srednjoevropskih turističkih tržišta i dalje obezbeđuju veliku navalicu.

Međutim, nakon snažnog početka godine, broj posetilaca u junu je opao, piše Heute. To izaziva nervozu u turističkom sektoru, jer jul i avgust tradicionalno odlučuju o ekonomskom uspehu sezone.

Prema izveštaju, posebno privatni stanodavci javljaju da imaju manje rezervacija i neuobičajeno visok broj otkazivanja. Sa druge strane, hoteli i dalje računaju na rast, navodi se dalje u izveštaju.

Poskupljenje kao veliki problem

Uprkos svim upozorenjima, turistička zajednica i ove godine računa na uspešnu sezonu. Zemlja je već 2025. godine zabeležila 21,8 miliona gostiju i više od 110 miliona noćenja. Prihodi od stranog turizma pritom su porasli na 15,3 milijarde evra.

(Telegraf Biznis)