"Vredi li to, lomiti kičmu u tuđini?": Rasprava o penziji od 1.100 evra u Nemačkoj zapalila Balkan

Već dugi niz godina mnogo ljudi iz Srbije ali iz zemalja bivše Jugoslavije se odlučuje da napusti svoj dom i potraži bolju budućnost izvan granica sopstvene zemlje. Odlazak "trbuhom za hlebom" nije novitet i za mnoge je postao gotovo uobičajen životni put, a među najčešćim razlozima navode se veće plate, sigurniji radni uslovi i želja za stabilnijom egzistencijom.

Kao zemlja koja tradicionalno i kontinuirano privlači veliki broj žitelja Balkana posebno se istakla Nemačka. Za veliki broj ljudi sa ovih prostora ona je decenijama predstavljala zemlju prilika, mesto na kojem se napornim radom može obezbediti bolji život, kupiti nekretnina, uštedeti novac i stvoriti sigurnija budućnost.

Teme za vas

Međutim, kako vreme prolazi, među iseljenicima se sve češće postavlja pitanje koje otvara mnogo širu raspravu: isplati li se dugoročno život i rad u inostranstvu zaista onoliko koliko se očekivalo pre odlaska? Upravo je takvu raspravu pokrenuo jedan član popularne Fejsbuk grupe "Balkanci u Nemačkoj", koji je postavio kratko, ali provokativno pitanje o vrednosti višedecenijskog rada u Nemačkoj i penziji koja bi na kraju iznosila 1.100 evra.

-Radiš 40 godina u Nemačkoj, čekaš da napuniš 67 godina i onda dobiješ penziju od 1.100 evra… Vredi li to, lomiti kičmu u tuđini? - upitao je. Njegova objava ubrzo je izazvala brojne reakcije, a komentari su pokazali koliko su iskustva ljudi koji su otišli sa Balkana različita.

"U Nemačkoj bar imaš priliku da nešto uštediš"

Jedna korisnica smatra da se vrednost rada u Nemačkoj ne može posmatrati samo kroz iznos penzije koju će neko primati nakon završetka radnog veka. Kako je istakla, važna je i mogućnost štednje tokom decenija provedenih na radu.

- I da je tako, imaš priliku da uštediš tokom tih godina. Na Balkanu ne samo da ne možeš ništa da uštediš, nego dižeš kredite kako bi preživeo. I na kraju dobiješ jadnu penziju - napisala je.

Sličan stav izneo je i drugi korisnik, koji je uporedio težinu rada u inostranstvu sa uslovima u zemljama iz kojih su mnogi otišli.

- Lomiš i kod kuće kičmu za 400 evra, a onda jedva spajaš kraj s krajem - poručio je.

Drugim rečima, deo učesnika u raspravi smatra da fizički težak rad nije problem koji postoji samo u Nemačkoj. Razlika je, prema njihovim iskustvima i mišljenjima, pre svega u mogućnosti da se tokom radnog veka zaradi dovoljno za sigurniju budućnost.

Mnogi su novac iz Nemačke ulagali u nekretnine na Balkanu

Jedna korisnica istakla je ono što smatra ključnom razlikom između rada u Nemačkoj i rada u zemljama iz kojih su mnogi otišli. Prema njenom mišljenju, brojni ljudi koji su decenijama radili u Nemačkoj uspeli su tokom tog perioda da reše stambeno pitanje ili steknu nekretninu u svojoj domovini.

- Svi smo se mi radeći u Nemačkoj obezbedili kućama i stanovima na Balkanu, tako da, iskreno, u toj penziji uživaš kao kralj, ako je dočekaš - napisala je.

Takav pogled na život u inostranstvu dele i drugi članovi grupe. Prema njihovom mišljenju, penzija od 1.100 evra može biti nedovoljna za ugodan život u Nemačkoj, ali njena vrednost može izgledati sasvim drugačije ako se osoba nakon penzionisanja vrati u svoju zemlju.

- Vredi se, kada odeš u penziju, vratiti u svoju zemlju, inače s 1.100 evra u Nemačkoj imaš samo za hleb i so - napisao je jedan korisnik.

Jedna se korisnica nadovezala poredeći nemački penzioni sistem sa primanjima koja čekaju radnike u pojedinim balkanskim zemljama.

-Lomiš kičmu i u svojoj zemlji, ali ti onda daju penziju od koje nemaš ni za hranu - poručila je.

Druga komentatorka je, koristeći ironiju, dodala: "Ne, više vredi da radiš za 400 evra i da dobiješ penziju od 300 evra u našim zaostalim zemljama."

"Ne gradite palate, ulažite u stanove"

Među brojnim komentarima posebno se izdvojio onaj jednog korisnika koji smatra da celokupna budućnost ne bi trebalo da se zasniva isključivo na državnoj penziji, bilo da je reč o Nemačkoj ili zemljama Balkana.

On je postavio pitanje kolika bi penzija uopšte čekala osobu koja bi ceo radni vek provela u matičnoj zemlji, a zatim ponudio sopstveni pogled na način na koji bi ljudi mogli da obezbede dodatne prihode za starost.

- Kolika te penzija čeka dole? Cilj je kroz tih 40 radnih godina pokušati pokrenuti neki sopstveni posao koji će biti novac sa strane za stare dane - napisao je.

Smatra da bi, umesto ulaganja velikih iznosa u izgradnju raskošnih kuća koje često ostaju nedovoljno iskorišćene, neki ljudi trebalo da razmišljaju o drugačijim oblicima ulaganja.

- Umesto da gradite palate u svom selu i stavljate lavove na kapiju, kupujte stanove, izdajte ih. S vremenom će cena kvadrata rasti i imaćete šta da prodate i da uživate - poručio je.

Naravno, dodao je i da je svestan da većina ljudi nema dovoljno gotovine da jednostavno kupi stan. Upravo zato kao jedno od mogućih rešenja spominje kupovinu nekretnine uz pomoć kredita.

- Naravno da ne mislim da ljudi imaju gotovinu za stan, ali tome služe krediti. Ti radi svoj posao, podigni kredit za stan, izdaj ga tako da pokriva ratu i da još ostane nešto sitno - objasnio je.

Prema njegovoj ideji, tokom godina bi se nekretnina postepeno otplaćivala prihodima od kirije, dok bi njena vrednost potencijalno rasla.

- Godine prolaze, stan se sam otplaćuje, a ti ga za 20 godina prodaš za dvostruko više. Nije sve tako jednostavno, treba ga i održavati, ali na kraju se debelo isplati - zaključio je.

Da li je 1.100 evra dovoljno za mirnu starost?

Rasprava u Fejsbuk grupi "Balkanci u Nemačkoj" pokazala je da odgovor na pitanje isplati li se 40 godina raditi u Nemačkoj ne zavisi samo od konačnog iznosa penzije.

Za neke je najveća prednost upravo mogućnost da tokom radnog veka zarade i uštede više nego što bi mogli u zemlji iz koje su otišli. Drugi naglašavaju da su zahvaljujući radu u Nemačkoj kupili kuće ili stanove na Balkanu, zbog čega im povratak u domovinu nakon odlaska u penziju izgleda kao finansijski prihvatljivija opcija.

Treći pak smatraju da je najvažnije tokom radnog veka ne oslanjati se samo na buduću penziju, nego pokušati stvoriti dodatni izvor prihoda, bilo kroz sopstveni posao, štednju ili ulaganje u nekretnine.

Jedno je, međutim, jasno iz brojnih komentara: dilema o tome isplati li se "lomiti kičmu u tuđini" nema jednostavan odgovor. Dok je nekima Nemačka omogućila da steknu nekretninu i obezbede sebi temelje za starost, drugi se pitaju može li penzija od 1.100 evra biti dovoljna za dostojanstven život, posebno ako se ostane živeti u Nemačkoj.

Zato se pitanje koje je postavio jedan Balkanac pretvorilo u mnogo širu raspravu o iseljavanju, zaradi, štednji, nekretninama i budućnosti. A čini se da se mnogi slažu bar u jednome - sama visina penzije ne govori celu priču. Mnogo toga zavisi od toga šta je osoba tokom četrdeset godina rada uspela da stvori i hoće li starost provesti u skupoj Nemačkoj ili se vratiti tamo odakle je nekada krenula u potragu za boljim životom, piše Dnevno.

(Telegraf Biznis)