Jedna izgleda potpuno zdravo: Ove 3 namirnice stručnjaci posebno izbegavaju zbog rizika od bakterija

Ljudi koji rade u prehrambenoj industriji i nadziru lanac snabdevanja hranom imaju važnu ulogu u osiguravanju zdravstvene ispravnosti namirnica. Njihov posao je da vode računa o tome da se hrana proizvodi, priprema, distribuira i skladišti pod uslovima koji bi trebalo da smanje rizik po potrošače.

U Ujedinjenom Kraljevstvu hrana koja se prodaje, nabavlja, distribuira i skladišti mora da bude u skladu sa regulatornim pravilima Agencije za standarde hrane (Food Standards Agency), čija je glavna svrha zaštita javnog zdravlja.

Teme za vas

Ali šta kada sami stručnjaci određene proizvode radije ne kupuju?

Nepasterizovano mleko prvo je na listi

Dr Brajan Kvo Lek, prehrambeni hemičar i konsultant iz savezne države Vašington, otkrio je koje namirnice lično izbegava u supermarketima. Njegov kriterijum je jednostavan: smatra da kod nekih proizvoda mogući zdravstveni rizici mogu da nadmaše njihove potencijalne koristi.

Na vrhu njegove liste nalazi se nepasterizovano, odnosno sirovo mleko.

Pasterizovano mleko prolazi kroz toplotnu obradu kojom se uništavaju patogeni mikroorganizmi i produžava rok trajanja. Kod sirovog mleka takva obrada se ne sprovodi, pa ono ostaje u neprerađenom obliku.

Upravo zbog toga potrošač može biti izložen potencijalno opasnim bakterijama, među kojima su salmonela, Ešerihija koli, listerija i brucela.

„Mnogo je ljudi koji tvrde da sirovo mleko ima razne zdravstvene prednosti, ali jednostavno ne vredi rizikovati jer se u tom mleku i dalje nalazi mnogo patogenih organizama, posebno ako dolazi direktno iz pogona za preradu“, objasnio je dr Lek.

Drugim rečima, činjenica da određeni proizvod nije prošao pasterizaciju za njega je dovoljan razlog da ga ne stavi u svoju korpu.

Poseban oprez sa prethodno isečenim voćem i povrćem

Dr Lek ima još jedno vrlo jasno pravilo kada kupuje hranu u supermarketima. Izbegava prethodno isečeno voće i povrće, a posebno je oprezan sa proizvodima koji su sečeni u manjim prodavnicama ili prodavnicama praktične robe, prenosi Dnevno.hr.

„Ako planirate da jedete prethodno isečeno voće i povrće bez dodatne obrade, suočavate se sa sličnom količinom mikrobioloških rizika kao i kada konzumirate klice“, upozorio je stručnjak.

Problem pritom nije nužno u samom voću ili povrću, već u tome što potrošač često ne može da zna u kakvim higijenskim uslovima je proizvod isečen.

„Ne znam šta je osoba iza pulta radila dok je sekla proizvod i koje higijenske prakse primenjuje. Pakovana hrana prema zakonu mora da prođe kroz stroge procedure, ali hrana koja se seče na licu mesta ne mora nužno“, dodao je dr Lek.

Dinja je među namirnicama sa kojima je posebno oprezan

Od prethodno isečenog voća stručnjak posebno izdvaja dinju. Zbog mogućnosti kontaminacije, prethodno isečenu dinju smatra proizvodom koji bi trebalo izbegavati.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se takvi proizvodi nakon sečenja više ne nalaze zaštićeni celom korom. Svaki postupak sečenja otvara mogućnost da mikroorganizmi sa površine, opreme ili ruku dospeju na jestivi deo proizvoda.

Stručnjaci za bezbednost hrane potrošačima zato preporučuju temeljno pranje voća i povrća i pravilno skladištenje. Takve mere mogu pomoći da se smanji rizik od bolesti izazvanih hranom.

Klice izgledaju zdravo, ali mogu da kriju bakterije

Na listi namirnica koje zahtevaju dodatni oprez nalaze se i sirove klice. Među njima su, na primer, klice rotkvice, lucerke i deteline.

Klice su nutritivno vredne i često se smatraju zdravim dodatkom ishrani, ali istovremeno mogu da sadrže patogene mikroorganizme, uključujući Ešerihiju koli i salmonelu.

Profesorka Kali Knil, mikrobiološkinja sa Univerziteta u Delaveru, objašnjava da je ključni problem povezan sa samim procesom klijanja.

„Da bi klice proklijale, seme ne može adekvatno da se dezinfikuje kako bi se uništila sva moguća salmonela, na primer“, istakla je profesorka Knil.

To znači da postupak koji je neophodan za proizvodnju klica istovremeno može da oteža potpuno uklanjanje potencijalno opasnih mikroorganizama.

Ipak, profesorka Knil naglašava da ne treba sve proizvođače klica stavljati u isti kontekst. Postoje proizvođači koji veliku pažnju posvećuju higijeni i sanitarnim postupcima.

„Ipak, treba imati na umu da postoje uzgajivači klica koji svoj posao obavljaju veoma dobro i veliku pažnju posvećuju čišćenju i sanitarnoj kontroli“, napomenula je.

Šta stručnjaci zapravo poručuju potrošačima?

Primeri koje navode dr Brajan Kvo Lek i profesorka Kali Knil ne znače da su sve navedene namirnice automatski opasne, niti da će njihova konzumacija nužno dovesti do bolesti.

Njihova upozorenja pre svega ukazuju na situacije u kojima način proizvodnje, obrade ili rukovanja hranom može da poveća mikrobiološki rizik.

Posebno se ističe razlika između proizvoda koji prolaze strogo kontrolisane postupke obrade i hrane koja se obrađuje na prodajnom mestu, gde potrošač često nema uvid u higijenske uslove.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog rukovanja hranom, higijene, pranja i odgovarajućeg skladištenja.

Iako se neke namirnice smatraju zdravima, način na koji su proizvedene i pripremljene može biti jednako važan kao i njihov nutritivni sastav.

U konačnici, upravo je to razlog zbog kojeg stručnjaci za bezbednost hrane pri kupovini pojedinih proizvoda primenjuju dodatni oprez: kod određenih namirnica potencijalni mikrobiološki rizik može biti mnogo veći nego što potrošačima na prvi pogled izgleda.

(Telegraf Biznis)