Evo koliko košta studiranje u Srbiji: Od desetak hiljada dinara do više od 3.000 evra godišnje!

Studiranje u Srbiji može da košta relativno malo, ali i nekoliko hiljada evra godišnje, u zavisnosti od toga da li je student na budžetu, koji fakultet bira i da li se opredeljuje za državni ili privatni univerzitet. Kada se na školarinu dodaju stanovanje, hrana, prevoz, knjige i ostali troškovi, razlika između različitih studijskih puteva postaje još veća.

Za školsku 2026/27. godinu već postoji dovoljno zvaničnih cenovnika da se vidi koliko roditelji i studenti mogu da očekuju da izdvoje.

Teme za vas

Na državnom fakultetu može i bez školarine

Najvažnija stvar je da se na državnim fakultetima školarina ne plaća ako student studira na teret budžeta. Trošak nastaje kada se student upisuje kao samofinansirajući, a tada cena zavisi od fakulteta i studijskog programa.

Za one koji plaćaju studije, rasponi su prilično široki. Na Univerzitetu u Kragujevcu, na primer, za školsku 2026/27. godinu Ekonomija košta 96.000 dinara, Fakultet inženjerskih nauka 60.000 dinara, dok je na Pravnom fakultetu školarina 85.000 dinara. Na integrisanim studijama medicine školarina iznosi 120.000 dinara, farmacije 130.000, a stomatologije 200.000 dinara.

To pokazuje da samofinansiranje na državnom fakultetu ne znači automatski ogromnu školarinu. Za veliki broj studijskih programa ona se meri desetinama ili nešto više od stotinu hiljada dinara godišnje.

Ali postoje i znatno skuplji programi.

Foto:Shutterstock

Na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prema objavljenom cenovniku, osnovne studije Elektrotehnike i računarstva za samofinansirajuće studente koštale su 144.000 dinara, dok je Softversko inženjerstvo bilo 282.000 dinara. Fakultet navodi da školarina obuhvata 60 ESPB bodova i niz troškova povezanih sa nastavom, laboratorijskim vežbama, ispitima, bibliotekom i drugim uslugama.

Drugim rečima, student koji izabere traženiji i skuplji program na državnom fakultetu može za jednu godinu samo na školarinu da izdvoji više od 280.000 dinara.

Medicina je poseban slučaj

Kod medicinskih studija cena takođe zavisi od fakulteta. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu samofinansirajući studenti za školsku 2026/27. godinu plaćaju 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz mogućnost plaćanja u četiri rate.

Na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu školarina za samofinansirajuće studente, državljane Srbije, za integrisane akademske studije iznosi 145.000 dinara, uz mogućnost plaćanja u osam rata.

U Kragujevcu je slika nešto drugačija. Tamo su za 2026/27. godinu integrisane studije medicine 120.000 dinara, farmacije 130.000, a stomatologije 200.000 dinara.

Zato se već na nekoliko primera vidi koliko lokacija i konkretan fakultet mogu da utiču na konačnu cenu.

Privatni fakulteti uglavnom se računaju u hiljadama evra

Kod privatnih univerziteta školarine su uglavnom izražene u evrima i najčešće se kreću od oko 2.000 do 4.000 evra godišnje, mada postoje i skuplji programi.

Univerzitet Singidunum za upis u prvu godinu 2026/27. navodi, recimo, 2.400 evra za Poslovnu ekonomiju, Informacione tehnologije, Računarske nauke i Softversko i informaciono inženjerstvo. Turizam i hotelijerstvo, Anglistika, Bezbednost, Međunarodni odnosi i diplomatija, Sestrinstvo i Savremena psihologija koštaju uglavnom 2.100 evra, dok je Farmacija 3.000 evra.

Foto:Shutterstock

Na pojedinim programima postoje i dodatne pogodnosti. Singidunum navodi da su, na primer, udžbenici uključeni u školarinu za određene programe.

Univerzitet Metropolitan za Beograd u školskoj 2026/27. godini za Informacione tehnologije, Softversko inženjerstvo, Razvoj video igara i pojedine programe menadžmenta naplaćuje 2.990 evra godišnje. Grafički dizajn je 3.990 evra, a Modni dizajn 4.290 evra. U Nišu su pojedini programi jeftiniji, pa IT, Softversko inženjerstvo i Razvoj video igara koštaju 2.490 evra godišnje.

Metropolitan omogućava i plaćanje školarine u 12 mesečnih rata bez kamate, što praktično znači da se trošak može rasporediti kroz celu godinu.

Koliko zapravo košta jedna godina?

Kada se govori o ceni studiranja, školarina je samo jedan deo računa.

Student koji živi sa roditeljima i studira na budžetu može imati relativno male direktne troškove. U tom slučaju najveće stavke postaju prevoz, hrana, literatura, oprema i svakodnevni izdaci.

Kod studenta koji dolazi iz drugog grada računica se potpuno menja. Pored školarine, ako je plaća, tu su stan ili dom, hrana, gradski prevoz, putovanja kući i ostali životni troškovi.

Zbog toga je razlika između studenta koji živi kod roditelja i onog koji plaća stan u Beogradu često mnogo veća od same razlike u školarinama.

Država vraća deo novca samofinansirajućim studentima

U računicu za državne fakultete treba uključiti i jednu važnu stavku. Za državljane Srbije koji ispunjavaju zakonske uslove, država obezbeđuje pokriće 50 odsto plaćene referentne školarine za prvi put upisane predmete na ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija.

Ministarstvo prosvete je u avgustu 2026. saopštilo da je prva rata povraćaja za školsku 2025/26. godinu isplaćena ukupno za 39.199 studenata, u ukupnom iznosu većem od 1,25 milijardi dinara.

Ovo značajno menja računicu za samofinansirajuće studente državnih fakulteta, jer nominalna školarina nije nužno i konačni trošak koji student snosi.

Važno je, međutim, da se pravo odnosi na ustanove čiji je osnivač Republika Srbija i da postoje zakonski uslovi, pa se isti princip ne može jednostavno primeniti na sve privatne fakultete.

Najskuplji deo studiranja često nije indeks

Ako se posmatra samo školarina, može se zaključiti da je studiranje u Srbiji relativno jeftino u poređenju sa mnogim zemljama. Međutim, za porodicu čije dete mora da se preseli u drugi grad, najveći deo godišnjeg budžeta može da ode upravo na životne troškove.

Foto: Shutterstock

Zato je za realnu računicu važno napraviti razliku između tri situacije: budžetskog studenta koji živi kod roditelja, samofinansirajućeg studenta koji živi kod roditelja i studenta koji mora da plaća i školarinu i život u drugom gradu.

Kod prvog modela trošak visokog obrazovanja može biti relativno nizak. Kod drugog školarina može da iznosi od nekoliko desetina hiljada dinara do više stotina hiljada dinara godišnje. Kod trećeg ukupni račun može biti višestruko veći.

Od 100.000 dinara do više od 4.000 evra

Zvanični cenovnici za 2026/27. pokazuju koliko je tržište visokog obrazovanja u Srbiji raznoliko. Na državnim fakultetima postoje programi sa školarinama od oko 60.000 do 100.000 dinara, ali i programi koji prelaze 200.000 dinara ili se približavaju ceni od 2.500 evra.

Na privatnim univerzitetima veliki broj programa nalazi se u rasponu od 2.000 do 3.000 evra, dok pojedini kreativni i specijalizovani programi prelaze 4.000 evra.

Foto: Shutterstock

Zato odgovor na pitanje koliko košta studiranje u Srbiji nema jednu cifru. Za nekoga će godina studija značiti nekoliko desetina hiljada dinara, za nekoga oko 150.000 ili 300.000 dinara, dok će porodica koja bira privatni fakultet morati da računa na nekoliko hiljada evra godišnje.

A kada se tome dodaju stanovanje, hrana i prevoz, cena jedne diplome može biti višestruko veća od same školarine.

(Telegraf Biznis)