Nedelju dana plaćala je samo gotovinom - ono što joj se dogodilo potpuno ju je iznenadilo

Kartično plaćanje toliko je postalo deo svakodnevice da o njemu gotovo više i ne razmišljamo. Prislonimo karticu ili telefon, čujemo zvuk potvrde i nastavimo dalje. Upravo zato jedna žena odlučila je da napravi mali eksperiment: nedelju dana plaćala je isključivo gotovinom. Rezultat ju je iznenadio.

Kod gotovine, naime, postoji mali ritual koji je kartično plaćanje gotovo potpuno izbrisalo. Potrebno je otvoriti novčanik, pogledati koliko novca imamo, izvaditi novčanicu, sačekati kusur i potom sve ponovo vratiti u novčanik.

Teme za vas

Iako ceo postupak traje svega nekoliko sekundi duže, upravo tih nekoliko sekundi može da promeni način na koji doživljavamo kupovinu.

„Kada bih izvadila novčanicu od 20 evra i dala je za nešto što košta 13,70 evra, odmah bih videla koliko mi je novca ostalo. Novčanica koju sam upravo dala više nije bila moja, dok su one preostale u novčaniku postale vrlo konkretna zaliha za ostatak dana“, opisala je svoje iskustvo.

Kod kartice tog osećaja gotovo da nema. Karticu prislonimo uz terminal, čujemo zvuk i nastavimo dalje, često bez jasnog osećaja koliko smo upravo potrošili.

Jednog dana je, na primer, na plažu ponela samo 20 evra. Taj iznos trebalo je da pokrije sve što bi joj tog dana moglo zatrebati.

Gotovina je tako uklonila svojevrsni nevidljivi filter između nje i potrošnje. Svaka kupovina postala je vidljivija. Kafa, nešto iz pekare, sitnica iz prodavnice ili proizvod na akciji – pojedinačno su to mali iznosi, ali kada novčanice počnu da nestaju iz novčanika, teško je ignorisati koliko se novca zapravo troši.

Poseban osećaj imala je i kada bi joj prodavac vratio kusur. Nekoliko kovanica i novčanica ponovo bi postalo njen novac, a time bi dobila i jasniju predstavu o tome koliko je potrošila.

Počela je gotovo automatski da vraća kusur u novčanik, pogleda koliko joj je ostalo i razmišlja da li će joj taj iznos biti dovoljan do kraja dana.

„Čak je i plaćanje kafe postalo drugačije iskustvo. Kod kartice je transakcija završena gotovo pre nego što je uopšte registrujemo. Kada izvadimo novčanicu i ostavimo nekoliko evra na stolu, kupovina dobija fizički završetak. Novac je bio u našoj ruci, zatim je prešao u tuđu i postajemo svesni da smo ga upravo potrošili“, navela je.

Upravo u tome vidi najveću psihološku razliku između gotovine i kartičnog plaćanja. Kada novac fizički prelazi iz ruke u ruku, teže je zanemariti činjenicu da ga trošimo.

Kartice su značajno olakšale svakodnevni život, ali su istovremeno učinile i samo trošenje novca jednostavnijim. Psihološki je lakše deset puta potrošiti po 10 evra nego jednom iz novčanika izvaditi 100 evra, iako je konačan iznos potpuno isti.

Gotovina postavlja fizičku granicu

Gotovina ima još jednu jednostavnu prednost - postavlja fizičku granicu potrošnje. Ako sa sobom imamo 20 evra, možemo da potrošimo najviše toliko.

Takvo ograničenje može biti korisno kada želimo da smanjimo impulsivne kupovine ili jednostavno bolje pratimo koliko novca odlazi na svakodnevne troškove.

Kada u novčaniku vidimo da nam je ostalo još 12 evra, odluka o tome da li nam je nešto zaista potrebno postaje mnogo konkretnija.

Kartice, naravno, imaju brojne prednosti. Plaćanje je brže, praktičnije i jednostavnije, naročito kod većih iznosa, dok se potrošnja naknadno može pratiti kroz bankarske aplikacije.

Ipak, posle nedelju dana plaćanja gotovinom nešto se promenilo. Karticu je ponovo počela da koristi, ali više nije plaćala njome potpuno automatski.

Postala je svesnija trenutka u kojem prisloni karticu i potroši novac. Uz to, unapred određuje iznos koji može da potroši i pokušava da ga ne premaši.

Njen mali eksperiment tako je pokazao nešto što je lako prevideti u svakodnevnom životu: način na koji plaćamo može uticati i na način na koji doživljavamo sopstvenu potrošnju.

(Telegraf Biznis)