Rade u Beogradu, a na kraju meseca ostane im 100 evra: Šrilanđanke otkrile svoju računicu života u Srbiji

Sve više stranih radnika poslednjih godina dolazi u Srbiju u potrazi za poslom, a među njima su i ljudi koji su prešli hiljade kilometara kako bi ovde započeli potpuno novi život.

Ane i Anjali stigle su sa Šri Lanke i danas rade u restoranu u Beogradu. Kako navodi Mondo, one su ispričale kako izgleda njihov život u Srbiji, sa kakvim su se problemima susrele, ali i ono što mnoge najviše zanima - koliko im od zarade zapravo ostane kada plate sve mesečne troškove.

Teme za vas

Iako obe smatraju da su njihove plate dobre u poređenju sa mogućnostima koje bi imale na Šri Lanki, troškovi života u Srbiji značajno menjaju računicu. Posebno kada radnik mora sam da plaća smeštaj.

Kirija 300 evra, računi oko 10.000 dinara

Anjali je u Srbiju stigla u decembru 2021. godine. Na prva dva posla imala je obezbeđen smeštaj, pa je svoju zaradu mogla da koristi za hranu, piće i druge lične potrebe.

Situacija je danas drugačija. Stan plaća 300 evra mesečno, dok joj za račune odlazi još oko 10.000 dinara.

Dok su ona i suprug zajedno radili u Srbiji, uspevali su bez većih problema da pokriju troškove. Međutim, njen suprug se 2024. preselio u Irsku, pa sada najveći deo svakodnevnih troškova u Beogradu snosi sama.

Kada plati stan, račune, hranu i ostale osnovne potrebe, kaže da joj mesečno ostane svega oko 100 evra.

Ukoliko se pojavi neki veći ili nepredviđeni trošak, finansijski joj pomaže suprug.

Upravo njen primer pokazuje koliko obezbeđen smeštaj može da bude važan deo uslova rada za strance koji dolaze u Srbiju.

Dok nije plaćala kiriju, njena finansijska situacija bila je znatno drugačija.

Plata jeste bolja, ali su i cene porasle

Sličnu računicu ima i Ane. Ona kaže da u Srbiji ima dobru platu kada je uporedi sa onim što bi mogla da zaradi u svojoj zemlji, ali joj nakon svih životnih troškova ne ostaje mnogo.

Pokušava da uštedi koliko može, ali kaže da nema mogućnost da veliki deo zarade šalje porodici na Šri Lanki. Obe primećuju još jednu promenu - život u Srbiji postao je skuplji.

Anjali kaže da su od njenog dolaska krajem 2021. godine značajno porasle cene hrane, pića i drugih stvari koje svakodnevno kupuje.

Ona svoju sadašnju zaradu ne može direktno da uporedi sa platom na Šri Lanki. Pre dolaska u Srbiju nije bila zaposlena - završila je fakultet, udala se, a prvi posao dobila je upravo ovde.

Na početku su komunicirali preko prevodioca na telefonu

Novac, međutim, nije bio jedini izazov. Kada je stigla u Srbiju, Anjali nije govorila srpski, dok kolege sa kojima je radila nisu govorile engleski.

Agencija preko koje je došla prethodno joj je rekla da će na poslu moći da komunicira na engleskom, ali se ispostavilo da je stvarnost drugačija. Zbog toga je komunikacija u početku često zavisila od aplikacije za prevođenje na telefonu.

Vremenom je naučila srpski i danas, kako kaže, mnogo lakše razgovara sa kolegama i obavlja posao. Još jedan šok bila je - zima.

Dolazak u Srbiju u decembru značio je prvi susret sa klimom znatno hladnijom od one na koju je navikla na Šri Lanki. Vreme joj nije bilo jedina nepoznanica, pa joj je trebalo vremena da se privikne i na domaću hranu.

Ane kaže da joj je ipak najteže pala udaljenost od porodice, posebno majke i dve sestre.

Od održavanja higijene do rada u restoranu

Ni iskustva na radnom mestu nisu uvek bila ista. Anjali kaže da na prvom poslu, gde je radila na održavanju higijene, nije imala dobro iskustvo sa kolegama. Kasnije se situacija promenila.

Na sledećim poslovima naišla je, kako kaže, na znatno drugačiji odnos, a za sadašnje kolege u restoranu kaže da su ljubazne, da joj pružaju podršku i da dobro funkcionišu kao tim.

Posebno iskustvo imala je radeći kao bebisiterka.

Sa porodicom kod koje je radila toliko se zbližila da su je 2023. godine, kada su odlučili da se presele na Tajland i tamo otvore restorane, pozvali da krene sa njima. Ona je ipak izabrala da ostane u Srbiji.

Strani radnici postaju sve vidljiviji deo tržišta rada

Priča dve radnice sa Šri Lanke istovremeno pokazuje i drugu stranu dolaska stranih radnika u Srbiju.

Zarada koja iz perspektive njihove matične zemlje može da izgleda privlačno ne znači automatski i veliku uštedu kada se od nje oduzmu kirija, računi, hrana i ostali troškovi života u Beogradu.

U slučaju Anjali, ta računica trenutno završava sa oko 100 evra viška mesečno.

Ipak, nakon gotovo pet godina života u zemlji u koju je stigla bez znanja jezika, nespremna na srpsku zimu i bez prethodnog radnog iskustva, odlučila je da ostane.

Čak i kada joj se otvorila prilika da ponovo spakuje kofere i život nastavi nekoliko hiljada kilometara dalje.

(Telegraf Biznis/Mondo)