Koliko košta grejanje stana od 50 kvadrata: Ovo su najisplativije opcije za zimu pred nama

Grejanje stana od 50 kvadrata može da košta od oko 50.000 do više od 200.000 dinara po sezoni, u zavisnosti od energenta, izolacije i načina grejanja. Najnovija računica pokazuje da razlika između najjeftinijih i najskupljih opcija može biti ogromna.

Za domaćinstvo koje živi u stanu od oko 50 kvadrata pitanje grejanja svake jeseni postaje jedno od najvažnijih pitanja kućnog budžeta. Nije svejedno da li se stan greje na gas, drva, pelet, struju, TA peć ili je priključen na toplanu.

Teme za vas

Prema najnovijem obračunu Agencije za energetiku Republike Srbije za grejnu sezonu 2026/2027, prosečno izolovan prostor od 60 kvadrata, koji se zagreva na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno u periodu od 180 dana, zahteva oko 9.000 kilovat-sati energije. AERS kao prosečnu potrebnu energiju za grejanje u Srbiji koristi procenu od oko 150 kWh po kvadratnom metru godišnje.

Ako tu računicu proporcionalno spustimo na stan od 50 kvadrata, dobija se oko 7.500 kWh potrebne energije za jednu grejnu sezonu.

Gas i drva među najjeftinijim opcijama

Prema AERS-u, za stan odnosno prostor od 60 kvadrata trošak grejanja na prirodni gas za sezonu 2026/2027. iznosi oko 59.500 dinara. Kada se računica proporcionalno preračuna na 50 kvadrata, dolazimo do približno 50.000 dinara po sezoni.

Foto: Tanjug/AP

Slična računica važi i za drva, ali tu mnogo toga zavisi od njihove cene i efikasnosti peći. AERS za 60 kvadrata navodi trošak od oko 60.000 dinara tamo gde se drva mogu nabaviti po 7.300 dinara po kubnom metru i gde se koriste novije peći sa većom efikasnošću.

Za skuplje drvo, uz cenu od oko 10.200 dinara po kubnom metru i manje efikasnu peć, trošak za 60 kvadrata raste na oko 99.300 dinara. Kada se približno preračuna na 50 kvadrata, to znači raspon od oko 50.000 do 83.000 dinara po sezoni.

Drugim rečima, nije dovoljno reći da su drva jeftina. Veliku razliku prave cena po kubiku, kvalitet drveta i efikasnost peći.

Pelet više nije među najjeftinijim rešenjima

Pelet je poslednjih godina izgubio deo prednosti koju je nekada imao.

AERS za sezonu 2026/2027. procenjuje da će za 60 kvadrata trošak grejanja peletom, uz korišćenje efikasne peći, iznositi oko 114.000 dinara. Za stan od 50 kvadrata to bi bilo približno 95.000 dinara po sezoni.

Foto: Shutterstock

To je čak oko 50 odsto više nego prethodne grejne sezone, prema računici Agencije.

Zbog toga pelet danas više nije automatski sinonim za jeftino grejanje. On jeste komforniji od klasične peći na drva, ali taj komfor ima svoju cenu.

TA peć može biti jeftina, ali samo uz disciplinu

Grejanje na struju ima jednu veliku zamku: ista tehnologija može biti relativno povoljna ili ekstremno skupa.

AERS procenjuje da za 60 kvadrata korišćenje TA peći košta oko 102.700 dinara po sezoni, ali pod veoma važnim uslovom – da se peć puni isključivo jeftinijom, noćnom električnom energijom.

Foto: Shutterstock

Ako se TA peć dopunjava skupljom strujom samo dva sata dnevno, procenjeni trošak raste na oko 142.000 dinara za 60 kvadrata. Preračunato na 50 kvadrata, to je približno 86.000 do 118.000 dinara po sezoni.

Zato TA peć može imati smisla tamo gde postoji dobra tarifa i mogućnost pravilnog punjenja, ali nije isto što i klasično direktno grejanje na struju.

Najskuplja je direktna struja

Električni kotao, paneli, norveški radijatori i druga grejna tela koja praktično direktno pretvaraju električnu energiju u toplotu mogu ozbiljno da povećaju račun.

AERS navodi da bi za 60 kvadrata direktno električno grejanje i električni kotlovi mogli da koštaju više od 250.000 dinara po sezoni, što je prema njihovoj računici najskuplji analizirani način grejanja za sezonu 2026/2027.

Foto: Shutterstock

Za stan od 50 kvadrata to znači da bi trošak mogao da bude preko 200.000 dinara, u zavisnosti od režima korišćenja i potrošnje.

Zbog toga je veoma važno napraviti razliku između direktnog električnog grejanja i inverter klima. Nije svaka „struja“ ista kada je reč o troškovima grejanja.

A šta je sa inverter klimom?

Inverter klima, odnosno vazdušna toplotna pumpa, može da proizvede višestruko više toplotne energije nego što potroši električne energije, zbog čega se ne može porediti sa običnim električnim radijatorom ili električnim kotlom.

U dobro izolovanom stanu od 50 kvadrata, uz odgovarajuću snagu uređaja i pravilno korišćenje, inverter klima može biti veoma konkurentna opcija. Posebno je interesantna za stanove koji nemaju gas, toplanu ili mogućnost korišćenja čvrstog goriva.

Foto: Shutterstock

Međutim, stvarni račun zavisi od izolacije, spoljne temperature, kvaliteta uređaja, temperature koju korisnik želi u stanu i toga koliko dugo klima radi. Zbog toga nije korektno svima obećati isti iznos računa.

Centralno grejanje: najviše komfora, ali ne i potpuna kontrola troška

Za stanove priključene na toplanu računica je drugačija jer se grejanje često naplaćuje tokom cele godine, a ne samo tokom hladnih meseci.

U Beogradu je trenutno na snazi cenovnik prema kojem grejanje obračunato prema površini iznosi 153,94 dinara po kvadratnom metru mesečno, sa PDV-om. Za stan od 50 kvadrata to je oko 7.697 dinara mesečno, odnosno približno 92.400 dinara godišnje, ako se plaća svih 12 meseci po toj tarifi.

Za one kojima je najvažniji komfor, centralno grejanje ima veliku prednost: nema kupovine ogreva, unošenja drva, čišćenja pepela niti svakodnevnog održavanja peći.

S druge strane, građanin nema istu kontrolu nad potrošnjom kao kod sopstvenog izvora toplote.

Šta se onda najviše isplati?

Ako gledamo samo cenu energije, najnovija računica AERS-a pokazuje da su prirodni gas i jeftinija varijanta grejanja na drva među najpovoljnijim opcijama za sezonu 2026/2027.

Ako gledamo stan od 50 kvadrata, okvirna slika izgleda ovako: gas oko 50.000 dinara po sezoni, jeftinija drva oko 50.000 dinara, skuplja drva do oko 83.000, TA peć oko 86.000 dinara uz isključivo noćnu struju, pelet oko 95.000, dok direktno električno grejanje može da pređe 200.000 dinara.

Foto: Shutterstock

Ali postoji još jedna važna stvar.

Najisplativije grejanje nije nužno ono sa najjeftinijim energentom, već ono koje odgovara konkretnom stanu.

Ako stan ima dobru izolaciju i mogućnost kvalitetnog inverter uređaja, to može biti vrlo racionalno rešenje. Ako postoji priključak na gas i odgovarajuća instalacija, gas može imati veoma povoljan trošak energije. Ako postoji dobra peć i jeftino drvo, drva mogu biti konkurentna, ali uz više rada.

A za čoveka koji živi u stanu u centru grada i ne želi da skladišti ogrev, loži peć i čisti dimnjak, centralno grejanje može biti skuplje od pojedinih alternativa, ali kupuje komfor i jednostavnost.

Najvažnija stavka, bez obzira na izbor energenta, jeste izolacija stana. AERS upravo savetuje građanima da, kada su u mogućnosti, poboljšaju izolaciju i zamene prozore, jer energetska efikasnost direktno utiče na potrebnu količinu energije za grejanje.

Zato za stan od 50 kvadrata ne postoji jedan univerzalan odgovor. Za najniži trošak energije – gas i povoljna drva trenutno su pri vrhu AERS-ove računice. Za kombinaciju komfora i kontrole potrošnje – inverter klima je veoma važna opcija. Za potpunu jednostavnost - centralno grejanje ostaje najkomfornije rešenje, ali se plaća tokom cele godine.

(Telegraf Biznis)