"Šta imam da dajem za krov?" Srbin očajan zbog komšija: Neki ne plaćaju ni 1.700 dinara za održavanje!

Iako među Srbima važi nepisano pravilo da se stan na poslednjem spratu „nikad ne kupuje“ - gde prestaje želja, a gde počinje moranje kada je reč o životu u stambenoj zajednici? Da li se iza priče o problemima sa poslednjim spratom zapravo krije nešto drugo: spremnost komšija da, kada problem nastane, jednostavno okrenu glavu?

Naime, jedan Srbin muku muči sa dotrajalim krovom, ali i sa komšijama koje ne žele da učestvuju u njegovoj sanaciji.

Teme za vas

"Neće da plaćaju čak ni održavanje 1.700 dinara, a ne da daju 100 evra svaki mesec... Neki su se čak i bunili što oni imaju da daju za krov", izneo je on na društvenoj mreži Reddit svoj problem, tražeći savet od drugih korisnika kako da ga reši.

Jedan od korisnika ponudio mu je konkretan odgovor i objasnio kako bi, prema njegovom iskustvu, trebalo da izgleda procedura.

Prvi korak je da od upravnika zatraži da organizuje sastanak stanara sa tačkom dnevnog reda koja se odnosi na sanaciju oštećenog krova. Ukoliko stanari ne prihvate sanaciju većinom, sledeći korak je, kako navodi komentator, obraćanje advokatu i slanje opomene pred tužbu stambenoj zajednici, preko upravnika.

Nakon toga upravnik ponovo organizuje sastanak, ovog puta kako bi stanarima predočio i moguće dodatne troškove ukoliko se problem bude rešavao sudskim putem. Prema iskustvu komentatora, tada se „magično“ ipak pronađe većina za sanaciju, nakon čega se prikupljaju ponude i bira najpovoljnija.

Kao praktičnije rešenje, on preporučuje da se sanacija organizuje preko gradskog stambenog preduzeća i da trošak bude dodat kao stavka na računu za Infostan, kako bi se dug otplaćivao kroz veći broj manjih rata.

Ipak, ni ovde nije izostala druga strana priče. Dok jedni smatraju da je odgovornost stanara jasna, drugi upozoravaju da možda nije sve tako jednostavno.

"Zašto misliš da neće da plate? Možda NEMAJU da plate to...", stoji u komentaru.

Jedan korisnik je naveo i primer iz svog komšiluka, gde je, kako tvrdi, stanar zauzeo ceo tavan iznad četiri stana, napravio dodatni sprat i potom od ostalih stanara tražio da učestvuju u sanaciji krova koji je, prema njegovim rečima, sam dodatno oštetio.

"On neće da plaća ništa, kaže nema odakle. Neće da sanira ni instalacije, pa plavi stanare ispod i kaže nema odakle da plati, nema para. Kvadrat stana mu košta 4.500 evra, a on nema odakle da plaća održavanje. Upravnik se ne uključuje i tako stoji problem već par godina", napisao je on.

Ipak, bez obzira na to ko je u pravu u konkretnom slučaju, jedno pitanje ostaje isto: može li održavanje zgrade zaista da bude stvar ličnog izbora?

"U normalnim državama, ako nemaš para za takve stvari, stan ti ide na doboš i ideš da živiš gde imaš para. Zgrada je zajednička imovina i prizemlje plaća krov i lift, a potkrovlje plaća sanaciju vlage u prizemlju. Samo kod nas je održavanje zgrade opciona stvar", zaključio je jedan od komentatora na ovaj problem.

(Telegraf Biznis)