U ovoj industriji prosečna plata dostiže 186.000 dinara: U Srbiji zapošljava više od 32.000 ljudi

Rudarstvo u Srbiji zapošljava više od 32.000 ljudi, a prosečna neto zarada u ovom sektoru premašuje 153.000 dinara. Još veća primanja beleže se u eksploataciji ruda metala, gde prosečna plata dostiže gotovo 186.000 dinara, što je znatno više od republičkog proseka.

Dok se u Srbiji često govori o visini zarada u IT sektoru i drugim dobro plaćenim delatnostima, jedna tradicionalna industrijska grana takođe beleži primanja znatno iznad državnog proseka.

Reč je o rudarstvu, koje danas zapošljava više od 32.000 ljudi, a njegov doprinos domaćoj privredi ogleda se i u proizvodnji, izvozu, energetici i prihodima državnog budžeta, kako prenosi eKapija.

Prema podacima koje je na 17. Međunarodnoj konferenciji o rudarstvu OMC 2026 na Zlatiboru izneo pomoćnik ministra rudarstva i energetike Ivan Janković, prosečna neto zarada zaposlenih u ovom sektoru premašuje 153.000 dinara.

U eksploataciji ruda metala prosečna plata još je veća i iznosi gotovo 186.000 dinara.

Plate znatno iznad republičkog proseka

Koliko su ova primanja iznad proseka pokazuje poređenje sa poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna neto zarada u Srbiji za jul 2026. godine iznosila je 121.346 dinara. To znači da je prosečna plata u rudarstvu veća za najmanje 31.600 dinara, dok zaposleni u eksploataciji ruda metala u proseku primaju približno 64.600 dinara više.

Drugim rečima, prosečna zarada u eksploataciji ruda metala približno je 53 odsto viša od poslednjeg objavljenog republičkog proseka.

Ipak, treba imati u vidu da je reč o prosečnim zaradama, a ne o iznosima koje primaju svi zaposleni. Visina plate zavisi od konkretnog posla, kvalifikacija, poslodavca i uslova rada.

Rudarstvo donelo gotovo 11,65 milijardi dinara za šest meseci

Osim zarada, značajan je i finansijski doprinos rudarskog sektora. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u prvih šest meseci 2026. godine po osnovu naknada uplaćeno je gotovo 11,65 milijardi dinara.

To predstavlja povećanje od 14,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi 2,9 odsto.

U prvoj polovini godine proizvodnja ruda metala porasla je za 2,9 odsto, što ukazuje na nastavak aktivnosti u ovom delu domaće industrije. Janković je istakao da rudarstvo ima sve veći značaj za privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj zemlje.

Novi planovi do 2040. godine

Na konferenciji je bilo reči i o budućnosti rudarskog sektora, posebno o primeni savremenih tehnologija, energetskoj tranziciji i značaju kritičnih mineralnih sirovina.

Jedan od važnih dokumenata za naredni period jeste Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050.

U pripremi je i akcioni plan za period od 2026. do 2029. godine, koji bi trebalo da obuhvati unapređenje zakonskog okvira i dalju digitalizaciju postupaka izdavanja dozvola.

Posebna pažnja, kako je najavljeno, biće posvećena domaćoj preradi mineralnih sirovina, kako bi se u Srbiji stvarali proizvodi veće dodate vrednosti, umesto da se privredna korist zasniva isključivo na eksploataciji rude.

Veće zarade, ali i zahtevni uslovi rada

Iako podaci o platama pokazuju da rudarstvo spada među bolje plaćene industrijske delatnosti, reč je o sektoru u kojem bezbednost zaposlenih ima poseban značaj.

Rad u rudnicima i eksploatacionim postrojenjima podrazumeva specifične uslove, upotrebu teške mehanizacije i poštovanje strogih procedura zaštite na radu. Zato su na konferenciji među prioritetima istaknuti modernizacija proizvodnje, unapređenje bezbednosti i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Janković je poručio da budućnost rudarstva ne treba meriti samo količinom proizvedene rude, već i bezbednošću radnika, poverenjem lokalnih zajednica i odgovornim odnosom prema prirodi.

Za domaću privredu ovaj sektor ostaje važan izvor zaposlenosti i budžetskih prihoda, dok podaci o zaradama pokazuju da pojedine rudarske delatnosti nude primanja znatno viša od republičkog proseka.

(Telegraf Biznis/eKapija)