Dugovi rastu, a prevaranti vrebaju: Obećavaju da brišu kreditni dug, a mogu da vas uvuku u još veći problem

Sve više građana teško izmiruje dugovanja po kreditnim karticama zbog rasta životnih troškova, a finansijski pritisak otvara prostor i za one koji nude sumnjiva rešenja za izlazak iz dugova. Banka Engleske upozorila je da se očekuje dalji rast neplaćenih obaveza tokom jeseni, dok stručnjaci upozoravaju da ljudi koji traže finansijsku pomoć mogu postati meta prevaranata i firmi koje naplaćuju usluge bez jasnog objašnjenja šta zaista nude.

Kada se računi nagomilaju, a novca nema dovoljno za sve obaveze, obećanje da će neko brzo rešiti dugove može delovati kao izlaz iz problema. Međutim, oglasi na društvenim mrežama, internet-pretrage, telefonski pozivi i poruke na WhatsAppu mogu da vode do posrednika koji obećavaju brisanje dugova, traže novac unapred ili vrše pritisak da se odluka donese odmah.

Teme za vas

Upozorenje se odnosi na tržište Velike Britanije, ali su rizici poznati i građanima Srbije: kada je neko pod finansijskim pritiskom, lakše može da poveruje u obećanje o brzom i jednostavnom rešenju.

Obećavaju da brišu dugove, a prvo traže novac

Prema upozorenju britanskog regulatora za finansijsko tržište, pojedine firme prikupljaju lične podatke građana putem neželjenih poziva i internet-oglasa. Neke se predstavljaju kao dobrotvorne organizacije koje pružaju besplatne savete o dugovima ili čak ostavljaju utisak da su povezane sa poveriocima, a zatim podatke prosleđuju kompanijama koje naplaćuju usluge rešavanja dugovanja.

Jedan od glavnih znakova upozorenja jeste pritisak da se odmah prihvati ponuđeno rešenje. To može da podrazumeva učestale telefonske pozive i poruke, insistiranje na brzoj odluci ili obećanja da će dug biti otpisan bez obzira na okolnosti. Sumnju bi trebalo da izazove i zahtev da se unapred plati usluga čiji troškovi i rezultati nisu jasno objašnjeni, piše BBC.

Britanski regulator upozorava i na slučajeve u kojima se građani navode da menjaju podatke u dokumentaciji koju dostavljaju bankama i drugim poveriocima ili dobijaju instrukcije kako da odgovaraju na pitanja finansijskih institucija. Takvi postupci mogu dodatno da zakomplikuju njihov položaj.

Problem je i kada se ljudima nudi samo jedno, često skupo rešenje, bez objašnjenja drugih mogućnosti. U Velikoj Britaniji to mogu biti određeni formalni aranžmani za otplatu dugova, poput individualnih dobrovoljnih sporazuma, ili planovi upravljanja dugom koji se naplaćuju. Njihova primena zavisi od konkretne situacije, a nisu pogodni za svakoga.

Kako da prepoznate sumnjivu ponudu

Pre nego što poverite nekome podatke o svojim finansijama ili platite uslugu, proverite naziv kompanije, njenu zvaničnu adresu i kontakt-podatke. Ako vam se neko predstavi kao savetnik za dugove, pitajte za koga radi i da li se podaci koje vam je dao poklapaju sa zvaničnim podacima firme.

Budite posebno oprezni ako vam neko garantuje da će ukloniti dug, traži uplatu pre nego što jasno objasni uslugu ili tvrdi da morate odmah da potpišete dokumentaciju. Ne pristajte da menjate ili prikrivate podatke koje dostavljate banci i ne donosite odluku samo na osnovu poruke ili telefonskog poziva.

Alison Volters, direktorka za potrošačke finansije u britanskom regulatoru FCA, poručila je da svako ko se suočava sa dugovima zaslužuje savet koji štiti njegove interese. Prema njenim rečima, besplatna i nepristrasna pomoć dostupna je svima, a niko ne bi trebalo da bude izložen pritisku ili doveden u zabludu kako bi platio rešenje koje mu možda uopšte ne odgovara.

Viki Braunridž, direktorka britanske organizacije StepChange, koja pomaže ljudima sa dugovima, savetuje da se pre donošenja odluke prvo potraži besplatna, nepristrasna procena i razmotre sve mogućnosti za bezbedno i dugoročno rešavanje obaveza.

Šta ako više ne možete da plaćate rate?

Ako imate problem sa otplatom kreditne kartice ili drugog duga, nemojte čekati da se obaveze dodatno nagomilaju. Obratite se banci ili poveriocu i raspitajte se o mogućnostima dogovora o otplati. Pre prihvatanja novog aranžmana proverite ukupan iznos koji ćete platiti, kamate, naknade i posledice eventualnog kašnjenja.

U Srbiji je važno razlikovati besplatnu pomoć i informacije koje pružaju nadležne institucije i organizacije od komercijalnih usluga posrednika. Ako vam neko obećava siguran otpis duga, traži novac unapred ili vas požuruje da potpišete ugovor, zastanite i proverite ponudu pre nego što napravite sledeći korak.

Najvažnije je da ne pokušavate da rešite jedan dug tako što ćete, bez jasne računice, ući u drugi. Što ranije sagledate sve obaveze i proverite dostupne mogućnosti, veće su šanse da pronađete održivo rešenje i izbegnete dodatne troškove.

(Telegraf Biznis)