Odlazak u toalet postao ozbiljan trošak: Ovoliko vas godišnje košta velika nužda, a da toga niste ni svesni!

Toalet-papir, voda, kanalizacija i sredstva za održavanje higijene čine deo kućnog budžeta koji retko ko računa. Kada se troškovi saberu, svakodnevna fiziološka potreba dobija i svoju ekonomsku dimenziju.O odlasku u toalet uglavnom se ne razmišlja kao o finansijskom pitanju, ali i jedna od najprirodnijih ljudskih potreba ima svoju cenu. Toalet-papir, voda za ispiranje, kanalizacija i sredstva za održavanje higijene predstavljaju sitne, redovne izdatke koji se ne primećuju pojedinačno, ali se tokom godine ipak nakupe.

Za prosečno domaćinstvo u Srbiji, u kojem žive dve odrasle osobe i dete, trošak počinje od toalet-papira. Koliko će novca biti potrošeno zavisi od broja ukućana, kvaliteta papira, učestalosti kupovine i toga da li se biraju najjeftiniji proizvodi ili skuplji troslojni papiri.

Teme za vas

Drugi deo računa čini voda. Svako ispiranje vodokotlića troši određenu količinu vode, najčešće između tri i devet litara, u zavisnosti od modela i podešavanja. Ako domaćinstvo koristi stariji vodokotlić, potrošnja može biti znatno veća nego kod savremenih sistema sa dvostrukim ispiranjem.Na godišnjem nivou, samo ispiranje toaleta može da potroši više hiljada litara vode po osobi. Koliki će to biti izdatak zavisi od lokalne cene vode i kanalizacije, koje se razlikuju od grada do grada.

Tu su i sredstva za čišćenje WC šolje, dezinfekciju i održavanje kupatila, kao i povremena kupovina osveživača i drugih proizvoda. Kada se svi ti izdaci saberu, postaje jasno da čak i svakodnevne navike imaju svoju ekonomsku stranu.

Foto: Shutterstock

Ipak, važno je napraviti razliku između stvarnog dodatnog troška i dela računa koji bi domaćinstvo svakako platilo. Na primer, osnovni trošak korišćenja kupatila već je uključen u redovnu potrošnju vode, dok se kupovina toalet-papira i sredstava za higijenu može preciznije pratiti kroz kućni budžet.

A može li i velika nužda da postane ekonomska kategorija? U širem smislu, može. Čak se i otpadne vode u savremenim postrojenjima prečišćavaju, a kanalizacioni mulj i organski otpad u pojedinim sistemima koriste se za proizvodnju biogasa i energije. Ono što završi u toaletu tako ne mora nužno da bude samo trošak za društvo, već može postati i sirovina u cirkularnoj ekonomiji.

Naravno, to ne znači da se svaki odlazak u toalet može jednostavno pretvoriti u zaradu. Takvi procesi zahtevaju infrastrukturu, ulaganja i odgovarajuću tehnologiju, a njihova isplativost zavisi od lokalnih uslova.

Ipak, sledeći put kada posegnete za toalet-papirom, vredi se setiti da ekonomija ne počinje u banci, prodavnici ili na berzi. Ona počinje i u najobičnijim svakodnevnim navikama, koje pojedinačno deluju beznačajno, ali na nivou miliona domaćinstava stvaraju čitavo tržište proizvoda, usluga i infrastrukture.

(Telegraf Biznis)