Srbi kriju evre po kućama, a novac čuvaju za crne dane: Evo koliko njih ima ušteđevinu

Dok troškovi života rastu, a svakodnevna kupovina postaje sve veće opterećenje za kućni budžet, građani Srbije i dalje pokušavaju da odvoje nešto novca za nepredviđene situacije. Ipak, kada je reč o čuvanju ušteđevine, mnogi više veruju gotovini koju imaju nadohvat ruke nego savremenim oblicima ulaganja.

Čak 66 odsto punoletnih građana Srbije štedi redovno ili povremeno, dok svega 16 odsto investira, pokazuje nacionalno reprezentativno istraživanje kompanije M2S Research, kako prenosi BIZLife.

Teme za vas

Posebno je zanimljivo da 46 odsto štediša čuva gotovinu u stranoj valuti kod kuće, što je najzastupljeniji način štednje među ispitanicima.

Podaci otkrivaju da je građanima važnije da imaju novac za nepredviđene okolnosti nego da pokušavaju da ostvare veću zaradu kroz ulaganja.

Novac se najčešće čuva za crne dane

Za većinu građana štednja nije način da se obogate, već pokušaj da obezbede finansijsku sigurnost. Čak 75 odsto štediša navodi da novac odvaja prvenstveno za nepredviđene i vanredne situacije.

Sa godinama ovaj motiv postaje još izraženiji, dok mlađi građani češće štede za putovanja, veće kupovine ili rešavanje stambenog pitanja.

Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja upravo činjenica da građani štede kako bi imali zaštitu kada se dogodi nešto neočekivano. Takav odnos prema novcu pokazuje da finansijska sigurnost ostaje važnija od mogućnosti ostvarivanja većeg prinosa.

Koliko građani uspevaju da odvoje od plate?

Iako veliki broj građana štedi, mnogi to ne čine prema unapred utvrđenom planu. Prema rezultatima istraživanja, 47 odsto štediša novac odvaja redovno, dok 40 odsto to radi povremeno, uglavnom kada im nakon plaćanja mesečnih troškova ostane nešto novca.

Istovremeno, 41 odsto štediša uspeva da izdvoji najviše deset odsto mesečnih prihoda. To znači da za značajan deo stanovništva štednja zavisi od toga koliko novca ostane nakon kupovine hrane, plaćanja računa i drugih obaveza.

Zanimljivo je i da mnogi građani žale što ranije nisu počeli da štede. Tri od četiri štediše navode da imaju određeno žaljenje zbog svojih ranijih finansijskih odluka, a najčešće ističu upravo to što nisu na vreme počeli da odvajaju novac.

Slična situacija je i među investitorima, od kojih približno 80 odsto navodi da bi nešto promenilo u svom dosadašnjem finansijskom ponašanju.

Evri u kući sigurniji od ulaganja?

Gotovina u stranoj valuti i dalje ima posebno mesto u finansijskim navikama građana Srbije. Čak 46 odsto štediša novac drži kod kuće, dok bankarske proizvode češće koriste građani sa višim prihodima i višim nivoom obrazovanja.

Ovakav način štednje posebno je zastupljen među finansijski ranjivijim grupama stanovništva.

Kada je reč o zaštiti novca od inflacije, građani najviše poverenja imaju u tradicionalne oblike imovine. Nekretnine kao način očuvanja vrednosti novca navodi 45 odsto ispitanika, stranu valutu 37 odsto, a investiciono zlato 29 odsto.

Ipak, reč je o percepciji građana, a ne o potvrdi da neki od ovih oblika štednje ili ulaganja garantuje očuvanje vrednosti novca.

Mladi imaju najmanje novca za nepredviđene situacije

Posebno zabrinjavaju podaci o finansijskoj rezervi mlađih građana. Približno 45 odsto ispitanika mlađih od 30 godina ima dovoljno ušteđevine da bez novih prihoda pokrije troškove života za najviše dva meseca.

Sa druge strane, približno polovina štediša i investitora ima finansijsku rezervu dovoljnu za period između tri meseca i godinu dana. Ovi podaci ukazuju na velike razlike u finansijskoj sigurnosti između pojedinih grupa stanovništva.

Rast troškova života dodatno otežava situaciju. Gotovo polovina građana zabrinuta je zbog uticaja inflacije na kupovnu moć i vrednost ušteđevine.

Domaćinstva sa nižim prihodima češće smanjuju iznose koje odvajaju, troše postojeću ušteđevinu za svakodnevne potrebe i odlažu manje važne kupovine.

Građani ne žele da rizikuju novac

Istraživanje pokazuje i da je spremnost na finansijski rizik u Srbiji relativno mala. Čak 56 odsto štediša i investitora radije bi izabralo sigurniju mogućnost sa manjim potencijalnim prinosom, dok je samo 18 odsto spremno da prihvati veći rizik u zamenu za mogućnost veće zarade.

Oprez prema riziku dodatno raste sa godinama, a posebno je izražen među građanima sa nižim prihodima.

Ipak, interesovanje za nove oblike ulaganja postepeno se razvija. Među građanima koji trenutno ne investiraju, 14 odsto navodi da namerava da počne u narednih godinu dana.

Istovremeno, 56 odsto sadašnjih investitora počelo je da ulaže tokom poslednjih pet godina, što pokazuje da je kultura investiranja u Srbiji relativno mlada.

Zlato sve zanimljivije, ali građanima nedostaje znanje

Gotovo polovina štediša i investitora, odnosno 49 odsto, navodi da bi u narednih 12 meseci razmotrila ulaganje u investiciono zlato.

Međutim, istraživanje otkriva i zanimljiv podatak - čak 71 odsto postojećih kupaca investicionog zlata navodi da ga je kupovalo od privatnih lica, dok je 23 odsto kupovalo od kompanija koje se bave njegovom prodajom.

To otvara pitanje sigurnosti kupovine, porekla i autentičnosti proizvoda. Kupci ipak moraju da budu upoznati sa čistoćom zlata, njegovim poreklom, prodajnom cenom i mogućnostima kasnijeg otkupa.

Istraživanje pokazuje i da je razumevanje osnovnih finansijskih pojmova, poput diversifikacije ulaganja i složene kamate, na nivou od približno 30 odsto.

Više od polovine građana iz relevantne ciljne grupe, odnosno 52 odsto, želelo bi da unapredi znanje o upravljanju novcem. Najčešće se informišu putem internet pretraživača, zatim kroz razgovore sa prijateljima i porodicom, dok se deo građana oslanja na banke i društvene mreže.

Rezultati istraživanja tako pokazuju da građani Srbije nisu izgubili naviku štednje, ali da novac prvenstveno čuvaju kao zaštitu od neizvesnosti. Za većinu je važnije da imaju rezervu za teške dane nego da rizikuju ušteđevinu u potrazi za većom zaradom.

(Telegraf Biznis/BIZLife)