Stiže novi udar na novčanike: Hrana bi mogla drastično da poskupi, najteži period tek dolazi

Cene osnovnih životnih namirnica širom sveta mogle bi dodatno da porastu u narednim mesecima, a novi talas poskupljenja mogao bi da se nastavi i tokom 2027. godine. Suše, ratovi, poremećaji u pomorskom transportu i sve skuplja đubriva istovremeno pritiskaju svetsko tržište hrane, dok stručnjaci upozoravaju da bi posledice najviše mogli da osete građani sa nižim primanjima.

Kako prenosi rumunski Digi24, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorava da bi se problemi u snabdevanju mogli dodatno zaoštriti krajem ove i tokom naredne godine.

Teme za vas

Posebno zabrinjavaju podaci o cenama pšenice, pirinča i drugih osnovnih namirnica, koje su na pojedinim tržištima već zabeležile značajan rast.

Pšenica skuplja više od 30 odsto

Prema podacima navedenim u izveštaju, cena pšenice na svetskom tržištu porasla je za više od 30 odsto od početka godine. Istovremeno, pirinač je u glavnim azijskim zemljama izvoznicama poskupeo između 10 i 13 odsto.

U Indoneziji su cene pirinča dostigle rekordne nivoe zbog očekivanog kašnjenja padavina, dok je u Indiji šećer dostigao istorijski visoku cenu nakon slabog monsuna.

Dodatnu zabrinutost izaziva suša povezana sa klimatskim fenomenom El Ninjo, koja ugrožava poljoprivrednu proizvodnju u Indiji i jugoistočnoj Aziji.

Ukoliko prinosi budu manji od očekivanih, a potražnja nastavi da raste, pritisak na svetske cene hrane mogao bi dodatno da se pojača.

Upozorenje UN: Najugroženiji će platiti najveću cenu

Glavni ekonomista FAO Maksimo Torero upozorio je da istovremeni poremećaji u proizvodnji i snabdevanju stvaraju ozbiljan pritisak na globalni prehrambeni sistem. Prema njegovoj oceni, najteže posledice mogle bi da pogode domaćinstva sa manjim prihodima, jer ona najveći deo svog budžeta troše upravo na hranu.

Indeks cena hrane FAO u septembru je dostigao prosečno 136 poena, što je najviši nivo od novembra 2022. godine. Podaci Svetske banke takođe ukazuju na pogoršanje situacije.

U 22 odsto od 150 analiziranih zemalja rast cena hrane bio je brži od ukupne inflacije, dok je u prethodnom tromesečju taj udeo iznosio 14 odsto. To znači da u sve većem broju država osnovne namirnice poskupljuju brže od prosečnog rasta potrošačkih cena.

Ratovi i skuplji transport dodatno podižu cene

Jedan od glavnih uzroka novih pritisaka na tržište hrane jesu poremećaji u međunarodnom transportu.

Sukobi i bezbednosni rizici u Crnom i Crvenom moru povećali su troškove pomorskog prevoza, dok su sukobi na Bliskom istoku uticali na cene goriva i isporuke đubriva preko Ormuskog moreuza.

To neposredno pogađa poljoprivrednike, kojima rastu troškovi proizvodnje, ali i prehrambene kompanije koje moraju više da plaćaju transport sirovina i gotovih proizvoda.

Kada poskupe gorivo, đubrivo i prevoz, povećavaju se troškovi gotovo svakog koraka u proizvodnji hrane. Deo tog dodatnog troška na kraju se prenosi na potrošače.

Negde je ulje već skuplje 40 odsto

Posledice se već osećaju u pojedinim državama. U Egiptu je cena velikog hleba koji nije obuhvaćen subvencijama porasla sa četiri na približno pet egipatskih funti. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima jestivo ulje poskupelo je za oko 40 odsto.

Problemi se ne završavaju na maloprodajnim cenama. Prema podacima kompanije Kpler, isporuke pšenice u Indoneziju u septembru pale su za 41 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, na 491.000 tona.

Zbog smanjenog snabdevanja pojedini mlinovi rade ispod svojih proizvodnih kapaciteta.

Najveći rizik tek dolazi?

Aleksandar Karavajcev, viši ekonomista Međunarodnog saveta za žitarice, upozorio je da bi povratak velikih uvoznika na međunarodno tržište mogao da izazove novi rast potražnje.

Ukoliko se to dogodi u trenutku kada su zalihe pod pritiskom, cene osnovnih prehrambenih proizvoda mogle bi dodatno da porastu.

Postoji i rizik da pojedine zemlje, u pokušaju da zaštite domaće tržište, ograniče izvoz hrane. Takve mere mogle bi da smanje ponudu na međunarodnom tržištu i dodatno otežaju snabdevanje državama koje zavise od uvoza.

Stručnjaci upozoravaju da bi posledice mogle da prevaziđu ekonomske okvire, jer nagla poskupljenja hrane povećavaju rizik od socijalnih nemira, naročito u siromašnijim zemljama.

Iako globalni rast cena ne znači da će sve namirnice automatski i u istom procentu poskupeti u Srbiji, kretanja na međunarodnom tržištu važna su i za domaće proizvođače, trgovce i potrošače. Zato će cene žitarica, energenata i transporta u narednim mesecima biti među ključnim pokazateljima mogućeg novog udara na kućne budžete.

(Telegraf Biznis)