Srbija pred novim poskupljenjem goriva? Cena nafte skočila, poznato šta može da ublaži udar na vozače

Vozači u Srbiji danas ponovo čekaju odluku o novim cenama goriva, koje će važiti narednih sedam dana, a pitanje koje se postavlja jeste da li će dizel i benzin konačno poskupeti ili će država uspeti da zadrži postojeće iznose uprkos snažnom rastu cena nafte na međunarodnom tržištu.

Prema poslednjem važećem cenovniku Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, litar evrodizela košta najviše 236 dinara, dok je maksimalna cena benzina BMB 95 207 dinara. Ovi iznosi na snazi su do danas u 15 časova, kada se očekuje objavljivanje novih cena.

Teme za vas

Iako je svetsko tržište nafte u prethodnih mesec dana zabeležilo značajan rast, vozači u Srbiji nisu osetili dodatni udar na kućni budžet. Maksimalne maloprodajne cene ostale su iste tokom 2, 9, 16. i 23. oktobra.

Nafta poskupela 13 odsto za mesec dana, šta to znači za Srbiju?

Najveći pritisak na tržište naftnih derivata dolazi iz međunarodnih okolnosti. Cena sirove nafte Brent, koja predstavlja jedan od najvažnijih svetskih repera, tokom oktobra je značajno porasla, a prema podacima sa međunarodnog tržišta 30. oktobra dostigla je približno 116,6 dolara po barelu.

Za poređenje, pre mesec dana barel Brent nafte vredeo je oko 102,6 dolara. To znači da je za samo nekoliko nedelja poskupeo približno 13,6 odsto.

Razlog za ovakav rast prvenstveno su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, rizici za transport nafte kroz Ormuski moreuz i strahovanja od poremećaja u snabdevanju.

Prema izveštaju Rojtersa od 30. oktobra, dodatnu nervozu na tržištu izazvali su napad na tanker u Ormuskom moreuzu i nove pretnje po energetsku infrastrukturu u regionu. Tržišta zato računaju na mogućnost daljih poremećaja u snabdevanju.

Takva kretanja direktno su važna i za Srbiju, koja zavisi od međunarodnog tržišta sirove nafte i naftnih derivata.

Ipak, rast cene barela ne znači da će gorivo na domaćim pumpama automatski poskupeti u istom procentu. Na konačnu cenu utiču i kurs dolara, nabavne cene gotovih derivata, troškovi transporta i prerade, akcize, porezi i državna regulacija.

Država produžila smanjenje akciza, evo koliko to znači

Jedan od najvažnijih faktora koji trenutno ublažava pritisak na cene jeste odluka Vlade Srbije da nastavi sa smanjenjem akciza na naftne derivate.

Vlada je 29. oktobra produžila privremeno smanjenje akciza za 25 odsto, i to do 8. novembra 2026. godine. Prethodna odluka važila je do 1. novembra.

Prema važećim iznosima, akciza na bezolovni benzin iznosi 54 dinara po litru, dok je akciza na gasna ulja, odnosno dizel, 55,53 dinara po litru.

To znači da bi bez privremenog umanjenja poresko opterećenje bilo znatno veće, pa bi i prostor za održavanje postojećih maloprodajnih cena bio manji.

Ova mera je posebno značajna u trenutku kada međunarodne cene nafte rastu, jer država kroz smanjenje akciza može da ublaži prenos tog poskupljenja na krajnje potrošače.

Dolar dodatno utiče na cenu goriva

Još jedan važan element u formiranju cena jeste kurs američkog dolara, u kojem se najveći deo međunarodne trgovine naftom obračunava.

Prema podacima Narodne banke Srbije, indikativni kurs dinara prema dolaru 30. oktobra iznosio je oko 105,30 dinara. U odnosu na prethodni mesec dinar je ojačao prema američkoj valuti.

To je povoljna okolnost za domaće tržište, jer jači dinar donekle ublažava efekat skuplje nafte izražene u dolarima.

Drugim rečima, Srbija se trenutno suočava sa dve suprotstavljene tendencije: skuplja sirova nafta povećava troškove nabavke, dok povoljniji kurs dolara i smanjene akcize deluju u suprotnom smeru.

Koliko bi danas mogli da koštaju dizel i benzin?

Na osnovu trenutno dostupnih podataka, najrealnije je očekivati da se cene zadrže u blizini postojećih maksimalnih iznosa, odnosno 236 dinara za evrodizel i 207 dinara za benzin, mada se eventualna promena ne može isključiti.

Razlog zbog kojeg se ne može pouzdano prognozirati veće poskupljenje jeste činjenica da Srbija primenjuje sistem ograničavanja maksimalnih maloprodajnih cena. One se utvrđuju na osnovu propisanog obračuna, a ne prostim preslikavanjem trenutne cene barela nafte na svetskim berzama.

Uz to, produženo smanjenje akciza do 8. novembra predstavlja dodatni amortizer.

Ako bi maksimalne cene ostale nepromenjene, vozači bi za rezervoar od 50 litara evrodizela i dalje plaćali 11.800 dinara, dok bi pun rezervoar benzina BMB 95 koštao 10.350 dinara.

Za sada je, međutim, najvažnije sačekati zvaničnu odluku Ministarstva, koja će pokazati da li će se rast cena nafte konačno odraziti na domaće pumpe ili će država uspeti da zadrži postojeći nivo cena i tokom naredne nedelje.

(Telegraf Biznis)