Ko kaže da je evro u menjačnicama 120 dinara: Šta se zaista dešava i treba li građani da brinu?

Građani Srbije poslednjih dana sve češće nailaze na neobičnu situaciju kada pokušaju da kupe evre u menjačnicama. Na pojedinim menjačkim mestima prodajni kurs dostizao je čak 119, pa i 120 dinara za jedan evro, dok je zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije ostao gotovo nepromenjen. Istovremeno, pojavile su se informacije da pojedine menjačnice nemaju dovoljno gotovih evra da odgovore na sve zahteve kupaca.

Takva situacija otvorila je nekoliko važnih pitanja: da li Srbija zaista ima problem sa snabdevanjem devizama, zašto građani sve više traže evro, kakve veze sa tim ima gašenje Alta banke i može li se eventualno slabljenje dinara preliti na cene hrane, tehnike, goriva i drugih proizvoda?

Teme za vas

Zvanični srednji kurs evra za 9. novembar iznosi 117,6230 dinara. To znači da je razlika između zvaničnog kursa i iznosa od 120 dinara veća od dva dinara, ali je važno razumeti da se ne radi o istoj vrsti kursa niti o istom delu deviznog tržišta.

Zašto pojedine menjačnice nemaju evre?

Jedno od najvažnijih objašnjenja ponudio je Dušan Uzelac, urednik finansijskog portala Kamatica, koji je za RTS ocenio da je povećana potražnja za evrima pre svega posledica psihološkog efekta i straha građana, a ne stvarne nestašice deviza.

Prema njegovom objašnjenju, problem je posebno vidljiv kod gotovog novca, odnosno efektivnih evra koje građani kupuju na šalterima menjačnica. Kada veliki broj ljudi istovremeno želi da kupi gotovinu, manje menjačnice mogu brzo da ostanu bez raspoloživih novčanica, iako to ne znači da evra nema u bankama ili na međubankarskom tržištu.

Uzelac je ukazao i na mogućnost da pojedini menjači pokušavaju da iskoriste povećanu tražnju i strah građana kako bi ostvarili veću zaradu.

Njegovo objašnjenje je važno jer pokazuje da nestašica gotovine na pojedinačnom menjačkom mestu nije isto što i nedostatak deviza u celom finansijskom sistemu. Drugim rečima, moguće je da građanin u jednoj menjačnici ne može da kupi 500 evra, dok druga u istoj ulici bez problema obavlja takvu transakciju.

Sličnu sliku zabeležio je i N1 u razgovoru sa zaposlenima u beogradskim menjačnicama. U pojedinim objektima građanima je rečeno da nema ni 100 evra za prodaju, dok su istovremeno menjačnice bez problema otkupljivale evre od ljudi koji su želeli da ih prodaju.

To ukazuje na neravnomernu dostupnost gotovine na pojedinim lokacijama, ali samo po sebi ne dokazuje da postoji opšta nestašica evropske valute u Srbiji.

Šta kažu brojke Narodne banke Srbije?

Podaci centralne banke pokazuju da je tražnja građana za evrima zaista povećana, ali i da je menjačko tržište uspelo da odgovori na takav pritisak.

Prema podacima koje je NBS objavila 5. novembra, od 1. oktobra do 2. novembra ovlašćeni menjači prodali su građanima 744,9 miliona evra, dok su od njih otkupili 646,1 milion evra. To znači da je ostvarena neto prodaja od čak 98,8 miliona evra.

Drugim rečima, građani su u tom periodu iz menjačnica uzeli gotovo 100 miliona evra više nego što su u njih vratili.

To je jedan od najvažnijih pokazatelja da postoji pojačana tražnja, ali i da je sistem nastavio da isporučuje gotovinu. NBS je navela da su banke sve vreme uredno snabdevale menjače efektivnim stranim novcem.

Još konkretniji podatak odnosi se na 26. oktobar. Tog dana menjači su građanima prodali oko 26,2 miliona evra, dok su od njih otkupili oko 23,4 miliona evra. Prosečan prodajni kurs iznosio je 118,51 dinar.

NBS je 27. oktobra saopštila da je tokom tog meseca do tada evidentirala prodaju od 571,6 miliona evra i otkup od 515,3 miliona evra.

Ovi podaci pokazuju da su građani zaista pojačano kupovali evropsku valutu, ali i da je postojala velika količina transakcija na tržištu.

Zašto se pojavila cena od 120 dinara?

Jedan od razloga za zabrinutost građana jeste činjenica da su se na pojedinim menjačkim tablama pojavili iznosi od 119 do 120 dinara za evro.

Međutim, važno je znati da menjačnice ne mogu potpuno proizvoljno da određuju prodajni kurs.

Prema pravilima NBS, kupovni i prodajni kursevi ovlašćenih menjača formiraju se u rasponu od najviše 1,25 odsto iznad ili ispod zvaničnog srednjeg kursa za evro.

Pri srednjem kursu od 117,6230 dinara, maksimalni prodajni kurs uz odstupanje od 1,25 odsto iznosio bi približno 119,09 dinara. Zato je iznos od 120 dinara posebno važno proveriti u konkretnom slučaju, uključujući eventualnu proviziju i konačnu cenu transakcije.

NBS je još u decembru 2025. donela privremenu meru kojom je ukinuta mogućnost naplate provizije prilikom prodaje evra građanima, kako bi se sprečilo neopravdano povećavanje ukupnog troška kupovine deviza.

Dakle, cena od 120 dinara istaknuta na pojedinom mestu ne znači da je toliko porastao zvanični kurs, niti da je takva cena postala pravilo na tržištu.

Šta je NBS uradila da spreči nestašicu?

Narodna banka Srbije nije ostala samo na saopštenjima da je tržište stabilno. Krajem oktobra donela je i konkretnu meru kako bi menjačnicama olakšala snabdevanje gotovim evrima.

Naime, 27. oktobra produžen je rok u kojem ovlašćeni menjači i Pošta Srbije mogu bankama da vrate neiskorišćeni efektivni strani novac. Umesto dosadašnjih 15 dana, taj rok produžen je na 30 dana, a mera važi do 10. decembra 2026. godine.

Time je menjačima omogućeno da od banaka preuzimaju veće količine evra bez istog nivoa rizika da će im novac ostati neprodat i da će morati brzo da ga vraćaju.

NBS je navela da banke i ovlašćeni menjači raspolažu dovoljnim količinama efektivnog stranog novca i da će centralna banka nastaviti da prati situaciju i sprečava veštačke poremećaje.

Pored toga, važan je i podatak o deviznim rezervama. Na kraju septembra 2026. bruto devizne rezerve Srbije iznosile su 29,86 milijardi evra, što je obezbeđivalo pokrivenost 6,7 meseci uvoza robe i usluga.

NBS je tokom septembra neto prodala 380 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine do kraja tog meseca ukupno 475 miliona evra. Razlog je, između ostalog, bila povećana tražnja domaćih kompanija za devizama radi uvoza energenata.

Ovo je važna razlika: centralna banka interveniše na međubankarskom tržištu kako bi ublažila pritiske na kurs, dok se problem sa gotovinom u pojedinim menjačnicama rešava kroz snabdevanje efektivnim novcem.

Može li skuplji evro da podigne cene u Srbiji?

Ovo je pitanje koje najviše zanima građane, jer eventualno slabljenje dinara ne bi ostalo samo na kursnim listama banaka i menjačnica.

Srbija veliki deo robe, sirovina, energenata i industrijskih komponenti uvozi iz inostranstva. Kada bi dinar značajnije i duže slabio prema evru, uvozna roba bi mogla da poskupi, a deo tog troška proizvođači i trgovci vremenom bi preneli na krajnje kupce.

Ipak, važno je naglasiti da trenutna situacija u menjačnicama ne znači automatski da će cene u prodavnicama porasti.

Veliki deo poslovnih transakcija obavlja se preko banaka, po bezgotovinskim kursnim listama, a ne kupovinom gotovih evra na šalterima. Zbog toga prodajna cena od 119 ili 120 dinara na pojedinom menjačkom mestu ne predstavlja neposredan trošak svakog uvoznika u Srbiji.

Dodatni razlog za oprez jeste činjenica da je međugodišnja inflacija u septembru iznosila 4,1 odsto, dok je mesečni rast potrošačkih cena bio 0,2 odsto. Cene energenata bile su, međutim, 11,6 odsto više nego godinu dana ranije, a naftni derivati 17,3 odsto skuplji.

To znači da na troškove domaćinstava već utiču i drugi faktori, posebno energenti, pa bi eventualni dugotrajniji valutni pritisci mogli da dodatno zakomplikuju situaciju.

Za sada, međutim, nema osnova da se samo na osnovu povećane potražnje za gotovim evrima zaključi da sledi novi talas poskupljenja.

Da li je slučaj Alta banke pokrenuo strah?

Gašenje Alta banke i otvaranje stečajnog postupka predstavljaju važan događaj za domaći finansijski sistem, posebno za klijente te banke. U trenutku kada građani prate šta se događa sa njihovim depozitima i računima, nije iznenađujuće što deo njih želi da deo novca drži u evrima, odnosno u gotovini.

Ipak, treba razlikovati strah koji se pojavio među pojedinim građanima od stvarnog stanja bankarskog sistema.

Povećana kupovina evra može biti posledica kombinacije neizvesnosti, pojačanih informacija u javnosti, sezonskih potreba i želje građana da imaju gotovinu kod sebe. Takva reakcija može privremeno da stvori pritisak na pojedinačne menjačnice, ali ne znači da je bankarski sistem ostao bez deviza.

Upravo zato je važno pratiti zvanične podatke o deviznim rezervama, kretanju srednjeg kursa i intervencijama NBS, a ne donositi zaključke samo na osnovu fotografije jedne menjačke table.

Za sada, podaci pokazuju da je tražnja za evrima povećana, da su pojedine menjačnice imale poteškoće sa gotovinom, ali i da je zvanični kurs ostao relativno stabilan.

Najvažnije pitanje u narednom periodu zato neće biti da li je neko na jednom šalteru video evro za 120 dinara, već da li će se povećana tražnja nastaviti, koliko će dugo trajati i da li će se pritisci sa tržišta gotovine preneti na međubankarsko devizno tržište.

Dok se to ne dogodi, cena od 120 dinara na pojedinim menjačkim tablama ne može se poistovetiti sa stvarnim kursom dinara u Srbiji.

(Telegraf Biznis)