Inženjerka koja je spasila Smoki, a sada pravi kolače: "Najbolje ideje su mi došle na putu do posla"

Ime Omerka Živković neki su prvi put čuli kada je proglašena za finalistkinju ovogodišnjeg izbora za inženjerku godine. Neki drugi, ljudi od struke i saradnici, za nju znaju mnogo duže. U dvema kompanijama u kojima je provela dosadašnji radni vek, prepoznali su je kao inovatorku i liderku, a za brojne uspehe ponela je i nagrade.

U intervjuu za Telegraf uoči skorog proglašenja pobednice govorila je o svom radnom iskustvu, tajnama uspeha i poslovnoj filozofiji. Govorila nam je i o značaju inicijative da se u Srbiji proglasi inženjerka godine, o prevazilaženju rodnih uloga, te o saradnji sa ženama i muškarcima jednako. Govorila nam je i o prerasudama, o tome kako uspešne poslovne žene reaguju na izazove u poslu, kao i da li se mora napraviti izbor između porodice i karijere.

Teme za vas

Godinama je radila u Soko Štarku, a organizatori izbora za istaknutu inženjerku, javnosti su je predstavili kao "ženu koja je spasila Smoki". Proteklih pet godina radi u kompaniji Dr. Oetker, gde ju je, objašnjava, poveo put u želji da istraži nove mogućnosti. Tu je takođe načinila jedan od koraka koji su je kandidovali za finalistkinju ovog izbora - povećala je broj žena koje rade na mašinama, tako da je taj procenat skočio sa nula na 80 odsto. Sve se desilo tako što je na njenu inicijativu otvoren kokurs i radnicama je omogućeno da prođu obuku za posao koji se smatrao komplikovanijim.

Poslovni uspeh kao potvrda znanja

U vreme kada je bila rukovodilac prozvodnje Smokija, kompanija je nabavila nove mašine koje su proizvodile više, ali su ujedno promenile njegov prepoznatljiv ukus.

"Inženjerka u meni nije mirovala, sate i sate sam provela uz ekstruder i sa operaterom pokušavala da ga naštelujemo kako bismo poboljšali kvalitet flipsa. I došla sam na ideju šta bi trebalo izmeniti na radnim delovima novog ekstudera da bi se dobio bolji kvalitet", navela je u svom predstavljanju, objašnjavajući kako je postala "žena koja je spasila Smoki".

Foto: Inženjerka godine

To je jedan od onih podviga za koje ju je kompanija nagradila, a ono što joj je posebno drago jeste da poznati proizvođač ekstrudera radi i isporučuje opremu prema njenoj korekcji, što je, kaže, najveća potvrda njene strasti prema inženjerstvu.

Po struci je diplomirani inženjer prehramene tehnologije, a na primeru nam je objasnila kako njen posao razlikuje od posla kuvara.

Da li ste znali?

"Da se dobije čokolada koja ima karakteristike kakve mi očekujemo kao potrošači - da se lepo lomi, da se ne topi u rukama, da na jeziku nema kristala šećera - to je posao inženjera prehrambene tehnologije", rekla nam je, obećavajući još detalja u nastavku.

Otkrila nam je male tajne tehnologa iz "kuhinje" čuvenog brenda. Ukus flipsa zavisi od ukusa kikirija koji se uveze.

"Ali isti taj dobar kikiriki može da se ispeče i da nema lep ukus i miris. Zato je tu tehnolog, koji sa zaposlenim na peći treba da ispita i podesi najbolje parametre pečenja", navodi ističući da je niz karakteristika koje treba ispoštovati do željenog rezultata, kao na primer da proizvod bude hrskav i da se ne lepi za zube.

Objasnila nam je i da ukus zavisi od preliva, koji mora biti na određenoj odgovarajućoj temperaturi, da bi ga flips upio u dovoljnoj meri.

Foto: Privatna arhiva

"To je to tehnološko znanje i to je razlika između tehnologa i kuvara - da se izvuče maksimum i iz mašina i iz sirovina, da bi se dobio taj savršeni proizvod."

Podrška je važna

Završila je Poljoprivredni fakultet, a tokom ranijeg školovanja posebno je volela matematiku i hemiju. Rođena je u Požarevcu, odakle nosi najtoplije priče o podršci. Posebno ističe studentske dane kada su ona i sestra od kuće nosile torbe pune hrane i opranog veša. Zahvalnost roditeljima za vetar u leđa naveo ju je da gleda samo napred.

Podrška porodice se nastavila i kasnije.

"Radila sam treću smenu, deca su bila mala, morali su da razumeju da moram da idem ili da radim subotu ili da moraju da sačekaju kada nešto žele da pitaju, a ja imam telefonski razgovor u vezi sa poslom. Proizvodnja je takva", kaže ističući da mnogo toga može poći mimo plana.

"Mislim da sam imala energiju da odvojim jedno od drugog i da jedno na drugo ne utiče. Nisam nosila probleme sa posla kući ili lične probleme na posao; to sam gledala da izbegnem, može da se napravi balans", kaže uz napomenu da treba biti pozitivan, te da je osmeh njeno sredstvo za rad i kroz život, o čemu će kasnije još reći.

Među receptima za uspeh - inženjerke koja se ceo život bavi upravo receptima - rekla nam je da je najbolje ideje dobila na putu do posla, pa bilo to autom ili nekad ranije gradskim prevozom.

"Kada dolazim na posao, dok sam u autu, raspoložena, pustim muziku i razmišljam šta bih mogla uraditi. Najbolje poslovne ideje mi dolaze upravo u slobodno vreme. Ili ranije dok sam išla gradskim prevozom, sve ideje su mi došle dok sam se vozila, na putu do posla. Neko može da čita po društvenim mrežama, može knjigu, može da drema u prevozu ili da razmišlja o ko zna čemu, a ja to vreme trošim na ideje ili rešavanje problema. Tako da to ne bude nauštrb toga da sam sa decom ili prijateljima", objašnjava šta znači balansirati.

I inženjer i mentor

Recepti kojima se danas bavi nešto su drugačiji. Radi na mešavinama i sastojcima za razne kolače, mešavinama za instant konzumiranje poput ovsenih kaša ili palente, sastojcima za zimnicu... Smatra da se autoritet stiče znanjem, a posebno ozbiljno shvata svoju mentorsku ulogu.

Omerka Živković sa kolegama kojima je mentor / Foto: Dr. Oetker/Promo

"Autoritet se stiče znanjem, to govorim mladim tehnolozima, mnogima sam mentor. Ljudi će te poštovati kada vide da znaš. Imamo mi fakultetsko znanje, ali u proizvodnji, u procesu ti učiš ono što je konkretno bitno za tu fabriku, za taj deo proizvodnje, i to se uči od radnika. Ako im lepo priđeš, naučićeš mnogo od njih. Tako ćeš sebe izgraditi i kao tehnologa i kao mendžera", govori iz iskustva, vraćajući se na priču o ljubaznosti.

"Treba biti pozitivan i prilaziti ljudima sa osmehom. To je mnogo bolji način nego biti ljut, zamišljen ili nedostupan".

Veruje da su razgovor sa saradnicima i pravičnost ključ do saradnje i zadovoljstva. Misli kako ljudima treba dati šansu, otvoriti im priliku da pokušaju nešto. Njena poslovna filozofija se nadovezuje na taj stav.

"Ne treba stati na onome kako jeste, treba se truditi da se uradi šta može bolje. Da se pronađe bolji način - kako kao inženjer, tako u životu. Ljude treba podstaknuti na promene i da žele više", objašnjava.

Dodaje da iako je optimista, nije hladnokrvna u poslu i postoje stvari koje joj  smetaju.

"Smeta mi kada ljudi koji su iz drugog sektora donose zaključke o radu procesa koji ne razumeju ili daju neizvodljive predloge. To je ono što čoveku deluje kao nepravda. Onda se trudim da kolegama objasnim kako funkcioniše proizvodnja, šta je tu izazovno, šta može, šta ne", navodi.

Žena je ženi drug

U duhu rodne ravnopravnosti, koja inspiriše i inicijativu za izbor inženjerke godine, sagovornica kaže da su njena iskustva u saradnji sa drugim ženama u poslu oduvek bila dobra.

Foto: Inženjerka godine

"Lepo sarađuju. Hoće da rade na sebi. Imala sam iskustvo da su žene nesigurne, da ne znaju da li će nešto moći, da su mlade inženjerke zbunjene, mnogo plašljivije od momaka, koji su isto tako dolazili sa tek završenim fakultetom. One su savesnije, odgovornije, bolje primaju fidbek - i pozitivan i negativan - nego momci, koji znaju da budu previše sigurni u sebe. Mislim da samo treba naći način kako ćeš nekoga uvesti u posao i raditi sa njim", kaže napominjući da je u osnovi svega kakva je ko osoba.

"Ne zavisi to od pola, već od toga da li je neko otvoren i dobronameran ili sujetan i plašljiv. Ja imam vrlo pozitivno iskustvo i sa ženama i sa muškarcima."

Inženjerka godine

Privredna komora Srbije, kompanija Siemens Srbija i udruženje "Inženjerka godine" organizovale su treći izbor po redu, a među deset finalistkinja pored sagovornice Telegrafa Omerke Živković, menadžerke proizvodnje i LEAN menadžerke u kompaniji Dr. Oetker, našle su se još dr Ivana Vasiljević, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, docentkinja, dr Marija Ivanović, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, docentkinja, Anita Ilić, Aura, menadžerka razvoja novih proizvoda, Živana Luković, Agencija za upravljanje lukama, viša stručna saradnica, Kamala Mujezinović Šantić, New Energy Solutions, rukovodilac Sektora za razvoj projekata, Tijana Posrkača, Robert Bosch, planer proizvodnje, Dušana Topalski, Profectum Novi Sad, osnivačica i vlasnica arhitektonskog biroa, dr Branislava Šandrih Todorović, NLB DigIT, vođa tima naučnika za podatke i Marija Šekler, Saga, arhitekta tehnoloških rešenja.

Proglašenje pobednice biće 20. novembra, a od četiri ravnopravne grupe žirija jednu čine finalistkinje koje će birati među sobom.

Važnost ove inicijative Omerka Živković komentariše ističući značaj toga da informacije budu dostupne.

"Neka inženjerska zanimanja još uvek nisu široko rasprostranjena, a i nema se svest šta se može raditi sa kojim zanimanjem. Mislim da je zbog toga ovaj izbor važan, da devojke shvate koje karijerne puteve mogu imati sa nekom inženjerskom naukom. Ja lično nisam znala ostale finalistkinje, nisam imala saznanja o tome šta sve inženjer građevine može ili šta sve može neko ko se bavi računarskom grafikom. Nisam znala ni da to postoji, tako da je i meni to proširilo saznanje, a kamoli devojkama koje nisu u tome. Sve to mnogo je važno za uvođenje devojaka u ta tehnička zanimanja", ocenila je.

(Telegraf Biznis)