Od mode do biznisa: Nataša Šarić već 35 godina gradi svoj svet, a inspiraciju nalazi i u Tesli
Nataša Šarić je u svet mode ušla još 1991. godine, a više od tri decenije kasnije i dalje radi po sopstvenim pravilima. Njena priča nije samo priča o modi, već o preduzetništvu, umetnosti, saradnji i upornom građenju autorskog sveta koji je danas smešten u njenom studiju u Beogradu.
Postoje ljudi kojima je atelje samo radni prostor, ali kod Nataše Šarić on je mnogo više od toga. To je mesto u kojem se ideje pretvaraju u materijal, materijal u formu, a forma u priču. Kada se vrata zatvore i utihne sve oko nje, počinje deo posla koji se spolja možda i ne vidi, ali iz kojeg nastaje ono što će kasnije postati kolekcija, komad odeće ili umetnički objekat.
Teme za vas
Nakon svadbe ostali dužni 35.000 evra, žive od plate do plate: Bračni par ne može da izađe iz začaranog kruga
Projekat od 19 milijardi dinara: Kod Trebinja niče čitav novi grad, imaće školu, bolnicu i hiljade stanovnika
„Kad se sve utiša i ostanem sama sa materijalima u ateljeu, tada zapravo ulazim u prostor između umetnosti i mode, između primenjene i likovne forme. To nije razmišljanje u klasičnom smislu - to je stanje“, kaže Nataša.
U njenom slučaju upravo tu počinje i priča o preduzetništvu. Nataša je karijeru započela 1991. godine, već naredne godine pridružila se modnoj agenciji Click, a zatim radila kao dizajner konfekcije za različite kompanije modne industrije. Paralelno je gradila ono što joj je, kako vreme pokazuje, bilo najvažnije - sopstveni autorski izraz. Danas vodi svoj modni studio u Beogradu, u Admirala Geprata 14, a iza nje su brojne autorske kolekcije, nagrade i saradnje sa umetnicima iz različitih delova sveta.
Kada običan trenutak postane ideja
Nataša ne traži inspiraciju samo na mestima na kojima bismo je očekivali. Ona je pronalazi u svakodnevici, u prolazu, u situacijama koje na prvi pogled mogu da izgledaju potpuno obično.
„Ideje me vrlo često pronalaze u potpuno običnim situacijama. U svakodnevici, u prolazu, u nekoj situaciji koja na prvi pogled deluje banalno. Upravo tada dolazi do tog pomeranja: kada se običan trenutak transformiše u koncept.“
To je možda i jedna od najvažnijih stvari u njenom radu: ništa nije samo ono što na prvi pogled izgleda da jeste. Materijal nije samo materijal, kravata nije samo kravata, a moda nije samo odeća.
„Materijal tada postaje medijum kroz koji se kreće inspiracija. Razmišljam o strukturi, o šivenju, o liniji, ali istovremeno i o nečemu dubljem - o vezi između forme i značenja.“
Kravata koja je postala umetnost
Upravo takav način razmišljanja vidi se u njenoj „Neograničenoj vezi“. Predmet koji je tradicionalno vezan za mušku garderobu Nataša pretvara u nešto sasvim drugo - skulpturalni objekat, simbol i prostor za umetničku priču.
„Kravata je za mene odavno prestala da bude samo modni detalj. U 'Neograničenoj vezi' ona postaje skulpturalni objekat, ali i mnogo više od toga, ona je simbol povezivanja. Ona povezuje ljude, kulture, identitete. U njoj se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost.“
U toj rečenici možda se najbolje vidi način na koji Nataša razmišlja o svom poslu. Njena vrednost nije samo u proizvodu koji nastaje, već u priči koju taj proizvod nosi. To je posebno važno u kreativnom biznisu, gde autorski potpis, prepoznatljivost i ideja mogu biti jednako važni kao sam materijalni proizvod.
„Svaki predmet, pa i onaj svakodnevni, nosi potencijal da postane nosilac emocije i značenja. Kravata u mom radu postaje platno umetničke vizije, prostor u kojem se spajaju estetika, inovacija i savremena umetnost.“
Od mode do sveta umetnosti
Natašin svet odavno nije ograničen samo na modne dizajnere i modne piste. Sarađivala je sa muzičkim bendovima, pozorišnim grupama, strip crtačima, vajarima, fotografima i umetnicima fantastike iz različitih krajeva sveta.
„Rad sa umetnicima iz različitih oblasti za mene je prirodan nastavak te interdisciplinarne veze. Taj dijalog me neprestano pomera, jer zahteva da izađem iz sopstvenih granica.“
Takve saradnje za nju nisu samo prilika za novu kolekciju. One su način da se različiti svetovi sretnu, a upravo iz tih susreta često nastaje nešto novo.
„Najveći pomak se dešava upravo u tim susretima - kada se različiti jezici sudare, ali se istovremeno i dopune. To je prostor u kojem moda prestaje da bude zatvoren sistem i postaje otvorena struktura.“
Za jednu nezavisnu preduzetnicu u kreativnoj industriji, ta otvorena struktura ima i poslovnu dimenziju. Saradnje šire publiku, otvaraju nove projekte i omogućavaju da jedan autorski brend živi kroz različite forme, a ne samo kroz klasičnu prodaju garderobe.
Da može da obuče Teslu
Kada bi mogla da obuče neku istorijsku ličnost, Nataša ne bi mnogo razmišljala.
„To bi bio Nikola Tesla.“
Objašnjenje je jednako zanimljivo kao i izbor.
„Njegov um, njegova vizija, njegova sposobnost da vidi dalje od vremena, to je blisko mom razmišljanju o modi kao prostoru ideje. Kod njega postoji spoj nauke i gotovo metafizičkog, a upravo ta veza mene zanima; ta nevidljiva linija između racionalnog i intuitivnog.“
Tesla se, zapravo, prirodno uklapa u njen kreativni svet. Njene kolekcije i projekti nose reference na Tesline pronalaske, strukturu atoma, svemirska putovanja, ali i na pionire filma poput Melijesa i braće Limijer.
Moda je kod Nataše zato često bliža istraživanju nego praćenju trenda.
„Moda mora da priča priču“
Ipak, iza svih ideja mora da postoji nešto što je mnogo konkretnije - sam komad.
„Za mene moda mora da priča priču. Lepota sama po sebi nije dovoljna ako ne nosi sloj značenja. Ali isto tako, forma mora biti precizna, estetski jasna.“
Nataša ne veruje da između lepote i značenja mora da postoji izbor.
„Ne vidim sukob između ta dva - vidim tenziju. I upravo u toj tenziji nastaje rad.“
Možda je upravo ta tenzija i razlog zbog kojeg je njen rad prepoznatljiv po futurističkom stilu, geometrijskim motivima, živahnoj energiji i kombinovanju vizuelne umetnosti sa modom.
Posle 30 godina nema odustajanja od sebe
Više od tri decenije rada u modi promenilo je mnogo toga - tehnologiju, tržište, publiku, način na koji ljudi kupuju i način na koji dizajneri komuniciraju sa svetom. Nataša, međutim, promenu ne vidi kao suprotnost kontinuitetu.
„Posle više od tri decenije rada, ne razmišljam o tome da li treba ostati ista ili se menjati. Ta dva procesa se dešavaju istovremeno. Suština ostaje, ali se forma menja.“
To je možda i najlepši opis njenog preduzetničkog puta. Nataša nije pokušavala da ostane ista, pokušavala je da ostane svoja. U tome je razlika između praćenja mode i građenja autorskog brenda.
Kada bi njena moda imala zvuk, ne bi to bila muzika koja nadjačava sve oko sebe.
„To bi bila tišina sa unutrašnjim ritmom. Ne buka, već vibracija. Nešto što postoji između, kao puls.“
Kada komad postane deo tebe
Iza svakog kreativnog biznisa postoji i ona lična strana koju kupac često ne vidi. Za dizajnera, komad koji nastaje u ateljeu može biti mnogo više od proizvoda koji će jednog dana pronaći svog vlasnika.
„Postoje komadi koji su nosili toliko ličnog da je njihovo puštanje u svet bilo gotovo kao odvajanje dela sebe“, kaže Nataša.
Ipak, upravo tu vidi smisao umetnosti.
„Ali verujem da umetnost mora da postoji izvan autora. Kada izađe iz ateljea, ona počinje da živi nove živote, u novim kontekstima, sa novim značenjima.“
U toj rečenici nalazi se i važna poslovna filozofija. Dizajner može da stvori proizvod, ali ne može zauvek da kontroliše njegov život. Kada ode iz studija, on postaje deo života nekog drugog čoveka, drugog prostora i drugog vremena.
Budućnost nije Blade Runner
Iako njen rad često ima futurističku estetiku, Nataša budućnost ne vidi kao hladan svet u kojem tehnologija potiskuje čoveka.
„Budućnost ne vidim kao distopiju poput Blade Runner. Ne vidim je kao hladan prostor bez emocije. Vidim je kao sofisticiran spoj tehnologije i intime.“
Za nju će upravo ta suprotnost biti jedna od najzanimljivijih tačaka buduće mode.
„Materijali mogu postati hladniji, strukture preciznije, ali ideja mora ostati topla. Upravo ta suprotnost: između hladnog i toplog, između tehnološkog i emotivnog - biće prostor nove estetike.“
„Ne pokušavajte da se dopadnete“
A kada govori mladim kreativcima, Nataša nema potrebu da daje velike poslovne formule. Njena poruka je jednostavna i pomalo buntovna.
„Ne pokušavajte da se dopadnete. To je najbrži način da izgubite sebe.“
Posle više od 30 godina u poslu, ona veruje da kreativac mora da pronađe ono što ga zaista pokreće, čak i kada to nije najlakši put.
„Radite ono što vas progoni, ono što u vama postoji kao strast. Umetnost nije tu da bude prihvaćena; ona je tu da postoji. Ona je iskonska, gotovo božanska.“
Natašina priča je zato istovremeno priča o modi i priča o preduzetništvu. Od prvih profesionalnih koraka početkom devedesetih, preko rada u modnoj industriji i autorskih kolekcija, do sopstvenog studija i saradnji sa umetnicima širom sveta, ona je gradila posao oko onoga što joj je najvažnije - ideje. I možda je upravo u tome tajna dugovečnosti jednog nezavisnog kreativnog brenda: tržište se menja, tehnologija se menja, moda se menja, ali potreba da se nešto kaže kroz ono što stvaramo ostaje ista.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Armani nije imao dece, ali je jasno ko će naslediti njegovu imperiju: Evo šta je osmislio
Generalni direktor Renoa dao otkaz da bi se bavio modom: Preuzima kormilo tri čuvena brenda
Umetničko delo košta 50 dolara, a u ovom slučaju može dostići cenu luksuznog stana u centru Pariza
Video: Dr Lea Murn za Telegraf Biznis o burnout-u, mobingu i kako da sačuvamo sebe u korporativnom svetu
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Nadomak poznate banje prodaje se kuća za 15.000 evra! Ima veliki plac i tri prostorije: Na imanju se nalaze pomoćni objekti
Mala prizemna kuća kojoj se celo selo divi: Ima 75 kvadrata, savršen raspored i terasu koja oduzima dah
VUČIĆ NAJAVIO SPECIJALNI PROGRAM ZA JUG SRBIJE Obuhvata pet okruga i 850.000 ljudi: Predstavio ŠEST STUBOVA RAZVOJA (VIDEO)
