Rugali mu se kada je postao mehaničar, pa zaradio milione: Pojavili se da traže svoj deo, poverenje ga koštalo

Porodični posao koji je godinama donosio skromne prihode pretvorio se u kompaniju sa gotovo sedam miliona dolara godišnjeg prometa. Međutim, umesto da uspeh učvrsti porodične odnose, postao je povod za ozbiljan sukob. Čovek koji je godinama razvijao očevu radionicu našao se u situaciji da brat i sestra, koji ranije nisu pokazivali interesovanje za posao, zatraže vlasničke udele i rukovodeće funkcije.

Ova neobična preduzetnička priča pojavila se na Reditu, gde je muškarac podelio svoje iskustvo, a preneo ju je američki finansijski portal Benzinga. Navodi nisu nezavisno potvrđeni, ali su izazvali raspravu o nasledstvu, porodičnim odnosima i tome kome zapravo pripada posao koji je neko godinama gradio.

Teme za vas

Od male radionice do milionskog poslovanja

Prema njegovim rečima, očevom poslu pridružio se kada je imao 23 godine. Radionica je tada zapošljavala samo dva mehaničara sa nepunim radnim vremenom i raspolagala jednim vozilom.

Odlučio je da razvije poslovanje, privuče komercijalne klijente i uvede servisiranje van uobičajenog radnog vremena.

Rezultati su vremenom postali impresivni. Godišnji prihodi porasli su sa približno 250.000 dolara na gotovo sedam miliona dolara, dok je broj zaposlenih dostigao 35, uz vozni park od 15 vozila.

Otac mu je, kako tvrdi, godinama govorio da će jednog dana naslediti porodični posao. Međutim, situacija se promenila tokom proslave očevog 65. rođendana.

Brat i sestra odjednom poželeli da vode kompaniju

Kada je otac za rođendanskom večerom pomenuo koliko radionica sada zarađuje, brat i sestra počeli su da postavljaju pitanja o njenoj budućnosti.

Oboje su radili u investicionom bankarstvu i, prema tvrdnjama autora objave, nikada nisu pokazivali interesovanje za radionicu. Štaviše, ranije su njegov posao opisivali kao posao bez perspektive.

Otac je tada predložio da brat i sestra dobiju po 30 odsto vlasništva, dok bi sinu koji je razvijao poslovanje pripalo 40 odsto.

Pored toga, oboma bi bile ponuđene dobro plaćene rukovodeće pozicije.

Muškarac je smatrao da takva raspodela nije pravedna, naročito zato što brat i sestra nisu učestvovali u razvoju kompanije.

- Ako nam treba menadžer sa platom od 200.000 dolara godišnje, zaposlio bih nekoga ko ima iskustva u ovoj industriji - napisao je na Reditu.

Porodični dogovor koji nikada nije stavljen na papir

Sukob je postao još ozbiljniji tokom sastanka sa advokatom specijalizovanim za porodične kompanije.

Brat i sestra predstavili su petogodišnji plan prema kojem bi sestra postala izvršna direktorka, brat finansijski direktor, dok bi čovek koji je razvio radionicu bio zadužen za operativno poslovanje.

Na kraju tog perioda, svi bi imali jednake vlasničke udele.

Otac je podržao njihov predlog. Muškarac je zauzvrat predložio da njemu pripadne 66 odsto kompanije, a bratu i sestri po 17 odsto.

Međutim, tada je postalo jasno koliko ga je koštalo to što se godinama oslanjao na očevu reč.

Iako je sebe smatrao ravnopravnim partnerom, nikada nisu formalizovali vlasnički odnos. Zbog troškova i nedostatka vremena odlagao je sređivanje dokumentacije, pa je otac pravno ostao jedini vlasnik kompanije.

- Tehnički, ja ne posedujem ništa - priznao je.

Odluka koja je promenila sve

Prelomni trenutak dogodio se kada su brat i sestra posetili radionicu. Prema njegovoj tvrdnji, odbili su čak i da se rukuju sa mehaničarima jer su im ruke bile masne od posla.

Pokušao je da ubedi roditelje da bi bilo bolje da se brat i sestra postepeno uključe u poslovanje, ali njegov predlog nije prihvaćen.

Tada je odlučio da krene sopstvenim putem. Obratio se jednom od najvećih klijenata, koji mu je ujedno bio i mentor, i predstavio ideju o otvaranju nove radionice.

Klijent mu je ponudio pozajmicu od 250.000 dolara, sa rokom otplate od tri godine.

Muškarac je iznajmio prostor u kojem je porodična radionica ranije poslovala, uložio ušteđevinu u četiri vozila i skoro 45.000 dolara u alat.

Sedmorica mehaničara odlučila su da mu se pridruže. Još važnije, osam velikih klijenata pristalo je da svoje poslove prebaci u njegovu novu radionicu.

Prema njegovim navodima, ti klijenti donosili su približno 65 odsto prihoda porodične kompanije.

Tako je čovek koji formalno nije posedovao nijedan deo posla koji je godinama razvijao uspeo da započne sopstveno poslovanje, ali je njegova odluka istovremeno ozbiljno ugrozila prihode očeve firme.

Uspeh koji je podelio porodicu

Iako je odlučio da se osamostali, muškarac priznaje da zbog svega oseća krivicu.

- Znam da su kultura i posao koje sam izgradio nestali, pa ne osećam da nešto uništavam, ali ipak osećam krivicu - napisao je.

Njegova objava podstakla je druge korisnike Redita da podele slična iskustva sa porodičnim kompanijama.

Neki su opisivali kako su naslednici bez iskustva preuzimali uspešne firme, povećavali sopstvene plate i donosili odluke zbog kojih su dugogodišnji zaposleni odlazili.

Drugi su govorili o porodičnim sukobima koji su završavali potpunim prekidom odnosa.

Priča je tako otvorila pitanje koje prevazilazi jedan porodični spor - koliko vrede godine rada i stvaranja poslovanja ako vlasništvo nikada nije jasno definisano?

U ovom slučaju, čovek koji je porodičnu radionicu pretvorio u milionski posao na kraju je odlučio da sve počne iznova, ovog puta u kompaniji koju sam kontroliše.

(Telegraf Biznis)