EU ipak pogurala "chat control" zakon, privatne poruke svih građana i dalje pod rizikom

Evropske zemlje su posle višegodišnjih svađa i ogromnog pritiska javnosti konačno postigle dogovor o zakonu koji omogućava skeniranje privatnih poruka, što ponovo otvara pitanje masovnog nadzora nad građanima. Iako je najkontroverzniji deo propisa formalno izbačen, stručnjaci upozoravaju da "chat control" nije poražen, već samo prepakovan.

Nakon više od dve godine blokada, protivljenja i masovnih protesta, zemlje EU su u sredu usvojile zajedničku poziciju o tzv. Zakonu o sprečavanju širenja materijala o seksualnom zlostavljanju dece, koji je u javnosti poznat kao chat control. Ovaj zakon bi, u originalnoj verziji, omogućio vlastima da nalože tehnološkim kompanijama da automatski skeniraju sve privatne poruke građana.

Teme za vas

Ogromno protivljenje stručnjaka za privatnost, organizacija za zaštitu ljudskih prava i samih građana više puta je oborilo glasanje, poslednji put u oktobru, kada je masovna mobilizacija širom Evrope ponovo blokirala usvajanje. Sada je kompromis ipak postignut, ali uz ozbiljna upozorenja da opasnost po privatnost nije nestala.

Skeniranje poruka ostaje "dobrovoljno", ali strah od masovnog nadzora i dalje postoji

Najvažnija promena u novoj verziji zakona jeste to što je izbačena obavezna naredba za skeniranje poruka, zbog koje je zakon i dobio naziv chat control. Umesto toga, države članice su prihvatile da skeniranje ostane dobrovoljna mera, koju platforme mogu sprovesti kako bi smanjile pravni rizik.

Istovremeno je naglašeno da enkripcija poruka ne sme biti narušena, što je bila jedna od ključnih tačaka spora. Ipak, kritičari upozoravaju da se time problemi ne rešavaju suštinski, već da se odgovornost samo prebacuje na privatne kompanije, koje bi iz straha od kazni mogle preventivno da skeniraju sve poruke.

Bivši evroposlanik i aktivista za privatnost Patrik Brajer smatra da je ovim potezom otvoren put ka prikrivenom masovnom nadzoru. Prema njegovim rečima, ako se dobrovoljno skeniranje prizna kao prihvatljiva zaštitna mera, kompanije će imati opravdanje da bez razlike pregledaju svu komunikaciju svojih korisnika.

Deca u fokusu, ali i dalje nema konačnog rešenja

Evropska komisija je još 2022. godine predložila ovaj zakon zbog dramatičnog rasta broja slučajeva seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Samo tokom 2024. godine globalna mreža INHOPE obradila je skoro 2,5 miliona sumnjivih slučajeva, što je rast od čak 218 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Evropski parlament je još krajem 2023. godine usvojio blažu verziju zakona, sa značajno smanjenim obavezama za platforme. Sada, pošto su i države članice usaglasile stav, počinju pregovori između Saveta, Komisije i Parlamenta o konačnoj verziji zakona.

Ti pregovori mogu da traju mesecima, a važeća privremena pravila o dobrovoljnom skeniranju ističu u aprilu 2026. godine. Ako se do tada ne usvoji novi zakon, kompanije ostaju bez pravnog osnova za borbu protiv ovakvog sadržaja, zbog čega se ceo proces sada odvija pod ogromnim vremenskim pritiskom.

Organizacije za zaštitu dece poručuju da je postignuti dogovor tek prvi korak i da samo zadržavanje postojećeg stanja nije dovoljno, dok stručnjaci za privatnost upozoravaju da je put ka digitalnom nadzoru i dalje otvoren, samo su alati postali tiši i manje vidljivi.

(Telegraf Biznis)