Šef IBM-a razbio najveći mit AI industrije: Bilioni dolara bačeni na data centre nikada se neće isplatiti

Bilioni dolara koje tehnološke kompanije trenutno bacaju na AI data centre nikada se, po sadašnjim uslovima, neće isplatiti. Ovo je otvoreno poručio izvršni direktor kompanije IBM Arvind Krišna i time prvi put javno udario direktno na najskuplju opsesiju tehnološke industrije današnjice, trku ka AGI.

Dok kompanije poput Googlea, Mete i OpenAI pumpaju nezabeležene svote u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, Krišna tvrdi da je matematika nemilosrdna i da povraćaj investicija jednostavno ne postoji po današnjim cenama.

Teme za vas

Prema njegovim rečima, samo jedan data centar snage jednog gigavata danas košta oko 80 milijardi dolara, a planovi najambicioznijih igrača idu i do 100 gigavata. Kada se to sabere, dolazi se do brojke od čak 8 biliona dolara ukupnih ulaganja samo u računarsku infrastrukturu.

Povraćaj koji ne postoji i hardver koji zastareva za pet godina

Arvind Krišna objašnjava da je problem dodatno pogoršan činjenicom da hardver u AI data centrima ima ekstremno kratak životni vek. Prema njegovoj proceni, specijalizovani čipovi za veštačku inteligenciju moraju da se zamene nakon otprilike pet godina.

Drugim rečima, kompanije ne samo da ulažu bilione dolara unapred, već su primorane da taj ciklus ponavljaju iznova i iznova, dok se zarada ne približava nivou potrebnom da pokrije ni kamate, a kamoli samu investiciju. Krišna otvoreno tvrdi da bi za povraćaj takve sume bilo potrebno najmanje 800 milijardi dolara profita godišnje, što smatra nemogućim u realnim tržišnim uslovima.

Ovakav stav direktno je suprotan optimizmu koji javno pokazuje izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman, koji veruje da će se kroz razvoj veštačke inteligencije otvoriti novi izvori prihoda. Krišna, međutim, kaže da je to lično uverenje, ali ne i finansijska realnost.

On dodatno naglašava da ni sama ideja AGI-ja, odnosno veštačke inteligencije koja bi bila sposobnija od čoveka u kompleksnim zadacima, praktično nema šanse da bude ostvarena sa postojećom tehnologijom. Prema njegovoj proceni, šansa da se to desi bez potpuno novog tehnološkog proboja nalazi se između nula i jedan odsto.

U tom stavu nije usamljen. Sve više ljudi iz samog vrha industrije otvoreno priznaje da je AGI u ovom trenutku više tržišni slogan nego realan cilj. Ipak, uprkos skepticizmu, ulaganja nastavljaju da rastu i to tempom koji do sada nije viđen ni u jednoj tehnološkoj oblasti.

Krišna ipak ne osporava značaj veštačke inteligencije u poslovnom svetu. Naprotiv, smatra da aktuelni alati već sada stvaraju ogromne pomake u produktivnosti i da će to doneti bilione dolara nove vrednosti u poslovnom sektoru. Ono što kategorično odbacuje jeste ideja da se put do te vrednosti gradi beskonačnim širenjem data centara i sirovim povećanjem računske snage.

Drugim rečima, dok ceo svet gura gas do daske u najskuplju tehnološku trku u istoriji, šef IBM-a prvi javno priznaje ono o čemu mnogi već potajno pričaju: račun jednostavno ne postoji.

(Telegraf Biznis)