Nestaju na hiljade ljudi, stotine završavaju mrtvi, Japan sada spas traži u robotima i veštačkoj inteligenciji

Japan se suočava sa jednom od najtežih demografskih i zdravstvenih kriza u savremenom svetu. Samo tokom prošle godine više od 18.000 starijih osoba obolelih od demencije napustilo je svoje domove i nestalo, a skoro 500 njih je pronađeno mrtvo. Policija upozorava da su ovakvi slučajevi u prethodnoj deceniji bukvalno udvostručeni.

Ljudi stariji od 65 godina danas čine skoro 30 odsto ukupne populacije Japana, što je drugi najveći udeo na planeti, odmah iza Monaka. Istovremeno, zemlja ima sve manji broj radno sposobnih ljudi, dok su stroga ograničenja za dolazak stranih negovatelja dodatno pogoršala situaciju u sistemu brige o starijima.

Teme za vas

Vlada je demenciju proglasila jednim od svojih najhitnijih prioriteta, a Ministarstvo zdravlja procenjuje da će troškovi lečenja i socijalne zaštite povezani sa demencijom dostići čak 14 biliona jena do 2030. godine, što je oko 90 milijardi dolara. Novi plan države jasno pokazuje jedno, tehnologija postaje ključni alat u borbi protiv ove krize.

GPS nadzor, AI dijagnostika i roboti kao novi čuvari starijih

Širom Japana već se masovno koriste GPS sistemi za praćenje osoba sa demencijom, a u pojedinim regionima stariji dobijaju nosive GPS uređaje koji automatski obaveštavaju nadležne ukoliko napuste bezbednu zonu. U nekim gradovima čak i radnici u prodavnicama dobijaju obaveštenja u realnom vremenu i pomažu u potrazi, što je pretvoreno u svojevrsnu lokalnu mrežu spasavanja.

Paralelno sa tim, kompanije Fujitsu i Acer Medical razvile su sistem aiGait koji uz pomoć veštačke inteligencije analizira hod, držanje i pokrete tela. Na osnovu usporenog okreta, nestabilnosti ili sitnih koraka, lekari mogu da otkriju rane znakove demencije mnogo pre nego ranije i tako na vreme započnu terapiju.

Foto: Tanjug/AP

Na Univerzitetu Vaseda razvija se humanoidni robot AIREC, težak 150 kilograma, zamišljen kao budući pomoćnik u nezi. On već sada može da pomogne pri oblačenju, da sprema jednostavne obroke i slaže veš. Naučnici se nadaju da će u narednim godinama moći da menja pelene i sprečava pojavu rana kod nepokretnih pacijenata. Slični roboti već rade u domovima za stare, gde puštaju muziku, vode lagane vežbe i prate stanje pacijenata tokom noći.

Mali roboti za društvo i kafić gde greške nisu problem

Tehnologija ne ulazi samo u medicinski deo problema, već i u borbu protiv usamljenosti. Kompanija Sharp razvila je malog robota Poketomo, visokog 12 centimetara, koji staje u džep ili torbu. On podseća na uzimanje terapije, daje informacije o vremenu i vodi razgovor sa korisnicima koji žive sami, kako bi se smanjila društvena izolacija.

Ipak, u Japanu se sve glasnije ponavlja i upozorenje da roboti ne smeju da zamene ljude, već samo da ih dopune. To se najbolje vidi u restoranu pogrešnih porudžbina u Tokiju, gde osobe sa demencijom rade kao konobari. Gosti znaju da mogu dobiti pogrešno jelo, ali upravo u tome je poenta, da ljudi ostanu aktivni, uključeni i dostojanstveni.

Jedan od konobara, Tošio Morita, koristi cveće da bi zapamtio koje je jelo naručeno za koji sto. I pored kognitivnog propadanja, uživa u druženju sa gostima, dok njegovoj porodici ovaj posao donosi dragoceni predah. Ovaj kafić je postao simbol onoga što stručnjaci danas sve češće naglašavaju, tehnologija može pomoći, ali ljudska bliskost ostaje nezamenljiva.

Japan se tako nalazi usred velike društvene prekretnice, u kojoj se roboti, veštačka inteligencija i zajednica zajedno bore protiv bolesti koja će u narednim decenijama pogoditi ogroman deo sveta.

(Telegraf Biznis)