Da li bitkoin gubi zamah posle godina rasta?

Bitkoin je na putu da zabeleži prvi godišnji pad još od 2022. godine, jer su globalni makroekonomski pritisci i slabljenje investicionog entuzijazma opteretili najveću kriptovalutu na svetu. Iako je tokom godine dostigao nove istorijske maksimume, završnica je znatno slabija, a cena je sada više od 6% niža u odnosu na početak godine.

Time se prekida dvogodišnji niz rasta i potvrđuje koliko je kripto-tržište postalo osetljivo na šira finansijska kretanja.

Teme za vas

Početak godine bio je izrazito optimističan. Političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama podstakle su očekivanja blaže regulacije i povoljnijeg okruženja za digitalnu imovinu.

Bitkoin je snažno porastao, prateći rast akcija, a tržištem je zavladalo uverenje da kriptovalute ulaze u novu fazu stabilnijeg i dugoročnog rasta. U ranu jesen cena je premašila 126.000 dolara, što je dodatno ohrabrilo investitore.

Međutim, taj optimizam se brzo pokazao krhkim. U oktobru su nove najave o carinama i trgovinskim tenzijama uzdrmale globalna tržišta. Kriptovalute su reagovale naglim padom, a tržište je doživelo talas prinudnih likvidacija pozicija zasnovanih na zaduživanju, najveći u istoriji kripta.

Od tog trenutka, bitkoin je teško pronalazio stabilno tlo, a kraj godine dočekuje daleko ispod svog vrhunca.

Stručnjaci ističu da ovakvo kretanje ukazuje na dublju promenu u prirodi bitkoina. Nekada posmatran kao alternativna investicija koja se ne kreće u skladu sa akcijama, danas sve više pokazuje osobine klasične „rizične imovine“.

Tokom više perioda ove godine, cena bitkoina kretala se gotovo paralelno sa američkim berzama, rastući u trenucima optimizma i padajući kada su dominirali strahovi od inflacije, kamatnih stopa ili pre naduvanih tehnoloških sektora.

Razlog za to leži u širem prihvatanju kriptovaluta. Ulazak velikog broja malih i institucionalnih investitora doveo je do toga da kripto-tržište reaguje na iste faktore koji utiču na akcije i druga rizična ulaganja.

Očekivanja monetarne politike, trgovinski sukobi i nervoza oko visokih vrednovanja sada imaju snažan uticaj i na digitalnu imovinu.

Regulatorna pitanja dodatno komplikuju sliku. Iako su u SAD ostvareni određeni pomaci u korist industrije, ključni zakoni koji bi doneli dugoročnu jasnoću još nisu usvojeni. To ostavlja tržište u neizvesnosti.

Godina koja se završava pokazuje da bitkoin više nije izolovan fenomen, već deo globalnog finansijskog sistema sa svim prednostima, ali i rizicima koje to nosi, što će se u najskorijoj budućnosti i potvrditi.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)