Evropa želi da se otkači od američkih tehnoloških giganata i ima plan kako to da uradi

Evropska komisija je otvorila novu javnu konsultaciju koja jasno pokazuje u kom pravcu Brisel želi da ide. Cilj je da Evropa smanji zavisnost od američkih tehnoloških giganata i prestane da gradi digitalnu budućnost na platformama koje ne kontroliše. U fokusu je open source, ali ne kao sporedni dodatak, već kao osnova evropske digitalne suverenosti.

U dokumentu "Call for Evidence", objavljenom ove nedelje, Evropska komisija navodi da je oslanjanje na neevropske tehnološke dobavljače postalo strateški rizik. Taj problem se, prema Briselu, proteže od cloud servisa i veštačke inteligencije, do kritične infrastrukture i industrijskih sistema. Konsultacija traje od 6. januara do 3. februara i predstavlja prvi korak ka formalnoj strategiji pod nazivom "European Open Digital Ecosystems".

Teme za vas

Prema oceni Komisije, trenutni model ograničava izbor, slabi konkurentnost evropskih kompanija i otvara ozbiljne probleme u lancima snabdevanja. Open source se vidi kao izlaz iz tog ćorsokaka, jer omogućava razvoj raznovrsnih, bezbednih i kvalitetnih digitalnih rešenja koja mogu da budu realna alternativa vlasničkim platformama.

Evropska komisija otvoreno priznaje da se između 70 i 90 odsto modernog softvera već oslanja na open source komponente. Problem, međutim, nije u razvoju koda, već u tome što se ekonomska i strateška vrednost tog rada često završava u rukama velikih tehnoloških kompanija van Evrope. Drugim rečima, Evropa gradi, a drugi zarađuju i kontrolišu ekosistem.

Nova strategija zato ide mnogo dalje od prethodne, koja je u periodu od 2020. do 2023. bila fokusirana uglavnom na internu upotrebu open source softvera unutar EU institucija. Sada Brisel želi da open source tretira kao ekonomski, bezbednosni i politički resurs, direktno povezan sa suverenitetom, konkurentnošću i sajber bezbednošću.

U plan su uključeni cloud, veštačka inteligencija, sajber bezbednost, otvoreni hardver i industrijski softver, uključujući primenu u automobilima i proizvodnji. Ključna poruka je jasna: više se ne ide na eksperimentalne projekte, već na skaliranje i masovnu primenu.

Komisija priznaje i sopstvene greške. Iako je EU finansirala brojne inicijative poput Next Generation Internet, RISC-V arhitekture i otvorenog softvera za vozila, veliki broj projekata nikada nije uspeo da pređe iz faze grantova u održiv tržišni proizvod. Sam novac, zaključuje Brisel, nije dovoljan.

Zato se sada razmatra čitav niz konkretnih poteza, od podsticaja da javni i privatni sektor aktivno doprinosi open source projektima, preko podrške evropskim open source kompanijama, do pomoći startapima koji zapnu u fazi rasta. Poseban akcenat stavlja se i na transparentnost lanaca snabdevanja, gde otvoreni kod može da olakša otkrivanje bezbednosnih propusta.

Open source je već duboko povezan sa moći velikih platformi, a američke kompanije danas monetizuju ogroman deo zajednički razvijenog koda. Čak je i GitHub, u vlasništvu Microsofta, nedavno upozorio da je održivost open source infrastrukture ozbiljno ugrožena, što potvrđuje da problem više nije marginalan, već sistemski.

(Telegraf Biznis)