U ovo mesto na kraju sveta biće uložene milijarde kako bi se izgradio "mozak" svetske veštačke inteligencije

Divlja Patagonija u Argentini privlači sve veće interesovanje investitora u potrazi za lokacijama za gigantske podatkovne centre, koji su privučeni niskim temperaturama ovog regiona, obnovljivim izvorima energije, gasom iz škriljaca i prostranim, praznim zemljištem.

Dok se tehnološki giganti, poznati kao hyperscaler-i, utrkuju širom sveta u izgradnji serverskih farmi i pritom nailaze na prepreke usled kampanja usmerenih protiv podatkovnih centara, projekti u početnim fazama u Argentini razvijaju se bez velike pažnje javnosti, piše Reuters.

Teme za vas

Pošto građani Argentine još uvek nisu osetili uticaj velikih data centara, u zemlji ne postoji otpor prema serverskim farmama poput onog u SAD, gde kritičari tvrde da oni preopterećuju lokalne električne mreže, štete životnoj sredini i povećavaju račune za struju. Zagovornici, s druge strane, navode da su ovi objekti ključni za procvat veštačke inteligencije, da generišu značajne prihode od lokalnih poreza i da se mogu učiniti održivijim.

Patagonija kao obećana zemlja

Region Patagonije nalazi se na samom jugu Južne Amerike, poznat po svojim oštrim planinskim vrhovima, pustinjskim pejzažima i masivnim glečerima. U argentinskoj provinciji Neuken, smeštenoj u Patagoniji, veliki proizvođač električne energije "Pampa Energia" zagovara izgradnju podatkovnog centra koji bi se nalazio pored kompanijske termoelektrane "Loma de la Lata". Trošio bi do 500 megavata energije iz obližnjeg nalazišta "Vaka Muerta", jednog od najvećih svetskih nalazišta gasa iz škriljaca, izjavio je Ruben Turijenco, komercijalni direktor kompanije za električnu energiju.

Foto: Tanjug/AP

Domorodačke porodice naroda Mapuče žive u ovom ruralnom području i istorijski su ulazile u sukobe sa energetskim kompanijama. "Pampa" je počela da proučava projekat, o kome se ranije nije izveštavalo, nakon što je početkom ove godine primila upite o potencijalnim projektima data centara.

Milejeve reforme privlače investitore

Pažnja usmerena na Argentinu dolazi u trenutku stabilnije makroekonomije u zemlji koja je istorijski bila pogođena visokom inflacijom. Pod predsednikom Havijerom Milejem, koji je stupio na dužnost u decembru 2023. godine, Argentina je privukla velike investicije u naftni i rudarski sektor kroz podsticajni režim RIGI, koji pruža poreske olakšice i regulatornu stabilnost, uz istovremeno jačanje veza sa Vašingtonom.

Kompanija OpenAI objavila je prošlog oktobra da će se udružiti sa lokalnom kompanijom Sur Energy na projektu podatkovnog centra pokretanog čistom energijom, vrednog do 25 milijardi dolara, sa kapacitetom do 500 MW. U julu je argentinska agencija za komunikacije saopštila da namerava da izgradi drugu terminalnu stanicu za optičke kablove kako bi Patagoniju učinila pristupačnijom za podatkovne centre.

Argentina trenutno ima samo male podatkovne centre, koncentrisane u Buenos Ajresu, i zaostaje za svojim susedima. Amazon.com napreduje sa projektom gigantskog podatkovnog centra u Čileu, dok Alfabetov Google gradi jedan u Urugvaju. U maju je Paragvaj podelio planove za data centar uz podršku Tajvana.

- Svi traže energiju, zato međunarodni investitori i gledaju Argentinu. Ali reći da imate energiju nije dovoljno - rekla je Hadasa Luc, suosnivačica "Cloud2Ground"-a, savetodavne firme za podatkovne centre iz SAD.

Perito Moreno, foto Pixabay

Neki investitori bi mogli da sačekaju predsedničke izbore u Argentini 2027. godine i prate Milejev predloženi Super RIGI, još jedan zakonodavni okvir sa većim poreskim olakšicama.

- Ako se ta neizvesnost otkloni i dobijemo opciju u Argentini koja je prihvatljiva za banke, investitori će preuzeti rizik - rekla je Luc.

Privlačnost Patagonije

"Pampa Energia" trenutno daje ponude cena energije zainteresovanim stranama i cilja postizanje početnih sporazuma do kraja 2026. godine, rekao je Turijenco. Investitori prvo žele manji pilot-projekat od 20 MW do 40 MW, pre nego što pređu na proširenje. Električna infrastruktura za 500 MW koštala bi skoro 900 miliona dolara, dodao je.

Neuken nudi hladnu klimu koja smanjuje troškove hlađenja, kao i pristup hidroenergiji i gasu iz nalazišta "Vaka Muerta", rekao je Ruben Ečeveri, sekretar Pokrajinskog veća za razvoj.

- Ono što zamišljamo jeste klaster ili ekosistem data centara, gde će prvi izgrađeni objekat otkloniti zablude i rizike - rekao je on.

Ečeveri je odgovarao na upite različitih strana, uključujući FlexDomes, američku kompaniju za ekološke podatkovne centre koja traži investitore za projekat u Neukenu. Prva faza za 120 MW IT opterećenja koštala bi 1,4 milijarde dolara i koristila bi energiju iz nalazišta "Vaka Muerta", rekao je Gabrijel Obrador, koji predstavlja ovu kompaniju u Argentini.

U međuvremenu, u južnoj provinciji Čubut, poljska kompanija Green Capital saopštila je u julu da planira data centar koji bi u prvoj fazi dostigao 300 MW i koštao 3 milijarde dolara, ali bi na kraju mogao da dostigne i 3.000 MW, prema rečima Marte Zlotkovske, njihove direktorke za međunarodni razvoj i podatkovne centre. Kompanija trenutno iznajmljuje oko 1.298 kvadratnih kilometara zemljišta južno od grada Trelev za izgradnju vetroelektrana i solarnih parkova - projekat ima za cilj izbegavanje korišćenja nacionalne električne mreže - ali su joj potrebni investitori i planira da se prijavi za podsticajni režim investiranja 2027. godine.

U provinciji Buenos Ajres kompanije takođe pretražuju terene. "Pampa Energia" se dogovorila da obezbedi 30 MW za prvu fazu podatkovnog centra u slobodnoj trgovinskoj zoni u gradu Baija Blanka, poznatom po energiji vetra. Pablo Amarele, generalni direktor koncesionara te zone, rekao je da je kompanija započela izgradnju IT parka i da konačne ugovore o investicijama očekuje krajem 2026. godine.

Hyperscaler-i koji iznajmljuju prostor razmatraju proširenje i istražuju "mogućnosti koje su ranije bile neizvodljive", rekao je Arijel Grajzer, predsednik Argentinske internet komore.

Infrastrukturni izazovi

Iako Patagonija ima energetske resurse i povoljnu klimu, infrastruktura i povezanost i dalje predstavljaju prepreke.

- To nije proizvod koji traži kupca - neko to mora i da izgradi - rekla je Luc, konsultantkinja.

Stručnjaci upozoravaju da ne treba izjednačavati najave sa čvrstim projektima.

- Interesovanje postoji i ima mnogo igrača, ali projekat mora da počne sa realizacijom - rekao je Gustavo Kastanjino, direktor za korporativne poslove u kompaniji "Genneia", vodećoj argentinskoj kompaniji za obnovljivu energiju.

Luis Šiling, kopredsedavajući za Latinsku Ameriku u "iMasons"-u, američkoj neprofitnoj organizaciji koja povezuje stručnjake za digitalnu infrastrukturu, tri puta je odlagao putovanje na kom je trebalo da povede predstavnike kompanija u obilazak lokacija u Patagoniji. Putovanje je sada zakazano za februar.

- Osećali bi se prijatnije kada bi Milej bio ponovo izabran - rekao je.

Zapravo, Milej je radio na tome da privuče velike tehnološke kompanije (Big Tech).

U maju 2024. godine otputovao je u Silicijumsku dolinu kako bi se sastao sa tadašnjim generalnim direktorom kompanije Apple, Timom Kukom, kao i sa izvršnim direktorima Samom Altmanom ("OpenAI"), Sundarom Pičajem ("Google") i Markom Zakerbergom (Meta Platforms), u nameri da podstakne investicije, uključujući i one u Patagoniji. Milijarder i investitor Piter Til kupio je 1% udela u "Vista Energy", vodećem proizvođaču nafte koji posluje u nalazištu "Vaka Muerta", prema regulatornoj prijavi iz avgusta.

Argentina "ranije nije zaista bila na mapi", rekao je Martin Varsavski, argentinski osnivač pet takozvanih "jednoroga" (startapova procenjenih na više od milijardu dolara). "To je bilo poput pobadanja argentinske zastave uz poruku: 'Ovde leži zemlja sa obiljem energije i odličnim uslovima za investicije".

Altman je objavio projekt kompanije OpenAI 17 meseci kasnije. U avgustu je Karđeman za Bloomberg Linea izjavio da radi sa provincijom Neuken na identifikaciji lokacije i da je "lopta sada u dvorištu kompanije OpenAI da potpiše konačni ugovor i pokrene projekat".

(Telegraf Biznis)