Nana Fata iz Mostara ima 111 godina, a sada je zapostila svoj 104. Ramazan: Preživala je tri rata, a evo kako gleda na veru i praznike (VIDEO)

Fata Husić iz Mostara, koja od svoje sedme godine redovno posti i predano praktikuje muslimanske verske obaveze, jedinstveni je primer vernice koja je u svojoj 111. godini uz molitvene pripreme postila i 104. Ramazan.

NE OSEĆA GLAD I ŽEĐ

Preporučujemo

Nana Fata, koja tvrdi da je najstarija Hercegovka sa 111 godina, ugostila je ekipu Agencije Anadolija (AA) u svom domu u mostarskom naselju Zalik. Kazala je da se dobro oseća i da joj je post navika od ranog detinjstva, koji neće propuštati dok god bude znala za sebe.

- Nikad nisam ni gladna ni žedna. To mi Alah da svake godine. Ako Bog da i ovaj ramazan, ne daj Bože kakvo zlo, ako Bog da ja ću to postiti. To sam naučila i pet vakat namaza, to ne propuštam. Meni to godi, jer sam navikla i sav moj rod i porod u tome živi. Čim zapostim nisam gladna ni žedna. Po ceo dan nema nikoga, svi se raziđu, a ja se s ovim (pokazuje tepih) razgovaram. Učim, 33 šarta proučim svaki dan i uveče pet vakat namaza izučim pa onda opet ponavljam uveče što danas učim - pojašnjava Fata.

U molitvi provodi i vreme kad ne može da spava tokom noći, jer, kako kaže, nije više u godinama kad radi pa nema od čega da se umori da bi bila željna sna i odmora.

Ističe da više ne sprema ni iftare, jer to rade za nju unuci i neveste koji se uz spremanje doma pobrinu i za bajramsku trpezu. No, kako kaže, oni u skladu sa vremenom u kojem žive spremaju sve u modernom stilu. Zbog toga im često priča o običajima da se ne bi izgubili. Posebno joj je važno napomenuti da halva tokom ramazana ima posebno značenje za muslimane.

RADOST DELI SA KOMŠIJAMA

U porodici Husić čuva se i tradicija spremanja baklave, koju, kako kaže, sprema nevesta po receptu svoje rahmetli majke koja je bila vrsna kuvarica, ali i puno jela koje mladi vole. No njoj je važna tradicija spremanja supe i japraka ili dolme, jer jaku hranu njene godine ne dozvoljavaju.

Trpeza je uvek bogata, ali ono što je njoj najvažnije za Bajram jeste dolazak brojnih gostiju i iskrena radost Bajrama koja se u njihovoj porodici i komšiluku deli.

- Ima komšija... Boga mi ih za Bajram dođe dosta, iz Nevesinja, iz Kruševljana... Koje su god komšije bile dođu mi. Boga mi i ja dok sam mogla nisam ih zaboravljala što se ženilo i udavalo i rodilo, sam svakome dar dala - kaže Fata za Agenciju Anadolija.

Sad ne može, ali kaže da mlađim generacijama uvek govori kako treba paziti na komšije i deliti radost sa njima.

- Koliko god tabana kročiš kad ideš na dženazu toliko na nogama ti meleka stane. To je sevap. I petkom ako ne propustiš vakta, Boga mi ti je i to dobar dar, jer Alah nas ne bije štapom već belajom. Ako budeš dobro radila bićeš darovana, ako slabo bićeš kažnjena - postulati su koje nana Fata živi i često ponavlja.

Foto: Tanjug/AP

POST JE MNOGO VIŠE OD ODRICANJA OD HRANE

Starica priča kako i danas ima ljudi koji veruju i dodaje da je žalosno videti puno onih koji nisu svesni da se gresi i dobra dela mere i da će doći dan kada će svi za njih odgovarati.

- Ako pretegnu gresi nećeš u dženet, ako (pretegnu) sevapi hoćeš u dženet, jer mandalom su vrata zatvorena. Ako budeš dobar, otvorena će ti vrata biti, ako budeš grešila, Boga mi, zatvorena su vrata. Alah, kod njega nema šala ni belaja, u to što veruješ on ti prizna - ističe Fata.

Ona podseća na smisao vere i učenja Kurana. Naglašava da je važno da svaki vernik na početku ramazana zna da post nije samo odricanje od hrane, nego puno više od toga. To uključuje strpljivost i razumevanje za druge te ističe da i za post treba znanje.

- Ko ima život, ako ima meso i jaku hranu može pojesti, može malo bolje i postiti, a ko slabu hranu ima, a posti, Boga mi, i ogladni. Šta će mladić da posti ako je slaba hrana, a radi, njemu će Alah oprostiti. Ali treba dati sadaku, koliko u ruku može stati, toliko te sadaka čuva, ona vazda jedna dlaka iznad glave ide kod svakoga, ako padne na glavu i nešto ružno kažeš, nije dobro - kaže Fata.

Foto: Tanjug / AP

PREŽIVELA JE TRI RATA

Zbog toga savetuje vernike muslimane da sa "Bismilom" (u ime Boga), ulaze u kuću i izlaze iz kuće i automobila, jer smatra da bez toga i prave vere nema ni života. To je spoznala kao dete u Prvom svetskom ratu, kad još nije znala zašto plaču majka, tetka i nana ispraćajući njenog oca u rat, jer vjeruje da su molitve, post i sadaka oca i spasili.

- Kad je otac otišao u rat, plaču nana, tetka i majka, a ja ne znam ni što one plaču. Kad su došli iz rata tata i sedam ih je došlo s njim. Svaki ranjen samo tata nije. Onda znam dobro - priseća se nana Fata napominjući kako je preživela dva svetska rata i treći koji se dogodio u BiH, ali u veri nikad nije posustala.

Zbog toga poručuje svima, a posebno mladima, da su molitva, post i sadaka ono što je Bogu drago, a svakom čoveku potrebno. Isto tako poručuje da treba radost Bajrama deliti sa svakim.

- Kad je Bajram, nemoj vikati "hajde jedi samo" kad je Bajram dočekaj ga draga srca i podeli Bajram. Dočekaj ga draga srca kao da su ti najdraži. I dušmanin ako je ulegao izaći će prijatelj - zaključuje nana Fata.

Poželela je svim vernicima muslimanske veroispovesti da u radosti provedu ramazan i punog srca dočekaju najveći muslimanski praznik i da na kraju podele radost sa čitavim svetom.

(Telegraf.rs/aa.com.tr)