Uspešan recept jedne zemlje: Šta to Španija ima što Srbija nema, gde grešimo sa malinama i kako smo zajedno napravili hit u svetu

Srbija i Španija sve više sarađuju u oblasti poljoprivrede, a Španija, kao riznica Evrope nesebično deli recepte Srbiji za uspeh. Iz toga su se rodili konkretni rezultati, tako da dve kompanije sada zajednički beleže rekorde u svetu. Povećala se i međusobna trgovina, a mi polako unosimo njihovu tehnologiju na njive.

O tome je u intervjuu za Telegraf Biznis govorio Havijer Alvares, šef Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije.

Kako kaže, Španija zna kako, i ima pomoć, a Srbija ima prirodnu prednost.

• Španija je i ove godine Srbiji predstavila najnapredniju poljoprivrednu tehnologiju u okviru Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, zašto baš Srbija? Koliki je značaj sajma za vas? Kakvo je dosadašnje iskustvo? Ima li povratnih reakcija nakon zavšenog sajma

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španij

- Kao i ostale zemlje izlagači, Španija je prepoznala važnost koju ima Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu, ne samo za Srbiju, već za ceo region. Imajući u vidu da je Španija zemlja u kojoj poljoprivreda i poljoprivredna tehnologija imaju značajnu ulogu, smatramo da je logično da budemo prisutni na ovom sajmu i predstavimo se srpskoj i regionalnoj publici.

Dobre rezultate iz prethodnih godina potvrđuje činjenica da su neke od kompanija ove godine četvrti put zaredom izlagale na nacionalnom štandu Španije. Osim toga, primetili smo i da Španija postaje prepoznatljiva u ovom sektoru otkako učestvujemo na sajmu. Ovaj sajam je odlična prilika da proizvođači stupe u direktan kontakt sa distributerima i krajnjim klijentima , a ujedno španske kompanije preko novosadskog sajma mogu da se predstave celom regionu -

- Poljoprivredni sektor u Srbiji reste, ima dosta potencijala i to je jedan od razloga zbog kojih španske kompanije na Srbiju gledaju kao na strateški važno tržište, i ti utisci nakon sajma nas posebno raduju -

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije

• Poznati se u svetu po inovacijama kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, na koju tehnologiju ste najponosniji?

- Španija je razvila kvalitetnu tehnologiju u različitim sektorima, ali ako bih morao da istaknem samo jedan, svakako bih istakao plastenike i sisteme za navodnjavanje. Osim toga, to su proizvodi po kojima je Španija poznata širom sveta. Španske kompanije su razvile kvalitetna rešenja koja omogućuju veću efikasnost i umanjenje troškova. Upravo je to omogućilo Španiji da razvije poljoprivrednu proizvodnju u delovima zemlje sa nepovoljnim klimatskim uslovima, kao na primer na sušnom jugu, koji karakterišu visoke temperature i ne naročito plodno tlo.

Međutim, ništa manje nisu važna ni sredstva za zaštitu i prihranu biljaka, kao i seme i sadni materijal -

U ČEMU JE TAJNA

• Španija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika voća i povrća u Evropi, postoji li neki tajni recept, šta je bilo presudno, a što vas je dovelo tu gde ste danas?

- Rekao bih da ne postoji samo jedan razlog, već je, kako vi dobro kažete, reč o dobrom receptu koji je kombinacija više faktora: pametnom agrarnom politikom je podstaknuto udruživanje poljoprivrednika, razvijen je odličan sistem poljoprivrednog osiguranja, uz adekvatno raspoređivanje sredstava podrške tamo gde su bila najpotrebnija.

- Poljoprivrednici su uvideli značaj zadrugarstva i ujedinili snage, kako bi poboljšali prinos i efikasnost, dok su evropski fondovi u mnogome potpomogli razvoj agrara u Španiji. Na sve ovo bih dodao već pomenutu važnost istraživanja i ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju, uz pomoć koje smo razvili uspešnu proizvodnju u regijama čije prirodne odlike nisu naročito pogodne za useve, tako da su neke sušne oblasti danas među glavnim centrima poljoprivredne proizvodnje -

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije

• Španija je takođe riznica Evrope i kada je u pitanju snabdevanje povrćem i voćem tokom zime, koliko je važna ta pozija, i koliko utiče na zaradu od izvoza?

- Španija ima više od 70.000 hektara useva pod plastenicima, što Španiju čini drugom zemljom u svetu po površini pod plastenicima, odmah iza Kine, koja je, geografski posmatrano, mnogo veća od Španije. Plastenici su pretvorili Almeriju i Mursiju – već spomenute sušne oblasti – u centre poljoprivredne proizvodnje u Španiji.

Ove regije predvode španski izvoz voća i povrća, sa više od 5,7 milijardi evra, odnosno 35% celokupnog izvoza u ovom podsektoru i verujem da nam to pokazuje koliki je značaj plasteničke proizvodnje. Ali, ne samo plastenika, već i sistema za navodnjavanje, zaštite od mraza, đubriva, sredstva za prihranu biljaka, dok umerena klima i plodno tlo u različitim geografskim regijama čine da Španija tokom cele godine ima široku i raznoliku ponudu -

• Kada govorimo o konkretnim podacima, kolika je ukupna zarada od izvoza poljoprivrednih proizvoda? Posebno, kada je reč o tehnologiji i mehanizaciji, ko su vaši najveći kupci?

- U 2018. Španija je izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 42,2 milijarde evra. Ističu se voće i povrće, kako zamrznuto, tako i sveže, ali i meso i mesni proizvodi, riba i morski plodovi i, naravno, maslinovo ulje, budući da je Španija najveći svetski proizvođač maslinovog ulja.

Najznačajnija tržišta na koja Španija izvozi su Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Velika Britanija...

ŠTA SRBIJA UVOZI IZ ŠPANIJE I OBRNUTO

Prema podacima španske carine za 2018, Španija je u oblasti poljoprivredne opreme i tehnologije najkonkurentnija u oblastima kao što su proizvodi za zaštitu useva, poljoprivredna mehanizacija i oprema za stočarstvo i sistemi za navodnjavanje.

U sektoru poljoprivredne tehnologije naši najveći klijenti su Francuska, Portugal, Italija, Maroko...

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije

• Šta konkretno Srbija uvozi od vas?

- Kada je reč o poljoprivrednoj tehnonologiji, u Srbiju najviše izvozimo proizvode i tehnologiju za zaštitu useva (plastenici i đubriva), poljoprivrednu mehanizaciju, silose, sisteme za navodnjavanje, itd. U segmentu prehrambenih proizvoda, Španija izvozi meso, ribu, voće i povrće...

Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi imaju veliki značaj u španskom izvozu u Srbiju. Konkretno, predstavljaju skoro 23%  (odnosno, 67 miliona od 300 miliona evra izvoza).

Sa druge strane, primetna je slična tendencija i u sprskom izvozu u Španiju, gde se ističu žitarice.

• Gde vidite šansu za novu saradnju? Šta bi Srbija od toga mogla da implementira u svojoj proizvodnji?

- Hvala na ovom pitanju jer mi je posebno drago da istaknem uspešan primer saradnje jedne španske i jedne srpske kompanije, koje su razvile i konstruisale najduži dvostrani elektrificirani rendžer za navodnjavanje na svetu, i beleže mnoge uspehe na međunarodnom tržištu.

Naravno, ovo je samo jedan primer, a svedoci smo da sa obe strane ima sve više interesovanja za zajedničko poslovanje. Upoznati smo sa uspešnom saradnjom španskih i srpskih kompanija, između ostalog, i u sektoru đubriva i biostimulansa.

Brojni predstavnici iz Srbije su posetili Španiju u prethodnim godinama kako bi se upoznali sa primerima dobre prakse u španskoj poljoprivredi -

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije

• Šta ih najviše zanima?

- Prošle godine, u okviru bilatelarnog Poslovnog foruma “Španija-Srbija”, organizovali smo i konferenciju o zadrugama u kojoj je učestvovao i predstavnik španske složene zadruge Anekop, koji je srpskim zadrugarima predstavio model funkcionisanja pomenute zadruge. Interesovanje za ovu konferenciju nadmašilo je naša očekivanja, što je pokazatelj da ima još prostora da proširimo i učvrstimo našu saradnju u mnogim poljima.

KLJUČ JE  - UDRUŽIVANJE

Smatramo da je važno da se međusobno upoznajemo i tako definišemo oblasti za međusobnu saradnju, kojih uvek ima. I naše učešće na sajmu poljoprivrede imalo je upravo taj cilj: da približimo naše zemlje jednu drugoj, da srpskim poljoprivrednicima predstavimo šta je Španija postigla i šta sve još može da ponudi u ovom sektoru, ali i da se Španci upoznaju sa velikim potencijalom srpske poljoprivrede.

Foto: Ekonomsko-trgovinsko odeljenje Ambasade Španije

• Španija je najveći izvoznik jagoda, ali i u vrhu kada je reč o proizvodnji malina. Kao što znate, Srbiji su te dve kulture adut kada je izvoz u pitanju, ali poslednjih godina su se javili i određeni problemi - koji je vaš savet? Kako opstati u tome? Gde Srbija greši?

- Rekao bih da nije lako davati savete jer smatram da se svako suočava sa specifičnim uslovima i različitim problemima. Ono što bih mogao da predstavim jeste špansko i, na kraju, evropsko iskustvo. To iskustvo nam govori da je za poljoprivrednike ključ uspeha u udruživanju: od proizvodnje do plasiranja robe na tržištu. Naravno, u našem slučaju, država je imala značajnu ulogu u podsticaju udrživanja, kroz različite mere podrške, bilo finansijke ili u vidu poreskih olakšica, ali velika zasluga pripada i samim poljoprivrednicima, koji su prepoznali značaj i prednosti udruživanja.

Znam da Srbija neguje dugotrajnu tradiciju zadrugarstva koje je prošlo kroz komplikovan period, i nadam se da će napor koji ulažu različite institucije i njihove inicijative biti delotvorne, s obzirom da Srbija ima prirodnu prednost u odnosu na Španiju i bilo bi šteta da se taj potencijal ne iskoristi u potpunosti, ne samo kada je reč o jagodama i malinama.

Nedavno sam video primere srpskih zasada koji se ni po čemu ne razlikuju od plantaži voća koje imamo u Španiji i Evropskoj uniji i to je pokazatelj da je ovo tek početak ubrzanog razvoja srpske poljoprivrede.

VIDEO: Zoran je dokazao da je u Srbiji apsolutno sve moguće, čak i "dobrička banana"

(Vesna Bjelić)