"Aman" dao otkaz majci dok joj je beba čekala operaciju: Otkaz dobila preko poruke na Viberu!

U slučaju da niste sigurni pa proverite na internetu šta tačno znači sintagma "društveno odgovorna kompanija" dobićete odgovor da je to, između ostalog, kompanija koja brine o svojim zaposlenima poštujući etičke i moralne standarde i brine se o dobrobiti svojih zaposlenih starajući se da imaju poštene plate i mogućnost napredovanja u karijeri.

Ova sintagma se u Srbiji sve češće koristi kada kompanije u javnosti govore o svom načinu poslovanja. Ipak, mnogo je primera gde praksa pokazuje neko drugo lice i kontradiktornu prirodu poslovanja u brutalnom kapitalističkom društvu.

Teme za vas

Samo jedan od ovakvih primera je i slučaj B.J. (ime poznato redakciji), administrativne radnice u trgovinskoj kompaniji "Aman", koja se suočila sa gubitkom posla u jedom od najizazovnijih trenutaka u životu.

B.J. je mlada majka koja je u kompaniji Aman počela da radi kao administrativni radnik u maju 2023. godine. Prvi ugovor je bio na određeno vremene, te su se isti ugovori smenjivali - od onih koji su trajali po mesec dana do konačno ugovora na šest meseci.

U proleće 2024. godine B.J. je postala majka te je, kako omogućava Zakon o radu, otvorila porodiljsko bolovanje. U ovom trenutnku njen ugovor o radu je i dalje bio na određeno vreme.

Kako je B.J. rekla za Telegraf Biznis, u trenutku kada je njen ugovor o radu trebao da prestane, u maju 2025. godine, a pošto je još uvek bila na porodiljskom bolovanju, iz firme su joj rekli da će joj ugovor produžiti do kraja bolovanja.

Sinu B.J. je dijagnostikovan megaureter, odnosno proširen ureter, zbog kojeg je detetu određeno hirurško lečenje koje podrazumeva čak dva operativna zahvata. Dana 11.09.2025. godine B.J. je sa svojim sinom primljena u bolnicu gde je beba trebala da bude podvrgunta prvoj od dve operacije.

Kako navodi, B.J. je obavestila svog nadređenog o nastupanju novog bolovanja te mu poslala fotografije doznaka kao dokaz. Dana 15.09. B.J. i njen sin su otpušteni iz bolnice zbog toga što je dečak razvio respiratornu infekciju te je operacija morala da bude odložena do daljnjeg. B.J. nam priča da je njeno bolovanje po osnovu nege deteta trebalo da traje do proleća sledeće godine kada bi njen sin konačno završio sa obe operacije i bio sposoban da krene u kolektiv, jer je već bio primljen u državni vrtić.

Prema njenim navodima, doktorka koja je vodila njen slučaj rekla joj je da ne može da joj otvori bolovanje po osnovu brige o detetu do 12.09.2025. godine zato što se tek toga datuma završava njeno porodiljsko bolovanje, te je novo bolovanje otvoreno 13.09.2025. godine.

Neprijatno iznenađenje stiglo je 17.09. kada je B.J. primila poruku putem Vajberu od svog nadređenog kojom ju je obavestio da njen ugovor o radu više neće biti produžen.

- U poruci mi je napisao da je razgovarao da direktorom ljudskih resursa koji mu je, kako je naveo, rekao da mi neće dati novi ugovor o radu zato što bi taj ugovor morao da bude na neodređeno vreme. Napisao mi je da mu je direktor ljudskih resursa rekao da ugovor neću dobiti zbog toga što sam otvorila bolovanje što znači da bi trošak tog bolovanja automatski išao na teret firme - navodi B.J.

Zакon o zdravstvenom osiguranju, stav 101, član 2, predviđa da trošak bolovanja za zaposlenog koji je na bolovanju po osnovu brige o detetu, u slučaju kada je dete mlađe od tri godine, ide na teret države, tj. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Poslodavac samo tehnički isplaćuje naknadu zaposlenom, a potom mu RFZO refundira ceo iznos. Naknada zarade iznosi 65 odsto prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci.

Poznavanje Zakona o zdravstvenom osiguranju je krucijalno za svakog poslodavca a posebno za ljude koji rade u odeljenju ljudskih resursa u bilo kojoj kompaniji.

B.J. nam priča da je, po primanju obaveštenja zašto se njen radni odnos prekida, otišla na razgovor sa svojim, tada već bivšim nadređenim kao i sa direktorom ljudskih resura. Tada joj je rečeno da je njen nadređeni pogrešno razumeo direktora te da osnov za prekid radnog odnosa nije bilo njeno novootvoreno bolovanje.

Dodaje da je svoje bivše nadređene takođe obavestila o tome da je slučaj prekida njenog radnog odnosa prijavila Inspekciji rada.

- Rekli su mi da pošto sam to uradila sada ne mogu ništa da učine - navodi B.J. i dodaje da joj je rečeno da je možda i moglo nešto da se učini ali da zbog prijave nadležnim organima ta mogućnost više ne postoji.

Takođe navodi da joj je rečeno da može da se javi svom bivšem nadređenom kada njen sin konačno završi sa operacijama i kada više ne bude potrebe da se ona nalazi na bolovanju, u kom slučaju će možda i moći da joj pronađu novo radno mesto.

- Ja sam ostala bez posla, bez zdravstevene knjižice... - priča B.J. za Telegraf Biznis, dodajući da je njen sin sada ostao i bez mesta u državnom vrtiću jer je njoj prekinut radni odnos.

Na internet stranici kompanije Aman, pod delom "O nama" stoji sledeće:

- Vrednosti koje kompanija AMAN neguje i podržava su poštovanje i poverenje. Konstantnim ulaganjem u znanje zaposlenih težimo da od njih stvorimo kadar za dalji i održivi razvoj kompanije. Za ovakav uspeh (kompanije Aman) zaslužni su svi zaposleni u kompaniji, jer uspeh ne čine dobra vremena već ljudi. Zato se bavimo i dobrim međuljudskim odnosima, kako unutar kompanije tako i sa našim vernim potrošačima i poslovnim partnerima - piše.

Kako se navodi, misija kompanije je "da stvorimo kolektiv bogat dobroljudskim odnosima, međusobnim uvažavanjem i mestom za poslovni napredak u karijeri".

U srpskom jeziku postoji jedna izreka koja veoma prosto oslikava svet biznisa: "ljubav za ljubav, sir za pare". Drugim rečima, u korporativnom svetu nema mesta emocijama i posao a posredno i kompanija moraju biti na prvom mestu.

Ipak, šta je kompanija bez svojih zaposlenih? Bez ljudi koji investiraju svoje vreme i znanje i provode veliki deo svog života radeći i doprinoseći ne samo toj kompaniji već i društvu?

U transakcionom svetu velikih korporacija i kompanija koje gledaju samo brojke, veoma je važno imati na umu da iza tih brojeva stoje stvarni ljudi, koji imaju živote i koji zaslužuju svaki dignitet ljudskog postojanja.

Ti brojevi su nečije majke, sestre, tetke, to su očevi, supruzi, braća..

Iza tog jednog broja stoje i B.J., njen suprug i njihov jednogodišnji sin koji u život kreće boreći se za svoje zdravlje.

Stoga je bitno da, kada se podvuče crta i napravi konačni saldo, cifre koje dobijemo pokazuju da smo ljudi i da naše reči vrede jer se pokazuju i na delu.

(Telegraf Biznis)